КОД ЛЕКАРА СЕ МОРА И НА ПЛУС 40 СТЕПЕНИ: Које болести муче популацију старију од 65

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

29. 07. 2022. у 06:30

ЛЕТЊЕ жеге поједине, посебно старије грађане, "затвориле су" у кућу, док су друге отерале из града на море, планине или у село. Познато је да су на високу спољну температуту најосетљивија деца, јер у млађем узрасту још немају потпуно развијен центар за терморегулацију у мозгу. Поред њих, на врућине и смањење имунитета које оне изазивају, нарочито реагују хронични болесници (астма, дијабетес), старији од 65 година и оболели од малигних болести.

КОД ЛЕКАРА СЕ МОРА И НА ПЛУС 40 СТЕПЕНИ: Које болести муче популацију старију од 65

Д.Н.

Смањење функција имуносистема повећава подложност инфекцијама и настанку болести, а као последица врућина, кажу лекари, долази и до пада броја еритроцита и нивоа хемоглобина, што опет може довести до развоја анемије.

Зато се препоручује старијима од 65 да избегавају излазак на улицу, па чак, ако није неопходно, и до дома здравља. Појединци су, ипак, толико уплашени за своје стање да, упркос врелих 40 степени, хрле ка болничким шалтерима.

- Најчешће нам се јављају хронични пацијенти у трећем добу, који имају редовну терапију, јер код многих она због врућине мора да се мења, а долазе и они који имају заказане контроле - каже др Александар Стојановић из београдског Дома здравља Палилула. - Међутим, велики број старијих пацијената долази иако не би морао, већ би могли рецепте да наруче телефоном. Добро је што редовно узимају лекове и што ништа не користе на своју руку, без консултација са лекарима, али није добро што не слушају апеле да не излазе по врућини.

Најчешћи "летњи пацијенти" међу популацијом 65 плус су хипертоничари и дијабетичари, као и они који су недавно оперисани, па долазе на контролу или физикалну терапију. Има и оболелих од ковида, али и оних који се уплаше када им позли због недовољног уноса течности или због конзумирања јаке хране. Такве не може да умири телефонски савет лекара, већ имају потребу да га виде уживо.

У Сопоту је ситуација ипак боља него на Палилули, бар судећи по речима др Богдана Коромана из тамошњег дома здравља. Како каже, гужве су се смањиле и међу старијим пацијентима од увођења електронског рецепта и електронског картона.

- Не само да могу телефоном да наруче терапију, већ и да добију савет од изабраног лекара - каже Короман. - Број долазака није се променио ни током летњих месеци, осим што се повећава број ковид пацијената. Они који долазе у наш дом здравља махом се жале на тегобе због високог притиска, срчаних сметњи и шећерне болести.

Статистика показује да шест од 10 особа старијих од 65 година пати од неке болести током живота, међу којима су бубрежна инсуфицијенција, хронични бронхитис, бронхијална астма, мождани удар, дијабетес, инфаркт миокарда, срчана исхемија или болест коронарних артерија. Такође, многи после 65. године истовремено имају више дијагноза, на пример имају хроничне респираторне и болести срца. Такође, са годинама прогресивно слабе слух и вид, могу да се јаве катаракта или глауком. Око пет одсто свих болесника, нарочито старијих од 65, има дијагностиковану срчану слабост, а деменција мучи такође пет одсто старије популације.

Према последњим доступним подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", међу старијим становништвом Србије најчешће хронично обољење је повишен крвни притисак, од кога болује више од 63 одсто сениора. Следе болни поремећај у доњем делу леђа (32,2 одсто), коронарна болест (24,7 одсто), болни поремећај у вратном делу кичме (23,3 одсто), повишене масноће (21 одсто), шећерна болест (18,6 одсто), артроза (18 одсто) и уринарна инконтиненција (10,4 одсто).

Занимљиво је да повишеног крвног притиска значајно више има код становника Јужне и Источне Србије (69,5 одсто), жена (67,3), становника са нижим образовањем (66,7) и старости 75 и више година (66,4). И болни поремећаји у доњем делу леђа значајно су чешћи код жена, најсиромашнијих и старијих од 75 година. Коронарне болести су карактеристичније за старију и популацију нижег образовања, док повишене масноће у крви знатно више имају жене, као и житељи Војводине и Београда, и становништво старости од 65 до 74 године.

Повишен крвни притисак је, иначе, најучесталије обољење и у другим европским земљама међу становништвом од 65 и више година. Од њега су у Европи најмање оболели старији Норвежани, док је изразито велик број оболелих код старијих Мађара и Бугара.

МНОГИ ИМАЈУ ТЕШКОЋЕ СА ХОДОМ

СВАКИ четврти старији становник изјавио је, у истраживању "Батута", да је у 2019. години имао велике тешкоће са ходом. Њих 8,7 одсто имало је проблем са видом, а 13,9 процената са слухом. Ове муке чешће су мучиле жене, становнике ванградских насеља, најнижег образовања и сиромашније, као и старије од 75.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПОЈАВИО СЕ НОВИ СНИМАК! Ево како је Новак Ђоковић погођен флашом у главу (ВИДЕО)