ЛЕПЕ КУЋЕ СРБИЈЕ КАО НАШЕ НАСЛЕЂЕ: Јединствена изложба поводом 121 године Етнографског музеја
ПОВОДОМ Дана Етнографског музеја у Београду и 121 године његовог рада на очувању културног наслеђа, у здању на Студентском тргу у Београду почетком следеће недеље отвара се изложба "Лепа кућа" др Милоша Матића. Поставка приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије.
FOTO: Arhiva novosti/
- Човек је стваралац - наводи аутор изложбе. - Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.
Изложба "Лепа кућа" је музеолошка интерпретација украшавања куће у народној архитектури на тлу Србије. Бави се самим чином давања декоративних елемената кући, чином којим се придају вишеслојна значења кући и онима који у њој обитавају.
- Многобројне куће руралног народног градитељства ова изложба поставља као модел народне естетике и као модел културног значења естетике куће. Намера изложбе је и да се сеоска кућа не посматра само као нешто лепо или идилично већ као део дубљег слоја културног наслеђа које одражава то како људи схватају свет који их окружује - истиче Матић. - Спољашњост куће је поље комуникације између породице и заједнице која је окружује. Због тога кућа мора бити лепа, јер и односи међу људима морају да буду "лепи", хармонични попут естетске хармоничности куће.
Етнографски музеј је основан 1901, издвајањем из Народног музеја. Од тада до данас Музеј се бави истраживањем и интерпретацијом народне културе у најширем смислу, а свој рад превасходно заснива на материјалним артефактима, које чува, проучава и излаже. У домен његовог рада улазе и традиционални друштвени односи, породица, веровања и обичаји, народна уметност, а посебно је значајна његова улога у очувању нематеријалног културног наслеђа.
Препоручујемо
ПОКАЗАЛИ ДА СЕ НЕ ПЛАШЕ НИ ХУЛИГАНА НИ ПРИТИСАКА: Ово су повређени полицајци (ФОТО)
17. 09. 2022. у 21:38
АНА БРНАБИЋ ОТКРИЛА ГДЕ ЈЕ БИЛА ТОКОМ ЕВРОПРАЈДА: "Ја сам прво премијерка Србије"
17. 09. 2022. у 19:53
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)