КРАЈПУТАШИ - ДУША У КАМЕНУ: У Кушићима на Јавору обнављају безгробне споменике српским јунацима (ФОТО)
ДА би се створила наша велика и уједињена држава дала сам све што сам имала, оно што ми је најмилије - моја три сина... Мене оставише саму самохрану да их оплакујем док сам жива...
Фото: Д. Гагричић
Пре 101 годину мајка Синђа, удова из Деретина, овако је кроз сузе казивала у длето и чекић каменоресца, ређајући имена: Михаило Петронијевић, жандармеријски каплар, Мијаило Бошковић, редов III чете IV пука и Душан Бошковић, редов III чете другог позива. Уклесано је и да су кости оставили у Велесу и на Солунском фронту, а да "биљег мајка подиже од уштеђевине инвалидске потпоре 1921".
Фото: Д. Гагричић
Док се на Јавору бију ветрови и гомилају облаци преко Чемернице и Мучња, из маховине израњају слова мајчине туге. Поново су читки епитафи шест крајпуташа на улазу у Кушиће, изнад пута Ивањица-Јавор, пренети из центра села 1977. на место где је некад било сеоско гробље.
Фото: Д. Гагричић
У пешчару драгачевског мајдана каменорезац је оставио траг о браћи Рацић. Вукота, војник VII брдске батерије Дринског артиљеријског пука, одликован за храброст у борбама против Турака и Бугара, у 28. години очи је склопио у Кривој Паланци, у Македонији. Живот брата му Радојка из XIII пешадијског пука угасио се у 20. години, Штипу, друге године Великог рата.
Фото: Д. Гагричић
На крајпуташкој чесми, која крепи намернике, обновљена су војничка знамења и слова срочена за вечни спомен: "Миливоје Веђић из Кушића војник IV пука погибе борећи се са Аустријанцима за слободу и отаџбину 24. августа 1914." Не пише где му је гроб.
- Постављање надгробних обележја на местима где покојник није сахрањен стари је обичај. Ова места, по обичају, означавају празне гробове. Неколико записа на споменицима у селу Радаљеву ово и потврђује: "Хладна и студена стено, овде не постоји моје тело". У многим крајевима се сматрало, а и данас се сматра, да је то сахрањивање покојникове душe - записао је пре три деценије Драгутин М. Радивојевић, из Ивањице, сабирајући у књизи "Камена казивања ратника", епитафе са 342 моравичка крајпуташа.
Ратовали су војници свуда где је требало бранити заставу отаџбине: против Турака, Бугара, Шваба, Арнаута... И гинули су ратници далеко од родног краја, остављали кости у заробљеничким логорима, нестајали у морским дубинама... У епитафу на студеном камену и родбина и клесари, наивци, имали су намеру да немим дозивом зауставе путника, да приђе и прочита судбине и кратке животописе, кога су за собом оставили... Док је и века и света, нека се зна...
Фото: Д. Гагричић
Годинама су крајпуташе нагризали кише, ветрови, лишајеви, људски немар. Првобитни изглед споменицима у Кушићима, али и на Каменој чесми, уз пут Ивањица-Сјеница, вратило је двоје вајара, ивањичка фирма "Рас" и краљевачки Завод за заштиту споменика културе. Усправљајући их, чистили су маховину, лечили оштећења и пукотине...
- На крајпуташима доминирају четири основне боје: плава, зелена, црвена и жута, а пошто су оскудни трагови - ликове војника у униформи и представе са стране, на којим су крст и најчешће пушка, па голубица, лоза и цвеће, сликали смо према раније обновљеним крајпуташима у долини Моравице. Капе на крајпуташима и импрегнација савременим средствима штитиће их од временских непогода - кажу академски вајари Невена Милосављевић и Иван Марковић.
Пензионер из Кушића и некадашњи ивањички привредник Голубан Циврић, покренуо је иницијативу да се крај крајпуташа подигне споменик кнезу Богдану. Досељеника из Невесиња крајем XVIII века народ је изабрао за кнеза, предводио их је у борбама против Турака и под Карађорђевим барјаком погинуо 1809. године у бици на Суводолу, на Пештерској висоравни.
СЛАВЕ СРБИЈУ
КРАЈПУТАШЕ је међу првима ишчитавао песник Бранко В. Радичевић, па је и записао да сељак каменорезац није ни слутио да кривим линијама и јарким бојама пева и слави Србију. Ова самоникла уметност, казивао је, присна је као народна песма:
- Расла је упоредо са Вишњићем и Тешаном Подруговићем. Словом понекад бритка, понекад жалостива. Уклета окамењена војска украј путева подсећа нас како се гинуло.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ЈУГОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
КРАЈПУТАШИ су специфичност и традиција југозападне Србије. Туристичка организација Ивањице једина је ТО у Србији која је повела акцију заштите и уређења безгробних споменика младима који су дали живот у Првом светском рату, али и у биткама са Турцима и Бугарима крајем 19. века. Настављају се вишегодишња издвајања и после Кушића на реду су два споменика у Ивањици - подсећа Катарина Грујовић Брковић, директор Завода у Краљеву.
Препоручујемо
ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ВЕЋУ ПЕНЗИЈУ: Ставка која не улази у стаж повећава чек
07. 12. 2025. у 14:47
СВАКИ ПРЕЛАЗАК ПРЕКО ПРУГЕ НОСИ РИЗИК: Покренута кампања „Добро пази - воз наилази“
07. 12. 2025. у 11:21
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)