ЛЕПЕ КУЋЕ СРБИЈЕ КАО НАШЕ НАСЛЕЂЕ: Јединствена изложба поводом 121 године Етнографског музеја

Д. Б. М.

18. 09. 2022. у 07:36

ПОВОДОМ Дана Етнографског музеја у Београду и 121 године његовог рада на очувању културног наслеђа, у здању на Студентском тргу у Београду почетком следеће недеље отвара се изложба "Лепа кућа" др Милоша Матића. Поставка приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије.

ЛЕПЕ КУЋЕ СРБИЈЕ КАО НАШЕ НАСЛЕЂЕ: Јединствена изложба поводом 121 године Етнографског музеја

FOTO: Arhiva novosti/

- Човек је стваралац - наводи аутор изложбе. - Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.

Изложба "Лепа кућа" је музеолошка интерпретација украшавања куће у народној архитектури на тлу Србије. Бави се самим чином давања декоративних елемената кући, чином којим се придају вишеслојна значења кући и онима који у њој обитавају.

- Многобројне куће руралног народног градитељства ова изложба поставља као модел народне естетике и као модел културног значења естетике куће. Намера изложбе је и да се сеоска кућа не посматра само као нешто лепо или идилично већ као део дубљег слоја културног наслеђа које одражава то како људи схватају свет који их окружује - истиче Матић. - Спољашњост куће је поље комуникације између породице и заједнице која је окружује. Због тога кућа мора бити лепа, јер и односи међу људима морају да буду "лепи", хармонични попут естетске хармоничности куће.

култура и традиција

Етнографски музеј је основан 1901, издвајањем из Народног музеја. Од тада до данас Музеј се бави истраживањем и интерпретацијом народне културе у најширем смислу, а свој рад превасходно заснива на материјалним артефактима, које чува, проучава и излаже. У домен његовог рада улазе и традиционални друштвени односи, породица, веровања и обичаји, народна уметност, а посебно је значајна његова улога у очувању нематеријалног културног наслеђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ИДЕ У ЗАГРЕБ! Жреб је тако одлучио, следи историјско гостовање црвено-белих