ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ У БАРОКНОЈ ВАРОШИ: Сентандреја бисер културе - Најпознатији српски град у Мађарској сведочи о бурним минулим временима
НЕДАЛЕКО од Будимпеште налази се Сентандреја, најпознатији српски град у Мађарској, некадашње седиште српског патријарха, а сада Епархије будимске.
Фото Милена Грубор
У овој барокној вароши, у коју се за време Велике сеобе Срба 1690. године под вођством Арсенија Трећег Чарнојевића доселило око 8.000 српских породица, и даље су видљиви трагови бурне прошлости српског народа.
Досељавањем Срба у 15. веку почиње новија историја ове вароши која свој успон бележи у 18. веку. Са Србима је дошао и мањи број припадника других православних и неправославних народа и етничких група, Јермена, Бугара, Грка, Влаха и Далматинаца, који су бежали пред најездом Отоманске империје.
Фото Милена Грубор
- Ослоњени на привилегије добијене од цара Леополда Првог, касније и на вечити уговор са царицом Маријом Терезијом и права потврђивана од других аустријских владара, Срби су већ крајем седамнаестог века у Сентандреји били већинско становништво, а у осамнаестом веку ухватили су економски, културни, образовни корак са великом Европом. Српски досељеници својом предузимљивошћу, енергијом и вештином учинили су то место једним од најнапреднијих у својој средини - изјавио је за "Новости" путописац Зоран Матић.
За неколико деценија подигнуте су и осликане чувене сентандрејске цркве: Саборна или Београдска, Благовештанска, Преображенска, Пожаревачка, Ћипровачка, Оповачка и Збешка, које су са својим ризницама непроцењивог богатства биле и остале понос српског народа.
Фото Милена Грубор
- Пожаревачка црква у Сентандреји посвећена Светом архангелу Михаилу изграђена је 1759. године, а освештана је 1763. године. Предање каже да је ова црква саграђена уз поток Бучине на темељима старе цркве брвнаре, а назив је добила по граду Пожаревцу, из којег су се у Сентандреју доселили верници који су одлазили у ту цркву. Иконостас ове цркве је заправо старији од ње саме, јер је првобитно био постављен 1742. године у старој Саборној цркви - казује Матић и додаје:
Фото Милена Грубор
- Још један од храмова Српске православне цркве који се налази у Сентандреји је и Благовештанска црква која је позната и као Грчка, посвећена Благовестима. Благовештанска црква у Сентандреји се доста разликује од других храмова у овом граду, пре свега јер нема порту која је уобичајена у другим црквама. Једна од знаменитости Сентандреје је свакако и Богородичина црква, позната Саборна или Београдска. Највећи и главни храм Српске православне цркве у Сентандреји је управо ова црква, која се налази поред двора Будимске епархије Српске православне цркве. Ова црква је грађена у барокном стилу у периоду од 1756. до 1763. године, а посебну вредност у цркви има њен иконостас, који је урађен у рококо стилу.
Фото Милена Грубор
САЧУВАНЕ КУЋЕ ВЕЛИКАНА
ДОМ српског књижевника Јакова Игњатовића (на слици) и даље пркоси вековима, а очувана је и кућа у којој је боравио најзначајнији српски лингвиста 19. века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика Вук Стефановић Караџић, по којем је назван један од тргова ове вароши. Данас у Сентандреји постоји само једна српска кафана која окупља малобројно српско становништво, а поред које се налази споменик кнезу Лазару Хребељановићу, на којем је, како предање говори, и даље постављен крст који је означавао његов гроб.
Фото Милена Грубор
САЧУВАНИ ТРАГОВИ УМЕТНОСТИ
ДАВНО још велики српски писац Јаков Игњатовић је рекао: "И кад у Сент Андреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота." Тако и беше, па су у овој барокној вароши сачувани трагови српских уметничких остварења из периода од 14. до 19. века који су изложени у Музеју Будимске епархије.
Препоручујемо
ОЛИВЕР СТОУН О ВУЧИЋУ: Председник Србије добио велику похвалу од чувеног редитеља
05. 12. 2022. у 22:03
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)