ВИНОВА ЛОЗА КАКВУ НИКО НЕМА РАСТЕ У СРБИЈИ: Научници открили 11 нових, у свету непознатих аутохтоних сорти грожђа

Бранка Борисављевић

18. 09. 2022. у 13:00

БЕЛИНА, дренак нежнорозе, само су две од 11 нових сорти винове лозе, непознатих у свету, које су откривене у виноградима широм Србије.

ВИНОВА ЛОЗА КАКВУ НИКО НЕМА РАСТЕ У СРБИЈИ: Научници открили 11 нових, у свету непознатих аутохтоних сорти грожђа

Фото: Free Images Pixabay

Реч је, највероватније, о старим аутохтоним сортама, показују резултати пројекта "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", који финансира Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства.

Како би сачували српске чокоте, од којих су неки стари и сто година, пројект је почела група научника са Универзитета у Београду и Новом Саду.

Према речима Жељка Томановића, професора Биолошког факултета и дописног члана САНУ, узета су 163 узорка из најзначајнијих винограда у Србији - Жупа, Топлица, Неготинска Крајина, Шумадија и Војводина, и то углавном из старих засада.

- Циљ истраживања је био да се применом најсавременијих геномских технологија детектују, евентуално, до сада непознати генотипови, односно сорте, утврди њихово порекло и даље валоризују на растућем винском тржишту - каже проф. Томановић.

- Такође, радили смо на утврђивању педигреа наших познатих аутохтоних сорти, као што су прокупац, црна тамјаника, багрина и зачинак. Ова истраживања ће значајно допринети и бољем познавању дуге и богате историје српског виноградарства.

ВОЛНИЈЕВ ХЕРБАРИЈУМ

Анализом је обухваћено и 103 хербарска примерка винових лоза Волнијевог хербаријума из Сремских Карловаца из периода 

1812-1824. које су се гајиле на Фрушкој гори и околини. Како истиче Милица Рат, са ПМФ у Новом Саду, изузетан је значај овог хербаријума за историју нашег виноградарства.
- До сада је анализирано 27 узорака који одговарају данашњим познатим гајеним сортама. Међутим, највећи број узорака нису могли бити идентификовани, што значи да су те сорте највероватније нестале - каже професор Грбић.

Професор Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета, истиче да је овај пројекат само мали пример значаја савремених молекуларно-биолошких метода у растућој биоекономији заснованој на знању. Он подсећа да су професори са овог факултета недавно имали истраживање и веома значајна открића о нашем и пореклу других народа на Балкану.

- Применом SSR и SNP маркера идентификовано је 60 генетичких профила, односно 49 различитих сорти, већином аутохтоних за Србију и остале балканске земље - наводи координатор пројекта проф. др Миодраг Грбић, гостујући професор Биолошког факултета и професор на Универзитету Западни Онтарио у Канади.

- Најзначајнији резултат је да је откривено 11 до сада непознатих, највероватније старих аутохтоних сорти у истраживаним виногорјима, које су углавном на ивици нестанка. Такође, нађени су родитељи неких аутохтоних, као и сорти са ширег подручја Балкана, као што су, на пример, кевединка и жилавка.

10.000 ВРСТА

ПРОЦЕНА је да постоји више од 10.000 гајених сорти винових лоза, чији је дивљи сродник Vitis vinifera L., subsp. sylvestris пореклом из региона Јужног Кавказа пре око 8.000 година. Међутим, само 15 сорти чини више од 50 одсто укупне светске виноградарске површине. Последњих деценија, тржишта вина као и климатске промене промовишу очување и експлоатацију аутохтоних, односно локалних сорти.

Он истиче да ово истраживање представља само врх леденог брега онога што се крије у виногорјима Србије. Недостају узорци из делова југа Србије и Косова и Метохије, где је био центар наше средњовековне државе. Грбић очекује да се следећа фаза овог истраживања настави са још већим ентузијазмом с обзиром на одличне резултате ове пилот студије.

Како открива Мирослав Николић, помоћник директора за науку Института за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, анализом узорака из старих винограда у Неготинској Крајини откривен је један непознат генотип, по својствима сличан старој сорти багрина.

- У Шумадији, у прекалемљеном винограду чија се старост процењује на око 150 година, пронађена су три непозната генотипа, који подсећају на старе сорте дренак и пловдина, коју у том крају зову лисичина - објашњава Николић. - Такође, у околини манастира Рача, крај Бајине Баште, нађена је задивљала винова лоза, која по дебљини стабла може бити веома стара, а чија се секвенца, такође, не налази у базама података.

Два генотипа, до сада непознатог генетичког профила, откривена су у Жупи.

КАРЛОВЦИ

- У колекцији Пољопривредног факултета у Новом Саду, Огледног добра за виноградарство у Сремским Карловцима и виноградима у околини, нађено је пет непознатих сорти, од којих је једна слична багрини - наводи проф. Драгослав Иванишевић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду и руководилац добра.

- У винограду породице Радомира Рајковића, старом око 90 година на локацији Средоман, пронађено је неколико чокота са нежно розе бобицама по којима је и сорта добила име од локалног становништва дренак нежно розе - каже проф. др Славица Тодић, са Пољопривредног факултета у Београду. - Интересантно је да генетичка анализа показује потпуну подударност са чокотом нађеним у Шумадији. Други непознати генотип је откривен у Братићима, у винограду породице Ивановић, старом 75 година. По светлој боји бобице сорта је добила назив белина.

Резултати истраживања биће представљени 27. септембра на предавању у САНУ, а предавање ће одржати проф. Хозе Запатер, директор Института за вино и винову лозу и један од водећих европских истраживача винове лозе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)