ПОТРАГА ЗА КРУНАМА НЕМАЊИЋА: Научници расветљавају митове о средњовековним владарским инсигнијама

Б. СУБАШИЋ

20. 12. 2022. у 17:00

КРУНЕ Немањића вековима распаљују машту у српском народном предању које им је приписало својства реликвија које чувају део моћи великог доба средњовековне Србије. Помињу се три, наводно, оригиналне које се сада налазе у Бечу, Будимпешти и на Цетињу.

ПОТРАГА ЗА КРУНАМА НЕМАЊИЋА: Научници расветљавају митове о средњовековним владарским инсигнијама

Фото: Википедија

Тако се у вестима о крунисању књаза Николе Петровића, 1910, наглашавало да је он понео "једину сачувану немањићку круну" која је припадала краљу Стефану Дечанском. Она се и данас чува на Цетињу и повремено изазива полемике између оних који се држе овог модерног предања и оних који верују научним доказима.

Управо научници указују да средњовековни владари нису могли да буду крунисани плишаним клобуком који се чува на Цетињу, ма колико богато он био украшен везом, златним украсима, драгим и полудрагим камењем и - барокним иконицама.

- Већ на први поглед види се да је плиш "круне Стефана Дечанског" уверљиво нов, што искључује његово средњовековно порекло, а да не говоримо о барокним украсима - каже др Душица Бојић, директор Историјског музеја Србије. - Иако се води под именом "круне Стефана Дечанског", то је приближно црквена митра коју православни архијереји носе током богослужења. Средњовековне владарске круне изгледале су много другачије. Њих ћемо ускоро моћи поново да видимо, јер је Историјски музеј Србије организовао наше најврсније стручњаке који су на основу живописа направили идеалне реконструкције из доба Немањића и деспотовине.

Наука нема одговор каква је судбина оригиналних средњовековних круна српских владара, да ли су током ратова с Османлијама уништене или опљачкане. У горем случају оне су раскомадане, да би се из њих извадило драго камење, а злато је претопљено. Друга, боља могућност је да су украдене и сачуване у неким ризницама.

Ривалитет

НАУЧНИЦИ сматрају да је у стварању легенде о круни Стефана Дечанског кумовао ривалитет владарских кућа српских држава Србије и Црне горе у 19. и 20. веку.

- Још је војвода Мирко Петровић убеђивао кнеза Михаила Обреновића, који у браку није имао деце, да усвоји његовог сина Николу, будућег црногорског кнеза, како би овај наследио престо Србије - каже др Душица Бојић. - У тренутку крунисања краља Николе ,1910. владао је ривалитет са Карађорђевићима па је "круна Стефана Дечанског" била политички аргумент да су Петровићи "прави" наследници Немањића.

Познати историчар др Алекса Ивић је 1935. године на основу архивских докумената објавио научни рад о две сачуване круне из доба српске деспотовине. Ону која се и данас налази у Палати Хофбург у Бечу је 1605. Стефану Бочкаију, кнезу Трансилваније, послао турски султан у време њиховог савезништва. Круну, за коју неки научници сматрају да је припадала деспоту Стефану Лазаревићу, велики везир Лала Мохамед предао је Бочкаију 11. новембра 1605. на Ракошком пољу. Већ следећег дана трансилванског кнеза је пред његовим престоним градом Вацом са сличним поклоном дочекала делегација града Кронштата, данашњег Брашова. Они су му поклонили плен из боја са Турцима, српску деспотску круну и златом извезени појас, за које је др Ивић утврдио да су завршили у у будимпештанском музеју.

 - За немањићким инсигнијама се трага вековима, али на жалост нас Срба, њихова судбина је и даље непозната - каже историчар Небојша Дамњановић, кустос- саветник Историјског музеја Србије у пензији. - Постојала је нада да су неке од круна сачуване и тражене су у Бечу, Будимпешти, Бобовцу у Босни, али оне нису потврђене или нису нађене, што не значи да треба одустати од трагања. Оном круном из Беча требало је да буде крунисан краљ Милан Обреновић, али је Аустрија у последњи час одбила да му је да. У сваком случају "круна Стефана Дечанског" са Цетиња нема везе ни Дечанским, ни са средњим веком, највероватније је реч о митри из 18. или 19. века. Српске владарске круне биле су "стеме" налик онима које су носили ромејски цареви.

Дамњановић је највише музеолошко звање стекао управо књигом "Крунисање српских владара", коју је написао у сарадњи са архитектом и хералдичаром Драгомиром Ацовићем.

- Он је као врхунски експерт искључио и најмању могућност да се на Цетињу чува средњовековна круна - каже Дамњановић. - Постоје неке претпоставке да је реч о митри коју је Петар Први Петровић Његош добио када га је карловачки митрополит Мојсије Путник хиротонисао у владику и да је она временом у предању од "архијерејске круне" постала "круна Дечанског". По другој претпоставци, реч је о поклону Његошу, пристиглом из Русије, која је била покровитељ Црне Горе, без које она дословно не би могла да постоји. Те основане претпоставке нико није истраживао, па је преовладао мит.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

СУБОТИЧАНИН ИСПИСАО ЈЕДНУ ОД НАЈЛУЂИХ ПРИЧА У ИСТОРИЈИ СПОРТСКОГ КЛАЂЕЊА:  Три добитна тикета у SOCCERBETU – 30 милиона динара!