ЈЕЗИВО ПРИЗНАЊЕ АУТО-МЕХАНИЧАРА: Знамо да не смемо то да радимо - али већина нема избора!

Само један литар коришћеног моторног уља може да загади чак 1.000.000 литара воде за пиће

Foto: Shutterstock

Последњих година у Србију се у просеку годишње увезе око 120.000 половних возила. Имајући у виду да је током 2021. године у земљи регистровано више од 2,2 милиона аутомобила, јасно је да је највећи број возила на друмовима половно. Због чега је овај податак важан? Половна возила имају краћи рок трајања, брже се кваре и тако заврше на неком од бројних ауто-отпада, од којих већина нема дозволу чак ни за складиштење, а камоли третман отпадних возила.

Аутомобили су опасан отпад, садрже делове који се морају збринути на посебан начин: гориво, моторно уље, хидраулично уље, антифриз, течност из хладњака, киселина из акумулатора, течност из климе, па чак и азбест.

У свету се рециклира око 95 посто старих аутомобила. У Србији процене показују да је то значајно мање, иако су прописи усклађени са ЕУ. Процењује се да се у Србији годишње генерише око 40.000 тона отпадних возила. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, пријављена количина генерисаних отпадних возила у 2020. години била је 22.000 тона, укључујући отпад од демонтаже и одржавања возила, док третиране количине укључују само 2.391 тоне третираних отпадних возила.

- За сада у Србији не постоје потпуно поуздани подаци о припреми за поновну употребу и третман отпадних возила. Дозволу за управљање отпадним возилима као неопасним отпадом имају 302 предузећа, док дозволу за управљање отпадним возилима као опасним отпадом имају 43 предузећа. Процењује се да ће до 2030. године у Србији настати око 102.000 тона отпадних возила - пише у Програму управљања отпадом у периоду од 2022. до 2031. године.

Слична је ситуација и код отпадних уља, где смо по прописима о управљању већ закорачили у ЕУ, али у пракси смо далеко од Европе. У Србији уља и даље завршавају у оближњим потоцима, за премазивање дрвећа као „заштита“ од штеточина или као огрев за аутомеханичарске радње. Разлог није само незнање, већ и трошкови које предузетници покушавају да избегну у ситуацији када су све мање зараде из којих могу да испрате правилан третман.

Ово тим пре што на тим “гробљима аутомобила” не долази до адекватног третирања. Наиме, прописи налажу да се прво издваје неоштећени делови који се могу поново употребити: скида се акумулатор, електрични и електронски отпад, катализатори, уљни филтери и оловни делови. Уља, антифриз, гориво и остале течности требало би да се из отпадних возила истачу и смештају у специјалне резервоаре предвиђене за отпадне течности. Скидају се точкови, одваја се гума и сабијају фелне. Велики пластични делови се одвајају са отпадног возила, скидају се стаклене површине. Тако је отпадно возило припремљено за слање на постројење шредер.

Свако кршење оваквог процеса, посебно у делу који се односи на моторна уља, озбиљно може да наруши животну средину. Само један литар коришћеног моторног уља може да загади чак 1.000.000 литара воде за пиће, што га сврстава међу највеће загађиваче животне средине.

За непоштовање ових законских одредби новчане казне за правна лица износе од 1,5 до 3 милиона динара, али то очигледно нема много ефекта. Јер, то су прописи, али пракса је нешто друго. Разлог непоштовања прописа није само незнање, већ и трошкови, посебно код малих и средњих предузетника који производе отпадна уља, као што су ауто-отпади или аутомеханичарске радње. Према подацима Агенције за заштиту животне средине у Србији је у 2020. години пласирано 36.793 тона овог уља, а третирано је само 2.178 тона и извезено 730 тона.

У аутомеханичарским радњама нико не жели званично да о томе говори. Ипак, незванично нам кажу да је мали број аутомеханчарских радњи које правилно третирају моторно уље иако су упознати да је велики загађивач животне средине.

- Већина нас се сналази, односно коришћена отпадна уља углавном одвозимо на неке локације које нису прописане за то. Неки уље користе за загревање, а разлог за непоштовање закона крије се и у чињеници су велики трошкови за правилно третирање отпада - речено нам је у неколико аутомеханичарских радњи у Београду.

Такав случај није са акумулаторима. Они спадају у категорију једне од најчешће рециклираних компоненти аутомобила. То је веома важно јер је реч о опасном отпаду. Акумулаторске батерије су конструисане тако да у себи садрже отровне хемикалије које могу изузетно штетно да утичу на окружење уколико се њима не рукује правилно и ако се не складиште на прописан начин. Постоје процене да је последњих година рециклирано око 220.000 тона акумулатора, а процене су Агенције за заштиту животне средине да ће до 2025. године на годишњем нивоу бити генерисано између 15.000 и 18.000 тона истрошених акумулатора. Они би требало да се рециклирају у рециклажним центрима.

Антифриз спада у опасан аутомобилски отпад, посебно коришћен јер се у њему могу налазити и трагови тешких метала, попут олова, кадијума, бакра, хрома. Ако доспе у канализацију, земљу или воду може бити смртоносан за биљни и животињски свет. Због тога се након испуштања мора складиштити у херметички затвореним посудама, без мешања са другим отпадом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације