НЕМА ВЕЋЕ СРЕЋЕ ОД НАВИЈАЊА ЗА СРБИЈУ: Ваљевац Иван Марјановић познат као велики заљубљеник у кошарку и нашу репрезентацију

Бранко Пузовић

04. 12. 2022. у 12:00

НАВИЈАЊЕ за кошаркашку репрезентацију Србије чини ме срећним, истински уживам у томе. То је чиста емоција, чистија од реке Градац, поред које сам, у Ваљеву, одрастао. Од прве до последње секунде, док траје утакмица, спортски бодрим наше "орлове" из свег гласа, колико год имам снаге. За мене, тада постоје само три боје - црвена, плава и бела. Искрена љубав према овој игри и глас који служи најважнији су за навијање, а ево, сад ће пуна деценија како редовно, из прве руке, са трибина, пратим наш национални тим, где год да игра.

НЕМА ВЕЋЕ СРЕЋЕ ОД НАВИЈАЊА ЗА СРБИЈУ: Ваљевац Иван Марјановић познат као велики заљубљеник у кошарку и нашу репрезентацију

Фото приватна архива

Овако своју неизмерну љубав према кошаркашкој репрезентацији Србије описује Иван Марјановић (42), Ваљевац који више од деценију и по живи и ради у Љубљани, у Словенији.

Иван Марјановић са Уршком и синовима Урошем и Николом, Фото приватна архива

Познат по надимку Ваљевац до Токија, наступе репрезентације Србије активно прати од Европског првенства у Словенији 2013. Тада је креирао и своју чувену капу по којој је на трибинама постао препознатљив, коју је направио од кошаркашке лопте и на њој ћирилицом исписао - Ваљево.

- Поносан што сам из Ваљева и још више што ћу бити у прилици да пратим наше репрезентативце, изрезао сам тада кошаркашку лопту, написао назив родног града и сав срећан отишао на утакмицу - присећа се Иван.

- Желео сам на тај начин да пружим подршку нашим играчима, припомогнем остварењу победе. Ни сањао нисам колику пажњу ће моја капа да привуче, многи су се одушевљено фотографисали са мном, приметили су ме и наши кошаркаши на терену. Од тада, на утакмицама наше репрезентације од капе се не раздвајам.

Најдраже такмичење које је пратио било је Европско првенство за играче У20, у италијанском граду Лињано Сабјадоро, 2015, када су "орлићи", предвођени селектором Ваљевцем Владимиром Ђокићем, освојили златну медаљу, победивши Шпанију. У тој селекцији наступили су данашњи репрезентативци Огњен Јарамаз, Дејан Давидовац, Марко Гудурић.

- У невиђеној шампионској еуфорији, песми, скандирању, изгубио сам своју прву навијачку капу - каже Марјановић. - У журби да што пре стигнем на прославу шампионске титуле младих кошаркаша Европе капу сам ставио на кров аутомобила и пошао. Када сам схватио шта се догодило, вратио сам се али је није било. Нисам очајавао, јер сам био пресрећан што су "орлићи" освојили злато.

Аутограм и од Новака Ђоковића, Фото приватна архива

Огромну подршку у навијању за српску репрезентацију пружа му, поносно истиче, супруга Уршка, Словенка, а на трибинама су често и њихови синови Урош (12) и Никола (10). Европско првенство 2017. године у Истанбулу памти, каже, по чувеној утакмици са Словенијом.

- Дуго нисам могао да заборавим тај пораз од Словеније, још памтим резултат 93:85, с једне стране моја Србија, на другој земља у којој живим, која ми је пружила много лепих ствари, у њој су ми рођени синови. Држава моје супруге Уршке, верног пратиоца не само у животу, већ и на свим великим такмичењима на којима учествују кошаркаши Србије.

Са Дејаном Томашевићем, Фото приватна архива

Памти и ЕП за сениоре, Србија је утакмице играла у Берлину, а завршница је била у Лилу. На једној утакмици упознао је легендарног НБА тренера...

- Само пар метара од мене седео је старији човек и прелиставао неки спортски часопис, нико га није препознао - каже Иван.

- Био је то чувени Грег Поповић, планетарни симбол успеха у кошарци и спорту уопште. Била му је симпатична моја навијачка кореографија, нарочито капа, попричали смо, настала је тада једна од мојих омиљених фотографија са трибина.

Нарочито је поносан на сусрет са легендарним Новаком Ђоковићем. Уз широк осмех, Ноле му је дао аутограм, наравно на - навијачкој капи.

- Било је то у Љубљани, у Спортској дворани "Стожице", на пријатељској утакмици Словеније и Србије, пред почетак Евробаскета - каже Иван.

- Поздравили смо се срдачно, разменили пар речи и замолио сам га за потпис. Мојој срећи, наравно, није било краја. Лопта са Новаковим аутограмом остаје на посебном месту у витрини мог дома, вредна успомена синовима и њиховој деци. Засада, неостварена жеља је да навијам за нашу кошаркашку репрезентацију на Олимпијским играма. Надао сам се да ће се то десити у Токију... Одатле и мој надимак који је остао - Ваљевац до Токија.

Фото приватна архива

ЗАСЛУЖУЈУ ВИШЕ

- МОЈА идеја је да се уз помоћ добрих људи обнове игралишта у сеоским школама у ваљевском крају - открива Ваљевац до Токија.

- Деца на селу заслужују много више од блатњавих терена, поломљених кошева и поцепаних мрежица! На томе ћу радити, то је мој следећи приоритет. Надам се да ће тој идеји велику подршку да пружи градоначелник Ваљева Лазар Гојковић. То је моја следећа утакмица.

Милош Теодосић и Иван Марјановић, Фото приватна архива

ПРИЈАТЕЉСТВА ШИРОМ СВЕТА

- УРШКА и ја били смо уз српску репрезентацију и на Светском првенству у Кини, 2019. али, нажалост, Пекинг није остао у лепом сећању, прерано се све завршило, поразом од Аргентине - каже Ваљевац до Токија.

- После једне утакмице, у Вухану, када сам се срео са групом српских навијача, упознајемо се, кажем да сам из Ваљева. Пар њих ме еуфорично пита: "Да ли си видео твог Ваљевца, легенду са лоптом на глави, офарбаног у боје српске заставе?" Једва сам их убедио да сам то ја! Од тада, сви ме, кад нисам у навијачкој декорацији, препознају по Уршки. Упознали смо, навијањем широм света, много добрих људи, стекли велика пријатељства...

Са Ненадом Крстићем, Фото приватна архива

ПОД КОШЕМ СА МИЛОШЕМ

- ИГРА под обручима посебно ме чини срећним, уживам пратећи овај спорт са трибина, са подједнаком страшћу као кад сам, као клинац, тренирао кошарку, или играо на терену Пете основне школе у Ваљеву, где и славни Милош Теодосић - каже Иван.

- Бавио сам се телевизијским спортским новинарством у Ваљеву једно време, хтео сам да студирам ДИФ, али сам завршио Вишу медицинску школу у Београду. После војске, пут ме одвео у Љубљану, где сам запослен у Клиничком центру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

НАГЛЕ ПРОМЕНЕ ОСИМ БИЉАКА ПОРЕМЕТИЛЕ И ЉУДЕ: Од времена сам и психички уздрмана и није лепо уопште...