ЈАСЕНОВАЧКО СТРАТИШТЕ: Непресушно језеро патњи и бола

ДРАГОЈЕ Лукић каже: "Јасеновачко стратиште, то непресушно језеро бола, које се од Крапја до Старе Градишке простире на површини од 210 квадратних километара, прогутало је више од 10.340 дјечака и дјевојчица чија су имена до сада утврђена.

Драгоје Лукић, човек који је забележио страдања козарачке деце

Међу њима је 5.683 малих Козарчана. Међутим, колико је тачно убијено дјеце у Јасеновцу, гдје је граница између живота и смрти била потпуно избрисана, вјероватно се никада неће сазнати. Али, већ сада се поуздано зна да су у овом паклу смрти биле најстрашније. Како су се усташки злочинци садистички иживљавали над дјецом показује запис са свједочења Љубе Врањеша, логораша из Јасеновца: "Једна жена држала је на грудима дијете старо можда шест мјесеци. Наишли су Љубо Милош и Анте Врбан. Милош се обратио жени: - Молим вас, да ли би га дозволили мени? Узео је дијете и почео говорити како је лијепо. Онда се окренуо Анти Врбану и командовао: - Наготовс! Врбан је извадио каму, а Љубо Милош је бацио дијете у ваздух и оно је пало на исукани Врбанов нож. Мајка је вриснула и потрчала према дјетету, али ју је Љубо Милош пресрео, зграбио за косу и заклао. Онда се Љубо Милош окренуо према мени и упитао: - Да ли си нешто видио и чуо? Рекао сам да ништа нисам видио. Милош је онда викнуо да се губим на посао и ја сам се брзо удаљио, пренеражен и престрашен." На суђењу Љуби Милошу, једном од најкрвавијих команданата јасеновачког логора, 13. јула 1948, једно од питања судије било је: - Шта се радило и како се поступало са дјецом? - Она су такође ликвидирана на исти начин као и одрасли. У разговору са фра Мајсторовићем дознао сам да је дјецу много теже убијати него одрасле. - Зашто? - Јер дијете има много јачи живот него одрастао човјек. - Како је он то знао? - Он је то радио - рекао је Милош."

ВЛАДИМИР МИЈА-ТОВИЋ: Имао сам 12 година када сам из Дубице са мајком и седмогодишњом сестром дотјеран у Стару Градишку. Усташа Анте Врбан наредио је да предамо све вриједности које имамо, новац и друге драгоцијености. Једну жену, у чијим је опанцима пронађено неколико куна и златника, Врбан је пиштољем устријелио у чело, рекавши да ће свако тако проћи ко покуша да нешто сакрије. У 'Кули смрти' гдје смо смјештени, читав простор је био испуњен до посљедњег мјеста женама и дјецом. Убрзо затим усташе су тражиле од свих оних који имају дјецу да их предају. Тада је настала тешка и мучна ситуација која се не да описати. Дјецу су силом одвајали од матера. Када су и нас потјерали иза зидова, чули смо само јауке и запомагања. Од тада нисмо видјели нашу мајку. Отјерали су нас у дјечји логор у Сиску, одакле смо имали срећу да извучемо живе главе.

Опатице надгледају децу у Јастребарском

УМИРАЛО ЈЕ ПО ДВАДЕСЕТОРО ДНЕВНО

ДРАГИЦА КЛИКИЋ ФИЛИ-ПОВИЋ: "У љето 1942. године више пута се пунио и празнио логорски простор народом са Козаре који је овдје дотјериван са свом својом покретном имовином. На једној чистини унутар логора вршено је разврставање, одузимана имовина и одвајање дјеце од родитеља, жене од мушкараца. Одатле су се данима могли слушати само јауци. И жене су раздвајане у двије групе: способне за рад у Њемачкој на једну страну, које су камионима пребацивали на жељезничку станицу, а старије и немоћне су изводили из логора на мјеста одређена за ликвидације. Њихову крваву одјећу смо данима прале и сортирале у складишту. Одвојену дјецу у прљавим просторијама брзо је захватила крвава дизентерија. Лежала су непомично и мртва и жива заједно. Умирало их је и по двадесеторо дневно. Било је ту дјеце од неколико дана и до 14 година. Анте Врбан, који је надзирао читав логорски простор, наредио је једној групи заточеница да преносе дјецу у неке друге просторије. И док су жене у ћебадима преносиле дјецу и трпале једно на друго, Врбан је с пиштољем у руци стајао поред њих. Сва ова дјеца су исте ноћи погушена плином. Жене које су биле приморане да преносе ову дјецу, а међу њима и Џордана Мандић Фридлендер, која сада живи у Израелу, дуго послије тога нису могле доћи к себи."

ЈАСТРЕБАРСКО И СИСАК: ДЕЦУ НАМЕРНО ЗАРАЖАВАЛИ ПЕГАВЦЕМ

ДРАГОЈЕ ЛУКИЋ: "Дјечји логор у Јастребарском био је под покровитељством часних сестара конгрегације Св. Винко Паулски и управом злогласне Берте Пулхерије. Кроз овај логор је прошло 3.336 дјеце. Према списку Министарства удружбе, у логору је умрло 452 дјеце. Међутим, на основу евиденције Фрање Иловара, чувара мјесног гробља у Јастребарском, који је сахрањивао дјецу по 'комаду' и о томе водио 'Дневник укопа', у овом логору је умрло 768 дјечака и дјевојчица. 'Прихватилиште за дјецу избјеглица', у ствари, највећи дјечји логор, налазило се у Сиску и било је под покровитељством 'женске лозе' усташког покрета. Кроз Сисак је прошло 6.693 дјеце, од којих је, за три мјесеца ца, убијено или услијед тешких услова умрло 1.600 дјечака и дјевојчица. Већина их је била са козарских општина: Градишке, Дубице и Приједора. О страхотама у овом логору сачувани су многобројни аутентични докази, од којих наводимо само једно свједочанство. Др Велимир Дежелић, функционер Црвеног крста Хрватске, пред Комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, овако је 3. септембра 1945. године описао страдање малишана у усташком логору у Сиску: 'Најзлогласнији је дјечји логор у Сиску. Силом одвојену дјецу од родитеља усташе су затвориле у просторије заражене пјегавцем. Сем тога, Антун Најжер, лијечник и једно вријеме управник логора, православну дјецу је масовно ликвидирао затрованим инјекцијама. Знали смо да је помор дјеце катастрофалан, али све наше интервенције биле су узалудне. Очајан, једног дана, отпјешачио сам изван града и пред неком већом кућом наишао на неколико припитих усташа који су ме зауставили и легитимисали. Онако срдит, оштрије сам реагирао, алудирајући на њихову Прихватну станицу. На то ме је један усташа цинички упутио да се попнем под кровиште зграде па ћу видјети малу подружницу прихватне станице. Ту сам на прегрштима струготине и разастрте сламе видио петнаестак посве нагих обешчашћених лешина дјевојчица.' Били су то, колико је уопште познато, једини концентрациони логори за заточенике у пеленама у Европи, а можда и у свијету."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације