ПАНОНСКА КУЋА ПОНОС КИКИНДЕ: Кућа коју је Драгана Алексић Петерсен обновила добила признање од Унескове агенције за заштиту баштине

Р. Шегрт

24. 11. 2022. у 11:11

ВИШЕ пажње од нових, великих и модерних вила, којих последњих година има у Кикинди, изазива једна сасвим другачија, типична панонска кућа, какве су се некада правиле од глине и песка, а сада их више нема.

ПАНОНСКА КУЋА ПОНОС КИКИНДЕ: Кућа коју је Драгана Алексић Петерсен обновила добила признање од Унескове агенције за заштиту баштине

Аутентичан чувар прошлости, Фото Р. Шегрт

Знатижељу изазивају њена боја, фасада, велика "ајнфорт" капија, "гонк" - наткривени трем са стубовима који се протеже дуж целе куће. Велико је и двориште, заклоњено зидом и чува приватност власника. Ова лепотица настала је потпуним реновирањем старе, оронуле куће, али тако да је задржан сваки детаљ давнашњег изгледа. Остала је чак и дрвена котарка, решеткасто складиште за кукуруз, какво је некада давно имало свако "паорско" двориште.

Због изгледа и организације простора, кућа је аутентични "чувар прошлости" и такво признање је добила од Унескове агенције за заштиту културне баштине и очување традиције. Овај својеврсни оскар у архитектури власници Драгани Алексић Петерсен доделила је агенција ICOMS. Због тога је кућа "сова", како је у међувремену названа, сада прави понос Кикинде. Налази се на углу Сувачарске и Улице Лазе Костића, а спасена је пре шест година када ју је са имањем купила садашња власница, која дуго живи у Лондону.

Додати су само неопходни савремени елементи како би се повећала удобност. Кућа је и даље од природних материјала, од подрума од крова.

- Грађена је крајем 19. века, а реновирана је од подрума до крова. Задржани су изглед и распоред просторија, па су у собама и паорска и каљева пећ, старе витрине, комоде, столице, ћилими и друге простирке. Сачувано је све што смо затекли, ништа није бачено.

Ниједно парче дрвета. Рестаурирали смо сваки комад намештаја. Нешто што је била клупа, сада је полица. Неки стари кревет постао је ормар. На сметлиште је однет само грађевински шут. Задржали смо улазна степеништа, врата и прозоре - поносно нам говори власница.

Две године требало је да кућа буде усељива, али је после било још поправки, уређења... А када је одлучила да купи имање, сви, па и Драганин муж Енглез, рекли су да је то лудост. Није одустала, иако је имање било врло запуштено. Сада овде радо долазе Драганине ћерке са својим пријатељима.

- Приликом једне посете, у пролазу сам на кући видела оглас да се продаје. Сетила сам се да је некада чика Младен Зубанов, претходни власник, често седео "на сокаку". Када сам први пут ушла у двориште, затекла сам четири пара сова како "седе" на гранама ораха.

Осетила сам мирис земље и пожелела да поново миришем то банатско блато, да газим траву и да ми буде лепо међу шљивама и орасима. У ствари, осетила сам велику припадност овом поднебљу. Некоме ко дуго живи у иностранству важан је осећај припадности својој земљи, Србији, Банату. Бити странац у некој земљи је јако тешко, јер сте увек аутсајдер, без обзира ко сте, шта радите и колико имате - објашњава Драгана, која више од 30 година живи у Енглеској.

Драгана са ћерком и мајком, Фото приватна архива

Њену жељу да кућа изгледа као некада остварили су архитекта Аранка Блат и инжењер Александар Влајков. Обоје су се много потрудили да би се остарела дама подмладила.

Простор је организован тако да кућа живи заједно са двориштем у којем су још велики стари орах, стабла дуда, разнобојно цвеће и башта коју власница сама одржава. Поврће гаји по енглеском моделу "уздигнутих кревета", великих, засебних дрвених жардињера до којих се треба мање сагињати. Базен је за уживање, а биоскопско платно за летње пројекције на трави. Таван више није место за одбачене ствари, већ велики јединствени простор за спавање, дневну седељку, причу и дечју игру. Прелеп је јер су место у њему нашли и шарени ћилим од ујне, везени јастуци од тетке, лимена канта од комшинице, дрвени сандуци са бувљака, али и породичне фотографије. Безброј је детаља и боја, али ништа ничему не смета, а оку прија и мами га да остане на сваком детаљу.

- Желела сам да у Кикинди имам нешто другачије за своју децу. Да покажем да је ово наше што имамо исто добро као и оно у другој држави, ако не и боље. Сви моји пријатељи одушевљени су мојом кикиндском кућом, амбијентом, природом. У Аустралији, на пример, не постоји ништа што је оволико старо - наводи Драгана.

Фото приватна архива

У иностранству је, радећи за приватне компаније као и за Европску банку, остварила каријеру за поштовање, пропутовала је цео свет, радила више од 30 година, држала важне говоре у Јапану, Хонгконгу, Њујорку, Истанбулу, Москви, Лондону, Женеви, али највеће емоције поделила је недавно са суграђанима када је њена кућа представљена на изложби фотографија "Чувар прошлости, мали свет у великој Кикинди" у Културном центру. Изложба је настала уз подршку Туристичке организације и Града Кикинде.

У собама старе витрине, комоде, столице, ћилими..., Фото Р. Шегрт

НАСЛОЊЕНА НА ЈЕДНУ МЕЂУ

ИАКО се ослања на две улице, "сова" ипак није кућа "на лакат", у облику ћириличног слова "г". Она је, у ствари, уздужни, правоугаони објекат.

- То је типична панонска кућа, наслоњена на једну међу. Некада се градило тако да се све куће у улици наслањају на исту међу и тако се формирао низ. То је рађено из безбедносних разлога, јер су биле покривене трском, која је лако запаљива. Овакав распоред омогућавао је лакши прилаз и гашење ватре - објашњава архитекта Аранка Блат.

ЖЕЛИ ДА ПОБОЉША БИОДИВЕРЗИТЕТ

КУЋА "сова" је отворена и за чланове Друштва за проучавање и заштиту птица Србије и Еколошког савеза. Драгана настоји да очува и побољша постојећи биодиверзитет. Промовише модел становања унутра-споља, коришћење искључиво природних материјала из нашег поднебља, и локалне занатлије и стручњаке, а поврх свега жели да утиче на промоцију оваквог живљења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СКАНДАЛ У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА: Погледајте шта је учинио представник Израела (ВИДЕО)