УТЕХУ ОВДЕ И АЛБАНЦИ НАЛАЗЕ: Манастир Високи Дечани одолева недаћама и пружа ослонац овдашњем народу (ФОТО)

Д. Зечевић

19. 09. 2022. у 13:00

ЗНАО је наш свети краљ Стефан Дечански где да сагради себи задужбину.

УТЕХУ ОВДЕ И АЛБАНЦИ НАЛАЗЕ: Манастир Високи Дечани одолева недаћама и пружа ослонац овдашњем народу (ФОТО)

Фото: Д. Миловановић

Овде је Бог заиста био издашан у стварању природног крајолика, а градитељи су успели да подигну нешто величанствено. Зато они који први пут кроче унутар манастирског комплекса остају без даха од мира и лепоте читавог здања, али и неописиве енергије и духовности која прожима читав овај простор.

Овим речима најчешће описују утиске о манастиру Високи Дечани они који први пут бораве у светињи саграђеној 1326. године, која од тада опстаје упркос небројеним нападима разних освајача кроз векове. Окружен боровом шумом са горње стране пута, ливадама испред и брдом иза комплекса, манастир Високи Дечани одаје утисак као да га је божја рука спустила баш на тај простор. Неки стичу утисак као да све то није грађено људском руком, а братија се труди да сваки део манастирског комплекса буде уредан и да блиста.

- Овде се заиста осећа да Бог постоји. Једноставно, при уласку у само манастирско двориште осећа се нека енергија, нека снага - сећамо се речи Марка Вучића, младића из Куршумлије који је казао да је осећај боравка у Дечанима неописив и да се месецима касније присећао сваког трена који је провео у светињи.

КАЗИВАЊА

ПОЗНАТА је прича да је један турски ага, који је наредио рушење, преминуо испред манастира. Забележено је и да је аустроугарског војника, који је планирао да украде и изнесе свете мошти, усмртила статуа лава изнад једног од улаза.

Младићи из околних повратничких средина у Метохији испричали су нам да се лепотама ове светиње не диве само верници из наше земље, већ и посетиоци других вероисповести, па и неки Албанци, чији поједини сународници годинама уназад нападају монаштво и манастир.

- Недавно су дошла три средовечна Албанца. Будући да добро разумем албански, схватио сам да су дошли из знатижеље, и то са другог краја Космета. По уласку у двориште подсмевали су се, али су, како су прилазили манастиру, бивали све озбиљнији. Ушли су унутра, разгледали иконе, били до ковчега са моштима светог краља и изашли далеко мирнији. Пошто су се тада једино питали зашто је ктитор манастира сахрањен унутар цркве, ја сам им објаснио на албанском да је то његова задужбина и да су српски владари бирали где ће почивати. Објаснио сам им и да мошти светога краља имају исцелитељске моћи - прича нам младић из једне од метохијских средина које се ослањају на ову светињу.

Повратници у овај крај не само да долазе на молитве и о већим празницима, већ се монасима обраћају и за помоћ око лечења, а често и око набавке основних животних намирница.

- Нама је ова светиња као кућа. Овде се, упркос окружењу, некако осећамо мирно и спокојно - прича нам средовечан брачни пар из једне од енклава надомак Пећи. Кажу да су својевремено доводили овде познанике Албанце који су имали болесно петогодишње дете и који су за монахе имали само речи хвале. Наиме, осим редовних молитви и литургија, монаси често очитају и молитве за здравље посетилаца који за то замоле.

- Не само што се одушеве овдашњом лепотом, миром, фрескама и богатом историјом, посетиоци свих вероисповести су изненађени непоновљивим осећајем духовности који прожима све који уђу у нашу светињу - причају и монаси.

Они подсећају на бројне примере људи који су после посете задужбини светог краља Стефана Дечанског променили веру и прешли у православље, а било је међу њима Италијана, Чеха...

О томе да светињу чувају мошти светог краља Стефана Дечанског, говори и чињеница да, упркос многобројним нападима током историје, никада није оштећена. Ипак, ту је и "овоземаљска" заштита - италијански војници Кфора који су надлежни за безбедност манастира. Они на пункту испред прилазне капије проверавају и легитимишу све посетиоце.

На двадесетак метара од главне улазне капије манастира, налази се и новосаграђена гвоздена капија и још две мање, где се налази и монтажна кућица у којој повремено борави неко од момака који помажу монаштву.

ЕКОНОМИЈА

МАНАСТИР Високи Дечани поседује и развијену економију попут великих газдинстава. Осим што обрађују део имања који им је на располагању, у економији чувају овце и козе, тако да се у манастирској продавници могу купити козји сир, качкаваљ, али и вино, ракија, разни мелеми... Верницима су на располагању и предмети из иконописачке радионице, иконе, бројанице…

- Иако је манастир једини на Космету за чију безбедност су надлежни италијански припадници Кфора, овде се смењују и војници из других земаља. Сви они се са поштовањем односе према светињи која је на листи Унеска - закључује младић који у манастирском конаку свим гостима доноси послужење, манастирску ракију и сок од зове које справљају овдашњи монаси...

Посетиоци и из иностранства

ОСИМ верника из централне Србије и са Космета, светињу последњих година походе и туристи из иностранства, углавном из централне Европе: Немци, Италијани, Швајцарци, Чеси, Пољаци, али повремено долазе и групе из Јапана и других далеких земаља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РЕЗОЛУЦИЈА ЗАТАЛАСАЛА ЦЕО БАЛКАН: Срамни текст о Сребреници не мири регион, како тврде њени кључни спонзори са Запада

РЕЗОЛУЦИЈА ЗАТАЛАСАЛА ЦЕО БАЛКАН: Срамни текст о Сребреници не мири регион, како тврде њени кључни спонзори са Запада

РЕЗОЛУЦИЈА о Сребреници још није дошла ни до гласања у Генералној скупштини Уједињених нација, а регион је додатно и дубоко поделила, иако, како тврде њени главни спонзори, пре свега Немачка и САД, има задатак да "помири" Западни Балкан.

26. 04. 2024. у 08:35

УПОЗОРЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ - НЕ НАСЕДАЈТЕ НА ОВУ ПОРУКУ! Огласили се из Поште - Овако ћете знати да је у питању превара

УПОЗОРЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ - НЕ НАСЕДАЈТЕ НА ОВУ ПОРУКУ! Огласили се из Поште - Овако ћете знати да је у питању превара

ТОЛИКО се грађана жалило да им је из Поште стигла лажна порука о пријему пакета да су надлежни одлучили да нађу начин како да стану на пут преварантима.

26. 04. 2024. у 09:04

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна