ПОХЛЕПНО ПРИСВАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Александар Ћеклић - "Ништа у босанској култури није везано за богумиле"

В.Н.

30. 10. 2022. у 18:00

НАШ СТРУЧЊАК за повезе књига Александар Ћеклић ради класичне и модерне уметничке повезе, марморирање папира, дизајн и рестаурацију књига. Његови повези налазе се у бројним збиркама књига у земљи и иностранству (Швајцарска, Јапан, Немачка, Белорусија, Русија, Енглеска, Азербејџан...), а често ради за потребе Српске и Грчке православне цркве.

ПОХЛЕПНО ПРИСВАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Александар Ћеклић - Ништа у босанској култури није везано за богумиле

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Он се пажљиво бавио тобожњим "богумилским" повезом књига, и дошао до далекосежних закључака: "Не постоји ниједан озбиљни историјски доказ о постојању богумила. Богумили су кроз историју служили за оспоравање српског карактера Босне, а у новије време као историографска основа и оправдање за стварање бошњачке нације и самосталне државе Босне и Херцеговине."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Александар Ћеклић

Александар Ћеклић нас подсећа да савремена историографија не може да потврди богомилску митологију: 

- "Опортунизам историчара, који су креирали тај мит, најбоље предочава сведочанство британске историчарке уметности Маријан Вензел, из времена шездесетих, када је боравила у Сарајеву и радила на књизи "Украсни мотиви на стећцима." Она наводи занимљив разговор који се водио у атељеу Миле Ћоровић и Младена Колобарића:

- "Ту се затекао и Џон Фајн, који је радио на сакупљању података за своје важно дјело "Црква босанска, нова интерпретација" (Њујорк и Лондон, 1975). Обоје смо у то вријеме проучавали богумилску културу, надгробне споменике и Цркву босанску. "Реци ми", питао је Џон Фајн, "да ли си нашла било шта богумилско у вези са стећцима?" "He", рекла сам искрено. "Ни трага. А шта је с Црквом босанском? Јеси ли ту нашао икакву везу с богумилима?" "He", рекао је Џон. "Ништа доказиво о Цркви босанској нема заједничко с богумилима. А ја ловим већ дуго времена." Тада и ту смо заједно закључили да ништа у босанској култури није везано за богумиле, упркос свему што нам је речено. Сљедећег дана сам посјетила свог ментора у Земаљском музеју, др Алојза Бенца, који ме је инспирисао и охрабрио за рад на књизи о стећцима и омогућио ми помоћ од чланова његовог особља: Влајка Палавестре, Наде Милетић и сада покојног Ђуре Баслера, који је увијек био одани сљедбеник теорије о богумилима. Бенац је и сам, скупа са Бихаљи Мерином из Београда, написао књигу о стећцима, чији енглески наслов гласи The Bogomils (Лондон 1962). "Др Бенац", рекох, "морам вам нешто рећи. Прошле вечери сам разговарала са Џоном Фајном, који истражује Цркву босанску. Заједно смо закључили да ни на стећцима ни у Цркви босанској нема ничег богумилског. Мислим да богумили нису направили стећке. Мислим да никад нису ни били овдје." "Знам", рече он. "Увијек сам то знао. Али то није нешто што ја могу рећи. Ви то можете и ја ћу вам помоћи." (Босански стил на cтећцима и металу, Сарајево, 1999)."

Дакле, у "Цркви босанској" нема богумилства.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Џон Фајн, професон на Универзитету Мичиген

АСЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ истиче:

- "У склопу мог истраживања српских средњовековних повеза књига, наишао сам такође, на појам - "богумилски повез", о коме је писала Берта ван Регемортер, у тексту "Повез југословенских ћирилских рукописа". /.../ Само летимичан поглед био је довољан да се утврди да је тај повез, и по декоративним и по структуралним елементима, истоветан са српским средњовековним повезима. То несумњиво потврђују орнаменти и њихова композиција, а особито орнамент двоглавог орла, који се више пута понавља. Ако имамо у виду да сваки религијски правац снагом свог духа ствара особену и препознатљиву материјалну културу, било би логично да и богумилство изнедри специфичну орнаментику. Међутим, ту никако не би могло бити места за орнамент двоглавог орла, који, као источно православни симбол представља симфонију цара и патријарха, и, према томе, косио би се са богумилским учењем. Сем тога, тај рукопис не помиње ни Драгољуб Драгојловић, свакако највећи познавалац босанског рукописног наслеђа.Моје виђење, да то није богумилски повез, потврдио је др Иван Косић из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу, написавши ми да је поменути рукопис "Цетињски псалтир с тумачењима, (R 3.349), XV. ст., српске редакције". Остало је само нерешено питање да ли је ово случајна погрешка или се ради о смишљеном подметању "доказа" о богумилима.

- "Кривотворина је у сваком случају. А знајући србофобе, она је, по свему судећи, свесна.

БЕЧ ПРЕОБЛИКУЈЕ СВЕСТ МУСЛИМАНА

НА ПИТАЊЕ ко од лажи о богумилима има користи, Ћеклић одговара - окупаторски Беч, наравно. Окупатор је међу локалним елитама нашао своје савезнике. Први који је идеју богумилства применио на муслимане, био је, по Ћеклићу, Мехмед-бег Капетановић. Он је почео градњу мита "својом брошуром Шта мисле мухамеданци у Босни (1886), где је први пут један муслиман изрекао тврдњу о пореклу босанских муслимана од богумила. Преко листа "Бошњак" одвијало се усађивање богумилског мита и преобликовање свести муслимана са циљем стварања босанске самосвести. Босански муслимани су најбољи пример како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости./.../ Срљање у тражењу новог идентитета најбоље се може видети у Меморандуму који су упутили муслимански прваци Хитлеру 1942. године, у коме се тражи немачки протекторат над Босном и Херцеговином: "Фиреру наш!/"/ ми, босански муслимани, нисмо Вама и немачком народу никако одани због неке тренутне политичке рачунице или интереса. Премда живимо у овој земљи где постоји већина словенског живља, ми отворено изјављујемо да по раси и крви нисмо Словени, већ да смо готског порекла/"/ Ову веру под народним именом богумила, што значи вере богу миле, задржали су до доласка Турака у 1463. години. Онда су сви одједном примили исламску веру, јер су ислам, као и наша богумилска вера, у длаку исти по верским начелима" "(В. Дедијер и А. Милетић, Сарајево, 1990)" Богомили су, дакле, чак и Хитлеру нуђени као доказ извесних специфичности простора Босне и Херцеговине.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Насловна страна књиге Џона Фајна

ЈАСАН ЈЕ ЋЕКЛИЋ у својим закључцима: 

- "Свако ко се непристрасно упусти у испитивање ове историје, убрзо увиди да је сам појам богумили, као и учење о дуализаму, одбацивању икона, презирању и гажењу крста, непризнавању Јована Крститеља, одбацивању Старог завета и слично, једна конструкција која нема научно утемељење у босанским изворима. Када се све то одбаци као ненаучна хипотеза, остаје оно што јесте - босански крстјани, који су поштовали крст и иконе, Стари завет, Јована Крститеља, имали славу, надгробне цркве са олтаром према истоку, црквени календар који се поклапао са календаром православне цркве, а једна од најчешћих заклетви владара и властеле је на 318 никејских отаца, као што је била пракса и у Рашкој. Ова заклетва много говори, и она је сама по себи довољна да се створи представа о теологији крстјана, јер се у њој огледа суштина православља, али и истицање разлике у односу на римокатолике.

Кључни доказ да у Босни није било богумила, нити да су крстјани били нека хришћанска јеретичка црква јесте чињеница да, након турског освајања, у Босни налазимо само источноправославне, римокатолике, праве Турке и оне, како каже путописац Бенедикт Курипешић, "које младост и лакоумност наводи да се потурче". Да је раније заиста постојала нека трећа црква, она би сигурно опстала и после пада Босне. Претпоставка да су њени припадници сви прешли на ислам због сличности у учењу је бесмислица, јер нема утемељење у здравој логици, историјским изворима, теологији, и, на крају крајева, коси се са Гаусовом расподелом вероватноћа, која се иначе користи за анализу масовних друштвених појава.

Ћеклићеве анализе су засноване на науци и чињеницама. Паметном доста. Али империјалним силама које освајају Балкан никад доста. У службу своје похлепе оне не стављају само војске и голу силу, него и науку, пре свега историјску, коју претварају у идеолошке привиде за лаковерне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)