СРПСКА КОЛЕВКА У МРАКУ НЕБРИГЕ: Разарање цркве код Новог Пазара отворило питање заштите наше баштине

Б. СУБАШИЋ

06. 10. 2022. у 11:00

БЕЗОБЗИРНО уништавање остатака српске средњовековне цркве и гробља из 14. века на новопазарском локалитету Латинска црква у Постењу отворило је болно питање истраживања и заштите пребогате, а непознате националне баштине у колевци српске државе.

СРПСКА КОЛЕВКА У МРАКУ НЕБРИГЕ: Разарање цркве код Новог Пазара отворило питање заштите наше баштине

Достиника код Сјенице прва престоница "крштене Србије", Фото Б. Субашић

Она би остала непознаница да није било покојне Драгице Премовић Алексић, археолога и директора Музеја "Рас" у Новом Пазару, која је препешачила више 2.359 квадратних километара и пописала и објавила 1.500 археолошких локалитета Старог Раса.

Међу њима су и споменици преднемањићке Србији чији је најбоље очуван локалитет Драгица открила у селу Врсенице код Сјенице. Истраживања тврђаве на брду Клик показала су да је реч о остацима Достинике, преднемањићке престонице "крштене Србије". Она је само делимично истражена, а до данас није конзервирана ни представљена јавности.

Систематских археолошких истраживања није било ни у долини Дежевске реке, где се налазило средњовековно цивилно насеље Дежева и дворови Немањића, од Немање до Уроша Првог Великог. Овај простор је 1978. и 1979. први пут извиђан ради прикупљања података о налазиштима, а до данас је минимално ископавано. Узвишица у засеоку Мишчићи је обележена крстом, јер се ту по народном предању родио Растко Немањић, будући српски просветитељ и први архиепископ Свети Сава. Било би логично да се ту налазио Немањин двор, али то не знамо, јер није било истраживања. Ископани су темељи дворске цркве у којој је по предању Растко крштен, али простор око ње није истражен?!

Како је могуће да институцијама Србије није било интересантно археолошко истраживање Старог Раса у ком је Србија рођена? Одговор смо тражили од стручњака и наишли на ћутање, после објашњења: "Не бих да се замерам". На анонимности је инсистирао и један од најугледнијих српских археолога, дугогодишњи универзитетски професор и члан Археолошког института. Није желео да му се наводи име јер "не жели сукоб са анационалним, а врло утицајним појединцима" у академским круговима.

- Од Другог светског рата национална археологија је табу. Они који су се усуђивали да га наруше, трпели су последице. "Средњовековци" ћуте јер им је жива успомена на деградацију и понижења великих каква је преживео чак и др Ђорђе Јанковић, доајен српске националне археологије. Као младог археолога у СФРЈ професор Војислав Јовановић ме је саветовао: "У Србији можеш да истражујеш све, осим српске прошлости. Конкуриши за ископавање антике или праисторије, па успут закачи и нешто наше". Само захваљујући колегиници Драгици Премовић Алексић ми имамо детаљно пописане локалитете у Расу - рекао нам је.

Њени налази стварају јасну слику области Рас са градом Расом као "столним местом" и мноштвом насеља, трговишта и утврђења из које су Немањићи покренули успон српске средњовековне државе. Упркос познатом богатству баштине истраживања на многим местима нису ни започета, па су о њима и даље најсвежије информације Каницови извештаји из 19. века. Област Старе Србије су први ради евидентирања археолошких локалитета и споменика културе тек 1951. обишли архитекте Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић, а после њих 15 година нико није долазио. Тек када је је 1965. основан Завод за заштиту споменика културе у Краљеву почело је прво организовано и систематско рекогносцирање - преглед терена и бележење података о постојећим споменицима и потенцијалним налазиштима. Тада су у свет отишли први подаци о манастиру Сопоћани и његовом сликарству - "ренесанси пре ренесансе", цркви светог Петра и Павла у Новом Пазару, коју су утемељили ученици Светог апостола Павла и остацима монументалне тврђаве Стари Рас.

Светска стручна јавност била је фасцинирана и Стари Рас са Сопоћанима је већ 1979. уврштен на листу светске културне баштине под заштитом Унеска. Археолошки институт осамдесетих најзад почиње интензивнији преглед терена, а од деведесетих интензитет истраживања се смањује. После 2000. она практично престају јер, по сведочењу археолога, тадашње државне институције нису хтеле да их финансирају.

СКРИВЕНА И ЗАБОРАВЉЕНА БАШТИНА

ОД 1981. до 1986. обављена су и ископавања на великом броју локалитета на простору Старог Раса са невероватним резултатима. Само у Новом Пазару је ископавано на 18 локалитета, на подручју Сјенице сондирано је пет утврђења, на територији Тутина ископавања су обављена на седам утврђења, две цркве и три насеља. А то је само мали део баштине - говорила је пре неколико година за "Новости" Драгица Премовић Алексић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

КАКО ОТКРИТИ ПРЕВАРУ? Сваки девети половњак у Србији има ВРАЋЕНУ КИЛОМЕТРАЖУ - на шта морате обратити пажњу при куповини