Друштво

ЖИВИ ЛЕГЕНДА О ЧЕУ, ВИТЕЗУ РЕВОЛУЦИЈЕ

Д. Матовић

09. 10. 2022. у 09:00

СВИ мисле да је Че Гевара био комуниста. Он није био комуниста, него фиделиста и идеалиста.

Многи су склони да кажу да је омиљени револуционар био авантуриста, али је он то у опроштајном писму демантовао: "Многи ће рећи да сам авантуриста, нека тако мисле, али ја сам имао своје идеале за које сам се борио." Осим Кубанске револуције, ти идеали су пропали у Африци, Латинској Америци. Остала је, ипак, да живи легенда о Чеу.

Овако говори Борислав Лалић, аутор књиге "Че Гевара - живот, смрт, легенда", у издању "Новости", а поводом 55 година од смрти чувеног аргентинског револуционара и герилског вође. Некадашњи новинар и уредник "Вечерњих новости" отишао је као дописник на Кубу само годину дана после смрти Ернеста Геваре де ла Серне (1928-1967). Упознао је његову прву супругу Хилду, револуционарку из Перуа, његовог брата, оца и саборце. Причала му је Хилда о времену док је њен муж радио као лекар и улични фотограф у Мексику, како је случајно упознао Фидела Кастра и одлучио да се прикључи кубанским револуционарима. Био је једини странац међу побуњеницима против кубанског диктатора Фулгенсија Батисте.

- Че Гевара је витез од Анда, као што је Дон Кихот био витез од Ла Манче - каже Лалић. - Имали су сличну судбину. Дон Кихот се борио против ветрењача и неправде у Шпанији у своје време, а Че Гевара против неправде у Латинској Америци. Ни један, ни други, нису имали важне победе у тим подухватима, али су постали симбол светског бунта, отпора, идеализма. Хроничари су израчунали да је Че Геварин портрет штампан безмало исто пута као лик Исуса Христа или Мона Лизе. Че Гевара није постао легенда по оном што је учинио, него по оном што је хтео да уради и како се за те своје идеале борио и жртвовао. Он је био последњи романтичар и револуционар наше епохе.

Лалић је упознао аутора најпознатије фотографије Че Геваре са беретком и петокраком, која је постала својеврсна икона широм света.

- Ту фотографију је Алберто Дијаз Корда снимио случајно на једном скупу у Хавани током комеморације жртвама са француског брода La Coubre - прича Лалић. - Тада је Фидел држао говор, а Корда је као фото-репортер листа "Револуција" покривао догађај и сасвим случајно фотографисао замишљеног Чеа како гледа у даљину. Ту фотографију је као негатив чувао у свом архиву, све док је није дао једном италијанском издавачу који се тада налазио на Куби.

Непосредно после Геварине смрти у Боливији, италијански издавач је одлучио да прикаже живог славног герилца и одштампа Кордину фотографију на постерима. Од тада се она налази готово свуда. Млади људи широм света носе је као симбол побуне. Че је од онда на њиховим мајицама, у њиховим спаваћим собама, на уличним демонстрацијама, на сувенирима који се продају широм земљине кугле, на корицама књига, у филмовима, на уличним зидовима.

- Корда ми је рекао да за ту фотографију није добио ни пезос од ауторских права, јер су их кубанске власти укинуле - прича Лалић. - Последњих година Кординог живота, страни туристи су долазили код њега са постером да им потпише и нешто су му плаћали за то. Корда ми је говорио да је задовољан, јер га је та слика прославила широм света. Нема земље где није ношена и истицана.

Че Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби, а после ње се ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе широм света. Напустио је Кубу 1965. и пошао у Конго, одакле је планирао да покрене афричку револуцију. Након потпуног неуспеха ове операције, исто је покушао и у Боливији. У то време, већ је постао озбиљан "трн у оку" капиталистичких власти, највише САД. Амерички специјалци тренирали су боливијске војнике са циљем да заробе Че Гевару у чему су и успели 8. октобра 1967. Сутрадан, највећи симбол револуција 20. века, мучки је убијен. Његова смрт остала је до данданас контроверзна. Боливијски лекари су му након смрти ампутирали шаке, а војска је однела тело на непознату локацију где је сахрањен заједно са још шест других герилаца. Тело је пре тога приказано новинарима голо до паса и са отвореним очима. Шаке су стављене у формалдехид и послате у Буенос Ајрес ради идентификације у аргентинској полицији, на основу отисака прстију. Потом су послате на Кубу, а 15. октобра 1967. Кастро је јавно обзнанио Чеову смрт и објавио три дана жалости.

- Имао сам професионалну срећу да разговарам са удовицом пуковника Андреа Селића, који је саслушавао Че Гевару у ноћи пре него што ће га стрељати. Селић је пореклом Црногорац, а командовао је јединицом која је трагала за Че Геваром. "Уозбиљи се, момче. Треба да пуцаш у човека", биле су последње речи које је Че упутио свом егзекутору пре него што га је у сеоској школи убио поручник Марио Теран у боливијском селу Ла Игера - каже Лалић. - Малено село у којем је убијен постало је нека врста Меке за стране туристе који долазе из свих крајева света. Мештани се сналазе на разне начине, па продају флашице са земљом по којој је, како кажу, капала Че Геварина крв.

НАДИМАК ПО УЗРЕЧИЦИ "БРЕ"

У АРГЕНТИНИ је "че" узречица у свакодневном говору, слично нашем бре или брате. Ернесто Гевара је толико често користио, да је због тога и добио надимак. Мало је познато да је његова велика страст био шах и да је учествовао на много такмичења. То му је помогло у револуционарним стратегијама. Његови родитељи имали су велику библиотеку са хиљадама књига, а он је волео да чита. Посебно је волео песме Радјарда Киплинга, читао је дела Вилијама Фолкнера, Карла Маркса, Жила Верна, Роберта Фроста и Франца Кафке.

НЕСТАЛЕ СЛИКЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ

ФРАНЦУСКИ новинар Марк Итен је био једини репортер који је овековечио Че Геварину смрт. Његове фотографије приказују тело у јакни војног стила на којој се налазе трагови земље, као и слике одмах после смрти. Итен је фотографије послао "Франс пресу" и те слике су обишле свет и изазвале згражавање јавности. Међутим, многе фотографије су одмах након што су начињене нестале!

БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор