АРХИВИ ЗАМРАЧИЛИ АКТЕРЕ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Послератна документација доступна је истраживачима, али без кључних елемената

ИСТОРИЧАРИ који се баве новијом историјом, посебно од Другог светског рата наовамо, у неким архивама налетели су на баријеру: кажу, већ неко време не могу да фотокопирају грађу коју истражују, а да на документима не буду затамњена имена!?

Фото В. Данилов

На пример, ако проучавају документацију везану за студентску побуну 1968. године, имена професора и академаца који су праћени биће анонимизована, односно затамњена.

Поставља се питање у којој мери су, онда, таква истраживања веродостојна и која им је сврха ако не дају одговоре на основна питања - шта се десило и ко су актери.

Ово се махом односи на грађу БИА, која је 2004. године поверена Државном архиву Србије.

Када је предата, на снази је већ била забрана коришћења персоналних досијеа, према одлуци Уставног суда из претходне године. БИА је, међутим, дала писмену дозволу за коришћење осталих, тзв. збирних докумената у научне сврхе.

Бришу се људи које одавно нису функционери , а многи ни живи, Фото В. Данилов

Сада, како тврде историчари, ни ову грађу не могу слободно да користе, што им омета рад.

Објашњења која добијају из архива су различита. Према једнима, имена на документима морају бити затамњена према Закону о заштити података о личности, док према другима, да би се уопште било шта копирало, мора да се тражи сагласност БИА.

- На ту тему имао сам разговоре у врху БИА и питао их имају ли интерес да се грађа коју су предали архиву на тај начин заштити - каже Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју.

- У БИА ми је речено да, чим су предали грађу, немају интерес за њено скривање и она се може користити у научне сврхе. Мени, као историчару, лакше је да одем у Загреб, јер је њихова грађа доступна без икаквих ограда. Управо сам се вратио и добио на увид чак и ону с почетка деведесетих.

Исти је случај и у Македонији. Они су отишли чак корак даље и отворили персонална досијеа и објавили их у пет томова. Димитријевић апострофира необичну праксу Архива Србије, који, како каже, дозвољава да се документација преписује, али не и да се фотокопира, па му није јасно у чему је разлика.

Милан Мариновић, Фото Танјуг

Историчар Лука Филиповић, припремајући књигу о еврокомунизму у Југославији, имао је у рукама документацију везану за "студентску 1968." Каже, људи у Архиву Србије, којима се обратио, поступили су етички, али су му рекли да, с обзиром на Закон о заштити података о личности, не може ништа слободно да копира.

- Био сам зачуђен јер учесници догађаја из тог периода или нису живи, или одавно нису на функцијама. Притом, они су били праћени, док имена оних који су их пратили и састављали извештаје - нема. Не знамо ни имена доушника на Универзитету, па не схватам шта је тајно.

Највећи део ове документације не спада у персоналне досијее, међутим, проблем је у томе што грађа није сређена, па се у оквиру једног предмета појављује све и свашта. Нпр. стенограми са предавања професора Михајла Марковића, фотографије праћених студената, али и спекулације доушника да су праћени повезани са десном емиграцијом и са екстремном левицом - објашњава Филиповић.

И историчар Срђан Цветковић срео се са истим проблемом, када је хтео да копира документацију из 1945.

- У питању је полицијски извештај о једном судском процесу, какве данас читамо по новинама. На свакој копији документа затамнили су имена, што раније није био случај и што обесмишљава наш рад - каже Цветковић.

Бојан Димитријевић, Фото А. Станковић

Повереник за информација од јавног значаја Милан Мариновић објашњава за "Новости" да члан 92 закона не инсистира на анонимизацији имена у свим случајевима када је у питању истраживачки рад:

- Закон даје начелне одредбе, а могуће је да је неко подзаконским актима наложио анонимизацију. Институција која жели тумачење, нека се званично обрати Поверенику - каже Мариновић.

Историчари додају да проблеме са затамњивањем имена имају у неколико архива, али не и у архивима Југославије, Војводине и Београда.

Старо обраћање уместо одговора

НА питања упућена Архиву Србије, уместо одговора послато нам је раније обраћање директора Мирослава Перишића. У њему се наводи да "скидање ознаке поверљивости са одређене архивске грађе не ослобађа Државни архив поштовања Закона о заштити података о личности." Додатних појашњења нема.

Препоручујемо

Друштво

0 4

Одговор Весне Башић и Зорана Стевановића поводом текста историчара Института за савремену историју др Срђана Цветковића

02. 09. 2022. у 16:04

Друштво

1 5

Реакција из Државног архива Србије поводом неистина историчара Срђана Цветковића и претњи запосленима

31. 08. 2022. у 18:10

Друштво

0 0

САРАДЊА АРХИВА СРБИЈЕ И БиХ: Потписан протокол, одржана промоција књиге "Сарајевски атентат – повратак документима" (ФОТО)

25. 06. 2022. у 09:05

Друштво

0 1

РЕАКЦИЈА ДРЖАВНОГ АРХИВА СРБИЈЕ: Издали саопштење поводом текстова историчара др Предрага Марковића и др Немање Девића

08. 06. 2022. у 17:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације