КОСОВО ЈЕ ГРДНО СУДИЛИШТЕ: У Приштини траже да им се преда територија за коју немају ни своје име

Иван Миладиновић

14. 08. 2022. у 17:00

ТАЧНО пет месеци пре дубоке јесени 1968. године, када су широм Косова и Метохије уприличене прве масовне сепаратистичке демонстрације, када су на улицама Приштине освануле пароле: "Хоћемо републику", "Хоћемо устав", "Живела Албанија", "Живела Албанска партија рада", "Живео Енвер Хоџа", први пут ће се званично на једном форуму владајућег Савеза комуниста поставити питање националних односа у овој покрајини.

КОСОВО ЈЕ ГРДНО СУДИЛИШТЕ: У Приштини траже да им се преда територија за коју немају ни своје име

Нема писаног историјског трага како је Лепосавић завршио на Космету, Фото Архив "Борба"

Било је то 29. маја, на 14. седници ЦК СК Србије. Проговориће Добрица Ћосић и професор Јован Марјановић "о неоправданом потцењивању иредентистичких и сепаратистичких расположења и тежњи у извесним слојевима шиптарске националности", о "осећању угрожености код косметских Срба и Црногораца" и о "притисцима за њихово исељавање", прикривеном терору, пљачки, силовањима, убиствима, о томе да косовске власти ништа не чине да би то спречиле.

А само два месеца раније донете су одлуке да се озваничи назив Албанац уместо Шиптар, и да књижевни албански језик у јужној покрајини буде исти као у Албанији. А Фадиљ Хоџа је на састанку најужег руководства СК Србије говорио о потреби да и националне мањине у Југославији добију право на самоопредељење.

ПОРУКЕ Добрице Ћосића и професора Марјановића о Косову и Метохији нико није хтео да чује, иако су сви чланови Централног комитета Србије заправо знали све оно о чему су и они говорили. Неколико месеци пре заседања овог партијског форума, у јужну покрајину је послата комисија која је сачинила детаљан извештај, на 100 страна, о политичкој, безбедносној, правној и међунационалној ситуацији.

Архива

Све што су на 14. седници ЦК СК Србије изговорили Ћосић и Марјановић, знао је и Јосип Броз. Био је редовно обавештаван о правом стању на Космету. О томе га информише, усмено и писмено, др Станоје Аксић, потпредседник Скупштине Косова и Метохије. Јавља му се Павле Јовићевић, стари револуционар и партизански командант, обавештава га о повећаном броју убистава (Исток, Урошевац, Клина, Витина, Вучитрн), о притиску за исељавање Срба и Црногораца, како из села, тако и из града, а нарочито стручњака, што покрајину, ионако дефицитарну кадровима, тешко погађа. Завршава речима: "Оваква ситуација ничем добром не води". Тито добија информације и од Албанаца. Кадри Реуфи сведочи да је име Метохије избачено из назива ове покрајине "поред осталог, због тога што Албанија тако, само као Косово, назива нашу покрајину".

У АРХИВУ Јосипа Броза чува се магнетофонски снимак његовог сусрета са водећим функционерима Службе државне безбедности. Овај разговор, вођен априла 1971, показује да су постојале врло блиске везе и садејства, између шиптарских сепаратиста и политичара на Косову и Метохији још од 1968. године. Борче Самоников начелник Службе државне безбедности Југославије, рекао је Титу: "Оперативци службе обавестили су покрајинско руководство о дану и сату када ће бити демонстрације и ко су њихови организатори.

Добили су одговор - то није ваша брига, стање није такво." И не само то, нити су дозволили да о томе буду обавештене Савезна и Републичка СДБ у Београду.

Али "највећег сина наших народа и народности" то не спречава да негује специјалне односе са покрајинским руководством, Вели Девом, Фадиљом Хоџом, Махмутом Бакалијем и њиховим најближим сарадницима. Они то користе као алиби за своју сепаратистичку политику и извлачење Космета из Србије.

Према евиденцији из његовог кабинета, он се тих година са руководством ове српске покрајине састајао чешће него са функционерима било које југословенске републике. Од 1966. до 1971. регистровано је да се са њима официјелно срео пет пута, више него са водећим личностима Србије и Црне Горе заједно. Записници са тих сусрета сведоче о томе да је доживотни председник Југославије показивао велико разумевање за готово све захтеве шиптарских функционера са Космета, који су се од 1966. сводили на све веће и све нелегитимније осамостаљивање ове покрајине од Србије. Још занимљивији је податак да неким од Титових састанака није присуствовао ниједан представник српског руководства.

ЈОВАН Печеновић, амбасадор у Тирани, 20. марта 1973. реферисао је Титу да Албанија сарадњу са Косовом и Метохијом користи за националистичку хомогенизацију својих сународника у овој српској покрајини и за своје нескривене претензије на овај део Србије и Југославије.

На то је Броз лаконски одговорио: "Ми не секташимо према друговима са Косова због увоза уџбеника из Албаније."

И док "ми нисмо секташили" млади Албанци су национално формирани са свешћу да су потомци Илира, а то значи - староседеоци Балканског полуострва, према томе и Косова, и да су се налазили на овом простору још давно пре досељења Словена. Да су их Срби само привремено и за кратко, у 13. и 14. веку, потиснули са "исконске" албанске земље, да је потом, стихијом догађаја и без неког озбиљнијег дисконтинуитета, било успостављено пређашње стање. Пристигли професори из Тиране негирали су историјске догађаје - као што су Косовска битка или велике сеобе српског народа. Једним потезом пера обрисан је мучан и крајње суров период турско-албанског терора над српским народом. Уместо тога, понуђена је једна добро разрађена слика, из "дрезденске кухиње" Комунистичке партије, о тобожњем "физичком уништењу" албанског народа у Србији, Црној Гори и потом Југославији, под влашћу "великосрпског хегемонизма".

ТЕРИТОРИЈАЛНА целовитост Косова, како онда, тако и данас се посебно наглашава.

Изгледа да су сви заборавили да је Бадинтерова комисија 1991. године поставила као основ за осамостаљење југословенских република, принцип авнојевских унутрашњих граница.

Заборавили су то и кројачи нових балканских граница из Вашингтона и Брисела. Простор који је обухватало Косово и Метохија мењао се много година после Другог светског рата.

Највећи део данашње општине Лепосавић био је изван аутономне области Косова и Метохије, све до 1959. године.

Територија аутономне покрајине била је дефинисана кроз општине, односно срезове које обухвата. Не постоји документ који утврђује линију коју бисмо могли да назовемо било каквом врстом границе. Такође, не постоји у архиви Скупштине Србије никаква одлука из 1959. године, да у састав Косова и Метохије уђу срезови Лепосавић и Лешак. Ова два среза из Рашког округа припојени су Косовској Митровици и на тај су начин унели свој атар у Покрајину.

Другим речима, све ово говори да Косово и Метохија није имало "територијалну целовитост", нити је промена територије коју обухвата извршена одлуком о "померању граница". Не постоји ниједна међународно призната конференција или одлука, на основу које би се могло закључити која је "граница Србије и Косова". Узгред речено, о Косову се није разговарало на Другом заседању АВНОЈ-а, нити на Бадинтеровој комисији, на основу које су разграничене бивше југословенске републике.

УОСТАЛОМ, чак је и Србија, у чланство у Уједињеним нацијама, примљена у тим габаритима АВНОЈ-а. И то по америчкој препоруци. Заправо, из Стејт департмента су инсистирали да Србија у свом захтеву за пријем у УН посебно нагласи да у ову међународну организацију улази у "авнојевским границама", по препоруци Бадинтерове комисије. Да ли је ово била случајна америчка омашка или не, тек Србија је у ово друштво народа примљена са Косовом унутар својих граница. Иначе, "прва граница" између Србије и Косова једини пут је повучена за време Другог светског рата, када је она била баш на Ибру, по линији која данас дели север Косова од остатка Покрајине под контролом приштинских власти. Била је то граница између Недићеве Србије и италијанског Косова. Косовски Албанци су прогласили своју независност. Фанатично траже да им се цела ова покрајина, српским именом, преда у трајно власништво, у којој немају свој камен. За оно што тврде да је историјски њихово, подигла је турска држава. За неколико векова, колико ту живе, нису успели да створе своје називе готово ни за један град, изузев за Урошевац, кога зову Феризајем. До данас немају своје име ни за Косово, ни за срце Косова, Косово Поље, за које чак и Немци имају свој назив, Амзелфелд.

На основу ког историјског принципа или документа се одређује где почиње Србија? Сви бирају границе како коме одговара, осим када је у питању Србија.

КО ЈЕ ПОКЛОНИО ЛЕПОСАВИЋ АЛБАНЦИМА

КАКО и зашто се то десило да се Лепосавић, Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште, Ибарска Слатина и један део Копаоника припоје Косову нико не зна, нити постоји било каква одговарајућа историјска документација, или одлука неког форума у Србији. И после толиких деценија, све је обавијено велом тајне. Колале су, и данас колају, разне кулоарске приче. По једној верзији, то је учињено да би се, наводно, појачала бројност Срба у покрајини. По другој, овај "трансфер територије" од стотинак квадратних килиметара је обавио Петар Стамболић на молбу Албанаца, а да је за контрауслугу био у Лепосавићу биран за посланика. По трећој, овај део централне Србије припојен је Космету зато што су становници из овог краја углавном радили у "Трепчи" и имали су проблема са здравственим осигурањем и лечењем, те је овај проблем могао да се превазиђе само припајањем Покрајини... Било како било, садашња граница лежи подно Панчићевог врха, а општину Лепосавић од 18.500 становника, у већини (око 18.000), чине житељи српске националности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

У ПАНАМСКИМ медијима објављен је снимак са места убиства мушкарца између 40 и 45 година који је убијен у петак поподне. Према наводима тамошњих медија још увек није откривен идентитет убијеног који је убијен у белом аутомобилу.

30. 09. 2022. у 23:53

Коментари (0)

ТРПЕО НЕСНОСНЕ БОЛОВЕ: Мушкарац показао шта је два месеца носио у телу - слика је обишла свет (ФОТО)