СУТРА СУ СВЕТИ БЕСРЕБРЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН – ВРАЧИ: Где су живели и који су народни обичаји

Српска православна црква и верници сутра (14. по грегоријанском, а 1. новембра по јулијанском) молитвено обележавају Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, у нашем народу познате и као Свети Врачеви (лекари).

Фото: Ј. Матијевић

Ови ранохришћански мученици крсна су слава многих српских породица, као и доктора, хирурга, фармацеута, ветеринара, стоматолога, али и заштитници деце. Лекарска комора Србије, је овај дан званично прогласила за своју славу 2007. године.

На нашим иконама, најчешће су приказани као мирјани (грађани) који у једној руци држе кутију са лековима, а у другој кашичицу или перо којима болесном дају лек или га наносе на рану. Дршка кашике је обично у облику крста, а то указује на важност духовнох и физичког исцељења, као и да сви лекови долазе од Бога.  

Према веровању, рођени су на Блиском Истоку као браћа близанци, у 3. веку наше ере. Њихов отац, који је био незнабожац, преминуо је док су били деца, а мајка их је васпитала у хришћанском духу. Од Господа су, како каже предање, добили дар да људе исцељују од разних болести, а заповест је гласила: „Бадава сте добили, бадава и дајте“. Козма и Дамјан су тако и чинили – бесплатно су лечили болесне, ништа не узимајући за своје услуге. Зато су у народу названи „бесребреници“ (од грчке речи „анаргирои“ што значи „без сребра“ или „без наплате“).

Колико се верује да су били вешти лекари, говори и податак да је Саладино д'Асколи, италијански лекар из 15. века, тврдио да су чувени сложени лек „opopira magna“ – оралну пасту за лечење разних болести, укључујући и парализу, створили управо Козма и Дамјан. 
Иако су како се верује, болеснике лечили широм Римског царства, највише времена су били морској луци Егеје и у римској провинцији Сирији. Одатле им није било тешко да стигну и до Кипра, где су, такође, лечили бесплатно. Житељи овог острва и државе у Средоземном мору, данас верују да су живели у пећини уз море, у садашњем Националном парку „Каве Греко“ недалеко од Аја Напе.

Фото: Ј. Матијевић

До ње се може доћи стрмим степеницама и у њу ући опрезно преко стрмих стена. На платоу изнад пећине налази се и предивна црквица Аја Анаргирија (Светих бесребреника) у којој се на десној страни иконостаса налази икона Светих Козме и Дамјана за коју се верује да има исцељујуће, али и заштитничке моћи.

Фото: Ј. Матијевић

Осим ње, на левом зиду од олтара и иконостаса, осликана је и фреска Светих Врачева. Занимљиво је да се многобројни младенци из Аја Напе, али и са целог Кипра, верујући у заштитничку моћ ових светитеља, венчавају управо у капелици Аја Анаргирија.

Фото: Ј. Матијевић

Слава лекара Козме и Дамјана, који су људе лечили у име Исуса Христа и тако многе житеље Римског царства призвали вери у Христа, засметала је тадашњем цару Диоклецијану. Због Козмине и Дамјанове вере и славе као исцелитеља, Диоклецијан је наредио Лисију, тадашњем гувернеру провинције Киликија (данашњи Јумурталик у покрајини Адана у Турској), да их ухапси. Мучени су, вешани на крст, каменовани, гађани стрелама и приморавани да се одрекну хришћанства, али они то нису учинили. Погубљени су 303. године, одрубљивањем глава.

Фото: Ј. Матијевић

Но, то није угасило њихову славу. Већ од 4. века осниване су цркве у Јерусалиму, Египту и Месопотамији, посвећене Светим лекарима Козми и Дамјану. Оданост овим светитељима ширила се по целом хришћанском свету и данас су веома поштовани међу свим хришћанима. Њихове мошти које се сматрају чудотворним, сахрањене су у граду Кир у Сирији. У њихову част, архиепископ Прокло и цар Јустинијан Први, раскошно су обновили град Кир и посветили га Козми и Дамјану, али су по предању њихове мошти пренели у Цариград, где им је Јустинијан подигао цркву.

Фото: Ј. Матијевић

Честице њихових моштију, вековима су као драгоцена реликвија, преношене у многобројне хришћанске цркве и манастире широм света. Код нас их има у Манастиру Зочиште код Ораховца на Косову и Метохији. Верује се да имају исцелитељске моћи и да пружају чудесан лек за очне болести као и менталне и психосоматске поремећаје. На поклоњење им долазе и Срби и Албанци, али и припадници других народа и конфесија. 

Цркве посвећене Козми и Дамјану подигнуте су и у Ивањици и на Воденој пољани на Златару.

У црквеном календару СПЦ, 14. празник Светих Врачева, обележен је „масним“, црним словом. Верује се да им се за њихов празник треба молити за оздрављење. Осим тога, народно предање каже да на овај дан није добро радити тешке физичке послове, а највише треба да се чувају они који раде на великим висинама. Овај празник се слави и као заштита од грома, па кажу да не ваља излазити из куће без преке потребе. 

Међу Србима постоји и изрека „Која Врачи прекорачи, оста до Великог поста“, а односи се на девојке које се те године до Врачи нису удале. Верује се да ће им време за то доћи тек на пролеће када прође Велики (васкршњи) пост.

Занимљиво је да СПЦ обележава Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана и 14. односно 1. јула по јулијанском календару. Реч је о Козми и Дамјану Римским, такође браћи лекарима који су пострадали од љубоморног паганског лекара за време римског цара Карина који је владао од 283. до 285. године.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЈОШ САМО ТРИ ДАНА ЗА ПРИЈАВЕ ЗА БЕСПЛАТАН БОРАВАК У БАЊАМА: Ево како пензионери могу да поднесу документацију

25. 01. 2026. у 15:47

Друштво

0 1

ЧУДО МАНАСТИРА ОСТРОГ! Мали Леон проговорио након посете, његовој мајци се јавило у сну да га одведе оцу Василију

25. 01. 2026. у 14:21

Друштво

0 0

"ХЕРОЈ НЕ УМИРЕ, ОН ОСТАЈЕ У СТРОЈУ" МУП изразио саучешће породици потпуковника полиције Бојана Дикића

25. 01. 2026. у 14:01

Друштво

0 0

ПРИБЛИЖАВА СЕ ОПАСНО НЕВРЕМЕ! Ево кога ће погодити олуја с грмљавином

25. 01. 2026. у 11:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације