"НОВОСТИ" ЗАСЛУЖНЕ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ: Панел-дискусија угледних лингвиста о примени српског језика и писма у медијима

Миљана Краљ

20. 10. 2022. у 19:46

ПО правди и истини, мора се рећи да су "Вечерње новости" најпосвећеније очувању ћирилице у савременој српској култури. Остали медији, осим "Политике" излазе на латиници и културолошки су некако "латинично расположени".

НОВОСТИ ЗАСЛУЖНЕ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ: Панел-дискусија угледних лингвиста о примени српског језика и писма у медијима

Фото: М. Анђела

Отварајући панел "Ћирилица у медијима", четвртог дана "Фестивала 'Новости'", у београдској галерији "Прогрес", ово је истакао модератор диксусије, професор др Александар Милановић. Овај став изнео је у име свих учесника, наших угледних лингвиста: професора др Срете Танасића, професора др Милоша Ковачевића и професора др Михаила Шћепановића.

- "Вечерње новости" наставиле су традицију посвећености питању статуса ћирилице у савременом друштву - додао је Миловановић, подсећајући да је пре годину дана усвојен, истовремено у Србији и Републици Српској, на Дан српског једиства, 15. септембра, Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

А према мишљењу професора Ковачевића, нико није више допринео усвајању тог закона од "Вечерњих новости":

- Уредник рубрике за културу Бранислав Ђорђевић испословао је скоро 40 текстова од готово свих посленика српске културе који нешто значе у филологији, или поезији, да напишу текстове у заштиту ћирилице. Ти текстови су понајвише допринели да се направи тај закон. Нажалост, иако је ступио на снагу 15. марта, до дана данашњег његова примена се нигде не осећа. Све се правда техничком владом која код нас траје ево шест месеци.

Ковачевић је оценио да је закон добар јер је проблем ћирилице ставио у први план, али је лош што га је везао за службену употребу српског језика:

- Код нас та службена употреба заправо значи само државна служба, а то не захвата чак ни образовни систем. Везивање ћирилице само за службену употребу значи на неки начин њено искључење из медијске употребе свугде где медији сматрају да она није потребна. Односно, тај закон готово да нема никаквог утицаја на медије који су латинични, како би они променили свој однос према ћирилици. Ми, лингвисти се надамо да ће се једног дана променити и овај закон како би се статус ћирилице прописао и везао за статус самог српског језика. Уколико медији и образовање не буду потпуно на страни ћирилице, ово писмо ће врло тешко кренути узлазним путем и вратити свој дигнитет у српском народу.

Доношењем закона је, сматра професор Танасић, држава после много одуговлачења прихватила да су српски језик и ћирилица - државни:

- А то је тек почетак што је држава схватила да мора законски регулисати статус срспског језика и писма, као један од најбитнијих елемената српског националног и културног идентитета, па и државног суверенитета.

Да без ћирилице нема ни српског језика, а да без српског језика нема српског националног бића, сматра и професор Шћепановић. Модератор Милановић подсетио је да је у време док је министар био Владан Вукосављевић направљен један другачији предлог закона, који је остао у "фиоци", а да је онај који је усвојен "дајџестирана верзија".

Према речима професора Танасића, од доношења закона до данас, у медијској сфери се ништа није променило и запитао се коме се обраћају медији који излазе на латиници:

- Да ли се у Србији обраћају већинском становништву српскога језика, или се, када не користе српско изворно писмо, обраћају некоме склоном потцењивању српске публике.

Који је прилог тих медија српској култури, тиме што помажу умирању српског писма?

Професор Шћепановић присетио се како је пре 10 година, на једном скупу у Подгорици, приметио да се у Црној Гори ћирилица једино смеши са "руских билборда", који су, у међувремену - нестали, као и књижевни часописи:

- Почело је потпуно латиничење Црне Горе, српски језик је претворен у монтенегрински, прекрајале се историја, лингвистика, наука... Све је то на неки начин створило суморну слику о стању српског народа, који је био потлачен, како је то наш патријарх изјавио, скоро као у "ендехазији". Али, то семе ћириличко је некако проклијало кроз литије.

ВЛАДА ОПШТА НЕПИСМЕНОСТ

МНОГИ наши научни радници, академици, писменији су на енглеском, него на српском језику - приметио је Ковачевић. Буквално речено влада општа неписменост, код оних који се сматрају најписменијим, код факулетски образованих.

Статус српског језика треба решити као статус немачког, да на свим нивоима образовања буде обавезан предмет. Треба вратити дигнитет српског језика у читав образовни систем. И ћирилица ће тада добити свој заслужени статус.

Када је реч о свим просторима српског језика, мишљења је професор Ковачевић, неслужбено усвајање ћирилице какво је у Црној Гори, требало би да буде диференцијални критеријум између Срба и несрба:

- Ниједног Србина тамо не можете наћи неког који пише латиницом. Чим видите да вам неко напише било шта латиницом, знајте да припада тој другој опцији. Када би се тако направило у РС и у Србији, били бисмо начисто какво је стање ћирилице. Односно колико стварно има Срба који сматрају да је ћирилица идентитетски национални критеријум.

ХРВАТИ НАМ ПРИСВАЈАЈУ БАШТИНУ

СТАТУС ћирилице код Хрвата је такав, да један одсто недостаје да би Срби могли имати обавезну ћирилицу у Вуковару - истакао је професор Ковачевић. - Буквално речено, ћирилица више није обавезна у Вуковару. Када погледате историјске списе Хрвата, видите да тврде да је ћирилица њихово прво историјско писмо. То значи да они желе да присвоје Повељу Кулина бана, први писани споменик на народном језику, па Мирослављево јеванђеље, које сматрају да је настало на њиховој територији. Хоће да присвоје сву баштину, а посебно Дубровачки молитвеник, из 1512, који је први штампан на ћирилици, а који 1938. у Београду штампан као Српски молитвеник.

Ми немамо ниједну законску одредбу која се тиче употребе ћирилице у образовном систему, а сведоци смо да, после 12 година школовања, кандидати полажу пријемни испит за Филолошком факултету и не знају ћирилицу, приметио је Милановић, док су Танасић и Шћепановић говорили о штетности тржишне оријентације издавача који књиге штампају латиницом.

- Ипак, 90 одсто наших студената се потписује ћирилицом. Није ћирилица још само на гробљу, јер често знамо да кажемо да се Срби само сахрањују уз ћирилицу - закључио је Милановић.

ЦРНА ГОРА - СРПСКА СПАРТА

ЋИРИЛИЧКО зрно клија у Црној Гори тамо где нађе плодно тло, приметио је Шћепановић:

- У Никшићу постоји ћириличко, трометарско слово Љ на шеталишту. Урађено је, јер су се на заједничком путу нашли академски сликар Вељо Станишић и председник општине. Када улазите у Никишић, чека вас и у камену исклесан, двометарски натпис: "Ја волим Никшић". И то ћирилицом... Ћириличко писмо је та врпца која нас повезује нашим коренима и почецима писмености, тако да није случајно да се ово писмо укида у БиХ и Хрватској. Ипак, имам неко зрно оптимизма да ће Црна Гора остати српска Спарта. Тамо постоје две српске књижевне задруге које штампају ћириличке написе, штампају се књиге везане за српску историју Црне Горе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

БЕЗ КВАЛИТЕТА, НЕМА НИ ПЛАСМАНА: Некада су се пољопривредници ослањали на мобу и комшије, а данас на знање, технологију и иновативност