АЛБАНЦИ ГОДИНАМА СКРНАВЕ СРПСКУ СВЕТИЊУ: Репортери "Новости" на Газиместану где, упркос упозорењима наших сународника, не стаје дивља градња

Драгана Зечевић

11. 09. 2022. у 09:00

ВИДЉИВ са околних путева, на узвишењу покрај магистралног пута Приштина - Митровица, сведок славног јунаштва српске војске, споменик косовским јунацима на Газиместану, саграђен 1953. на иницијативу града Приштине, а по пројекту чувеног архитекте Александра Дерока, годинама скрнаве Албанци!

АЛБАНЦИ ГОДИНАМА СКРНАВЕ СРПСКУ СВЕТИЊУ: Репортери Новости на Газиместану где, упркос упозорењима наших сународника, не стаје дивља градња

Фото Драган Миловановић

Осим споменика који се својом висином издваја и уочава са удаљености од неколико километара усред околне шуме, недалеко од спомен-обележја назире се мноштво нелегалних објеката, полуизграђених, који, надомак комплекса, скрнаве српску светињу.

Поред приземног објекта фирме "Ораца", налик на магацин који је још 2007. године нелегално изграђен са десне стране прилазног пута који од главне магистрале води до споменика, нешто испред, на око 150 метара од уласка у спомен-комплекс, са леве стране, у шта су се уверили репортери "Новости", изграђен је "свежи" бетонски темељ. Иако су радови тренутно обустављени, уређен је прилазни пут, који указује на намеру да се радови овде наставе.

Фото Драган Миловановић

Наш репортер на врху куле, одакле пуца поглед

- Ово је нечувено и не постоји нигде на свету да се један споменик који постоји вековима, овако, практично заклања. Прво је пре петнаестак година са десне стране прилазног пута саграђено некакво складиште, па су са леве стране на пољанама грађене куће, а сада је завршен темељ за некакав објекат готово поред самог пута који води ка спомен-комплексу - прича нам огорчено Јован С. (63) из околног српског села, удаљеног неколико километара од споменика.

 

Наш саговорник указује да нико од надлежних приштинских привремених институција не реагује на нелегалну градњу иако се, како објашњава, спомен-комплес чак и по тзв. косовском закону налази у заштићеној специјалној зони. Иако су, каже, медији данима "брујали" када је те 2007. овде никао први нелегални објекат, адекватне реакције и забране су изостале.

РЕНОВИРАНО

ЧИТАВ комплекс од више стотина метара ограђен је жичаном оградом. Реновиран је пре неколико година поводом обележавања шест векова од Косовске битке, када су око куле постављени бели стубови од мермера.

- Плашим се да ће и сада бити исти случај и са новим бетонским темељом. А, одмах испред бетонске конструкције, изграђен је асфалтни пут који води до вишеспратнице и десетина околних кућа - говори нам Јован.

Фото Драган Миловановић

Нелегалне куће начичкане као печурке надомак споменика

Идући даље ка споменику, са једне и друге стране, наилазимо на пољане. На самом улазу у спомен-комплекс су два монтажна објекта косовске полиције, чији припадници дочекују посетиоце, којих очигледно има у свако доба дана. При доласку срећемо аутомобил са двоје младих који се враћају из посете. Припадник косовске полиције, Србин, тражи нам лична документа и дозвољава да уђемо на пољану опевану многобројним песмама, на којој се, тврде посетиоци који овде долазе годинама, осећа "неописива енергија".

ВЕКОВИ

ИАКО су до 1953. овде постојала спомен-обележја, она су кроз векове рушена. Овај споменик, у облику куле и налик средњовековном утврђењу од камена, висок је 25 метара и налази се на маленом узвишењу насред пољане.

- Овде сијају душе косовских јунака. Њихова храброст да крену у бој са неупоредиво бројнијом и опремљенијом турском војском и сада је несхватљива, али њихове жртве нису биле узалудне - сећамо се речи бака Маре Лазаревић из околног Бабиног Моста, села у општини Обилић, која је обилазила радове док се градио споменик, а чији је отац био главни мајстор.

Фото Драган Миловановић

 

И док је околни плато поплочан, на предњој страни споменика, посетиоце дочекују стихови чувене Лазареве клетве уочи Косовског боја:

КО је Србин и

српскога рода,
А не дошао на
бој на Косово,
Не имао од
срца порода
Ни мушкога
ни девојачкога,
Од руке му ништа
не родило
Рујно вино ни
пшеница бела
Рђом капо док
му је колена...

Дрвена врата са задње стране споменика, која су за Видовдан ове године била затворена, сада су отворена и може се попети до врха куле до којег води 113 степеника. Крај степеника на зидовима уклесани стихови епских песама из косовског циклуса, а на самом врху на бакарној плочи, налази се читав план Косовске битке.

Фото Драган Миловановић

 

Са врха куле, широке тек неколико метара поглед пуца на околни простор и читаво поље око споменика. Осим термоелектране "Обилић", јасно се виде и врхови Шар-планине, али, нажалост и околни објекти који не би ту смели да буду. Остаје, ипак нада да ће се коначно огласити неко од "међународних фактора" на КиМ који су по правилу годинама неми посматрачи уништавања српског верског и културног наслеђа на Косову и Метохији.

СПЕЦИЈАЛНА ЗОНА

ПОЗНАВАОЦИ прилика на Космету изражавају бојазан да привремене приштинске институције неће спречити ове радове, поред пута који води до споменика.

Наводе наши саговорници да се чак и у тзв. косовском закону (бр. 03/L - 039 из фебруара 2008. године) наводи да ће "меморијални споменик Газиместан и суседно Барјактарево турбе бити део једне Специјалне зоне коју треба заштитити од активности које могу нарушити историјски, културни или археолошки контекст односно природно окружење или естетско- визуелну средину".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СУПРУГА ВОДИТЕЉА Лепа глумица из популарних серија: Брзо смо схватили да смо се заволели (ФОТО)