УМИРАЛИШТЕ ЗА МАЛЕ ЗАТОЧЕНИКЕ Прихватилиште у Сиску најзлогласнији логор за децу - На голом бетону лежали су пуни гнојних рана и краста

КРАЈЕМ МАЈА 2021, у Канади су нађени остаци преко две стотине деце, чак и оне од три године: откривени су на месту некадашње интернатске школе за домородачку децу, на југу провинције Британска Колумбија, око 350 километара од Ванкувера, код града Камлупса.

Ужас јастребарског "прихватилишта": Бебе бачене на гомилу

Дакле, у Канади су држава и ватикански клер организовали интернате за преваспитавање малих Индијанаца, који су тамо масовно умирали. Премијер Џастин Трудо је откриће гробнице назвао потресним подсетником на срамотно поглавље у историји Канаде.

Шестогодишња истрага канадског интернатског система, кроз који је прошло најмање око СТО ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА доморoдачке деце која су насилно одвајана од својих породица, утврдила је 2015. да је реч о "културном геноциду". Циљ - претварање Индијанаца у "праву расу". Белу, дакако. У интернатским документима се наводи да су ученици били изложени епидемијама малих богиња, туберкулозе, грипа и других заразних болести, а процењује се и да је у њима умрло прекo четири хиљаде дечака и девојчица. Можда је било чак и шест хиљада мртвих у тим домовима за преваспитавање. За многе се узрок смрти не зна, а документација је углавном уништена.

Призор из логора у Сиску

Геноцидолог Кевин Анет је, у интервјуу "Вечерњим новостима" 2017, сведочио: "Све је почело 1992, када сам као протестантски свештеник добио намештење на Западној обали Канаде у Порт Албернију. Тада је отпочео мој рад са урођеничким народом и почео сам да добијам информације и директно сагледавам шта је прави узрок високог процента зависности од дроге, високе стопе самоубистава и насиља у породици међу урођеничком популацијом. То је била директна последица живота у црквеним школским интернатима за Индијанце у које су деца одвођена након отимања од родитеља."

Канада је 2008. упутила извињење Индијанцима ("Извини, било у брзини"), а давали су и одштету. Папа је недавно ишао у Канаду да се извини. Признао је да су локални римокатолички делатници учествовали у геноциду над Индијанцима.

УМИРАЛИШТЕ ЗА МАЛЕ ЗАТОЧЕНИКЕ

ЗА РАЗЛИКУ ОД ИНДИЈАНАЦА, Срби, које је НАТО Хрватска убијала од 1941. до 1945. и од 1991. до 1995, заувек их протерујући са огњишта, никад никакво извињење и никад никакве одштете неће добити. А папа неће доћи у Јастребарско и Сисак, где су били усташки логори за децу, јер то није Канада. Али ми морамо памтити шта је било са нашом децом у НДХ. Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић у каталогу бањалучке изложбе о страдању Срба у НДХ пишу о усташким логорима за децу у Сиску и Јастребарском:

"Прихватилиште у Сиску било је најзлогласнији логор за дјецу у НДХ. Кроз овај логор је, у двије године његовог постојања, прошло око 7.000 дјеце, многа од њих су била млађа од годину дана. Мали заточеници смјештани су на више локацијa а у свакој од њих услови за преживљавање били су минимални. На голом бетону, у мемљивим просторијама без прозора, лежала су 'дјеца пуна гнојних рана и краста, а свакоме дјетету цурио је из уха гној, по којем су милили црви. Њихове очи су биле упаљене и густо су сузиле. Плач дјеце језиво је одјекивао у тим хладним зидинама', забиљежила је Јана Кох у свом Дневнику након посјете Солани.

Прихватилиште у Јастребарском, које би се по Бреслеровим ријечима морало звати 'не прихватилиштем него умиралиштем козарачке дјечице', чинила су три објекта: преуређене штале италијанског логора у Јастребарском, дворац Ердедијевих у Јаски и једна барака (пошто су усташе непосредно пред долазак дјеце порушиле двије од три бараке) у Доњој Реци.

БАРТА ПУЛХЕРИЈА, ЧАСНА СЕСТРА и управница логора у Јастребарском, није дозвољавала коришћење домске запреге за довожење млијека из оближњег села, па се оно свакодневно кварило на високим температурама, док су дјеца умирала од глади. Ни према његоватељицама нису биле боље. Како самостан у Јаски није дозвољавао покопавање шизматика крај католика, његоватељице су лешеве дјеце морале носити у Доњу Реку да би их сахраниле. Носиле су их на рукама, пјешице, или на бициклу..."

Остаје нам да заувек памтимо, помињући нашу децу - мученике, онако како је певао Свети владика Николај: "Свети новомученици, мол'те Бога за нас/ Под туђим окриљем кретоше усташе, / Од главе до пете оружани тешко,/ Те одојчад српску и бабе поклаше,/ И то дело своје назваше витешко./ Свети новомученици, мол'те Бога за нас/ Послодавац њихов из пакла се смије,/ Такових слугара још имао није./ А за ревност у злу, већ познату свима,/ Похвале добише из пакла и Рима./ Свети новомученици, мол'те Бога за нас/ Дан ће да објави што ноћ црна крије,/ Никад грех у мраку без сведока није./ А на Суду Страшном кад васкрсну мртви,/ Седамсто Тисућа сведочиће жртви."

Препоручујемо

Друштво

2 2

САДИСТИЧКО ИЖИВЉАВАЊЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНАЦА: „Бацио је бебу од шест месеци у ваздух, која је потом пала на нож“

17. 08. 2022. у 18:00

Друштво

3 22

"КАДА КАЖЕМ ТРИ, ДА ЈЕ ГЛАВА ОДСЕЧЕНА" Потресно сведочење о мучењу српске деце у логорима: Од страха нисам говорио месец дана

16. 08. 2022. у 21:00

Панорама

0 0

Знате ли чему служе ЦРНЕ ТАЧКЕ на прозору вашег аута?

09. 08. 2022. у 09:30

Познати

0 0

ОВО ЈЕ ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Ретко је виђамо, а краси је ИЗРАЗИТА лепота

09. 08. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације