ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ УСТОЛИЧЕН У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ У беседи поручује: Мир је оно што Бог очекује од нас (ФОТО/ВИДЕО)

Д. Зечевић

14. 10. 2022. у 08:24 >> 09:10

ПАТРИЈАРХ Порфирије устоличен је у Пећкој патријаршији, а у древни свети трон архиепископа пећких и патријараха српских увели су га најстарији архијереји - митрополит дабробосански Хризостом и митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ УСТОЛИЧЕН У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ У беседи поручује: Мир је оно што Бог очекује од нас (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Танјуг

Беседа патријарха Порфирија

Патријарх Порфирије држи беседу:

- Са овога светога места позивам да се молимо за све људе, наше браћу и сестре, али и све сународнике са којима живимо на овом простору, за браћу Албанце. Да градимо заједно мир, као што су је градиле честите албанске породице, које су чувале ову светињу, као и Високе Дечане. Иако су они били муслимани, знали су да је тамо где је присутна молитва присутан и Бог. И да Бог као апсолутна љубав не гледа ко је ко. Данас у читавом свету намећу немир, а програм наше цркве и овога патријарха јесте мир. И то прво помирење праштање и мир са онима који су нам најближи. Мир који нам је најпотребнији, нама и нашој деци. Мир који долази као дар Божји је истовремено и наш унутрашњи мир са самим собом, али и спољашњи са свим људима. Мир је оно што Бог очекује од нас, али и наши свети архиепископи и патријарси. Пећки трон је најближи трон Богу који је наш народ саградио. И зато је Пећка партијаршија највећа и најважнија кућа. И када смо далеко одавде, за нас важе стихови: Ако те заборавим Пећи, нека ме заборави десница моја, јер одавде долази благослов Светог Саве и светих патријараха. Тај благослов чува све наше светиње на КиМ. Овде смо се родили за Христа. Стекли смо веру. И кад год дођемо на Косово, враћамо се као блудни син који се враћа оцу из страних земаља.

Песма за патријарха

Ансамбл Венац из Грачанице отпевао је песму патријарху Порфирију.

Фото: Д. З.

Панагија, жезал и зелена мандија

Митрополити су уручили 46. патријарху и 57. поглавару Српске православне цркве симболе патријарха - панагију, односно икону коју епископ носи на прсима, а на којој је представљена Богородица са малим Христом на рукама, док је на другој страни Исус Христос или Света Тројица у виду три анђела, затим жезал - штап и свечану одежду - зелену мандију.

Увођење у трон пратили су повици присутних „аксиос“ (достојан), а овим чином, по вековној традицији СПЦ, заокружен је процес Порфиријевог преузимања дужности српског првојерарха.


Грамата о устоличењу патријарха Порфирија

Епископ зворничко-тузлански Фотије, члан Синода СПЦ, чита грамату о устоличењу патријарха Порфирија.


Причешће архијереја и верника

Епископи, предвођени патријархом Порфиријем, примили су свету тајну причешћа, евхаристију, након чега је почело причешће окупљених верника.

Након причешћа, уследиће замолна молитва, а затим ће архијереји изаћи и почети свечани чин устоличења, рекао је ђакон Будимир Кокотовић.


Патријарх уведен у престо на олтару

Чин устоличења почиње у првом делу литургије када два по чину најстарија архијереја уводе патријарха у престо на олтару, објаснио је за РТС ђакон Будимир Кокотовић.

- Након завршетка, то јест на крају свете архијерејске литургије, увешће га у дрвени трон пећких патријараха у којем су седели сви архиепископи и патријарси, од Арсенија Сремца који је пренео седиште у Пећку патријаршију до њеног укидања - истакао је Кокотовић.

Напоменуо је да ће му се тада предати панагија Срба светитеља, која је израђена у Паризу по налогу краља Александра и краљевске владе, након чега ће патријарх изнети прву беседу са пећког трона.

Почела литургија

У Пећкој патријаршији присутни су, између осталих владика, митрополит дабробосански Хризостом, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, владика рашко-призренски Теодосије, владика Пахомије, нишки Арсеније, Јеротеј шабачки, викар патријарха владика Сава, крушевачки Давид, будимски Лукијан, бачки Иринеј, жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, дизелдорфски Григорије, брегалнички Марко, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, западноевропски Јустин, ваљевски Исихије, далматински Никодим, славонски Јован.

Фото: Танјуг

Свечаној литургији у оквиру које ће бити обављен чин устоличења патријарха Порфирија присуствују и представници Македонске православне цркве - архиепископ охридски Јован, епископ стобијски Марко, као и митрополит будимпештански и мађарски Иларион из Руске православне цркве, београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Велики број верника из Србије и региона

Манастирско двориште је препуно верника, који су пристигли из свих крајева Косова и Метохије, централне Србије, као и из региона. Верници су пристигли и из Црне Горе, одакле је био организован превоз. Црква није у стању да прими све вернике, па су они, упркос томе што киша лије, у дворишту манастира.

Испред манастира се налази велики видео-бим. Верници који су дошли са свих страна улазили су у цркву, да целивају мошти српских патријараха.

Паркинг испред манастира је препун аутомобила регистарских ознака из свих градова Србије - Београда, Ниша, Чачка...

После службе обратиће се патријарх Порфирије.

Присутни су и представници Срба са КиМ. Ту су и представници других верских заједница, а међу њима и београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Порфирије 46. по реду патријарх

Патријарх Порфирије наследио је на трону Светог Саве, првог архиепископа СПЦ, патријарха Иринеја који је преминуо 20. новембра 2020. године.

Изабран је за патријарха на Сабору Српске православне цркве одржаном 18. фебруара 2021, а дан касније уведен је у најсветији трон архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског у Саборној цркви у Београду.

Патријарх Порфирије је на Косово и Метохију стигао у петак када је прво посетио Призрен, а у касним вечерњим сатима стигао је у Пећку патријаршију - традиционално седиште у којој су вековима устоличавани српски патријарси, а уједно и назив за Српску патријаршију, односно Српску православну цркву и то у периоду од 1346. до 1766. године када је као помесна црква имала степен патријаршије и својство аутокефалности.

Фото: Танјуг

Седиште Пећке патријаршије је било у Пећком манастиру, а основни наслов поглавара био је архиепископ пећки и патријарх српски.

Историја Пећке патријаршије дели се на три периода и то тако да први обухвата период од 1346. до 1463. године, затим од 1463. до 1557. и од 1557. до 1766.

Аутокефалну Српску архиепископију 1219. године установио је Свети Сава, а та средњовековна Српска архиепископија назива се Жичком, односно Пећком или Жичко-пећком архиепископијом и обухватала је све епископије на подручју Српске краљевине.

У време стварања Српског царства уздигнута је 1346. године на степен патријаршије, а на сабору који је одржан у Скопљу, српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог српског патријарха, са престолом у Пећком манастиру.

Фото: Танјуг

Крајем 14. века и током 15. века, све епископије потпале су под новоуспостављену турску власт, а период борбе за опстанак Пећке патријаршије започео је након смрти српског патријарха Арсенија II, 1463. године.

Борба за обнову Пећке патријаршије успешно је окончана 1557. године и то избором српског патријарха Макарија, рођака Мехмед-паше Соколовића.

Два века након тога, чести устанци и сеобе Срба из Османског царства ослабиле су српску цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије коју су 1766. године успели да укину фанариоти заједно са турским властима.

Фото: Танјуг

Пећка патријаршија је поново успостављена 1920. године, а први патријарх који је у Пећком манастиру устоличен, након обнављања патријаршије, јесте патријарх Димитрије и то 24. августа 1924. године.

Касније су у Пећкој патријаршији устоличени и његови наследници на трону Светог Саве - патријарх Варнава 6. јула 1930, патријарх Гаврило почетком августа 1938, патријарх Герман 29. маја 1960, патријарх Павле у јулу 1994. године и патријарх Иринеј у октобру 2010.

БОНУС ВИДЕО: ХРАМ СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ: Патријарх Порфирије на устоличењу епископа Јустина

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!