РУШИЛИ ЊЕГОША ДА БИ СРУШИЛИ СРПСТВО: Митрополија црногорско-приморска обележава пола века од разарања цркве-задужбине на Ловћену

В. КАДИЋ

26. 07. 2022. у 07:11

ПОЛА века се навршава од рушења Цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену, у којој су били сахрањени земни остаци митрополита Петра Другог Петровића Његоша.

РУШИЛИ ЊЕГОША ДА БИ СРУШИЛИ СРПСТВО: Митрополија црногорско-приморска обележава пола века од разарања цркве-задужбине на Ловћену

Са конференције за новинаре МЦП, Фото В. К.

На Језерском врху постављен је монументални маузолеј према идејној замисли и пројектима хрватског вајара Ивана Мештровића, а по поруџбини Владе, односно најужег политичко-партијског врха тадашње СР Црне Горе. Митрополија црногорско-приморска ће обележити сутра тај догађај светом литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици коју ће служити митрополит Јоаникије са свештенством, након чега ће у крипти бити организован округли сто на ову тему.

Почетак рушења Његошеве задужбине-цркве и аманет који је Његош оставио да тамо буде сахрањен значили су почетак институционалне десрбизације Његоша и процеса историјског ревизионизма.

- Шта се то, заправо, пре педесет година догодило на Ловћену? Да ли је то порушена једна грађевина, да би на њеном месту била изграђена друга? Не, тада је склоњен један симбол, да би на његово место био постављен други, њему опречан. То је био обрачун неопоганства са православним хришћанством. Враћање Цркве Светог Петра Цетињског на Ловћен данас је сведено на идеолошко питање и, последнично, политичко. А у ствари оно је цивилизацијско. Пропагандистичка граја и гађање флоскулама никада, па ни у овом случају, не воде решењу проблема. Округли сто "Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену", представља намеру Митрополије црногорско-приморске да се о овом чину разговара мирно - казао је на конференцији за новинаре протојереј, парох барски, Јован Пламенац.

Фото: Фејсбук/Не дамо светиње

Он подсећа да је "Борба" далеке 1952. објавила да је Влада НР Црне Горе понудила Мештровићу да изради споменик Његошу и да је он ту понуду прихватио. Дакле, још тада је одређено да се споменик Његошу гради на Ловћену и да он буде маузолеј. Изградња је почела 1970. када су изливени темељи око цркве. Тада се међу југословенским интелектуалцима подигла велика расправа о томе да ли маузолеј градити на Ловћену и тако рушити тамошњу цркву у којој је Његош по изричитој жељи сахрањен, или пак на Цетињу.

- Многи су били против рушења капеле и изградње маузолеја, међу њима и Мирослав Крлежа. Њихови разлози су били етички, естетски, морални, историјски, духовни. Али, многи су и подржали градњу маузолеја и рушење ловћенске цркве, из других разлога. Та обимна расправа и друга документа везана за ову тему сабрани су 1971. у двоброју 27/28 београдског часописа "Уметност", под насловом "Сумрак Ловћена", по називу чувене слике Петра Лубарде, којом је он рушење капеле представио као бестијални чин - појаснио је протојереј.

Пламенац је даље објаснио да се Вељко Милатовић, председник Скупштине Црне Горе, радо дружио са уметницима и подржавао њихов отпор рушењу ловћенске цркве. Онда га је позвао Јосип Броз и поставио за председника Одбора за градњу маузолеја. Они који су подржавали рушење капеле тврдили су да она није оригинална, него да ју је изградио краљ Александар Карађорђевић:

- Причу о Александровој капели у јавност је лансирао павелићевац Савић Марковић Штедимлија у загребачком "Вјеснику" 1970. Наводно, Аустроугарска је 1916. само оштетила, а краљ Александар потом срушио цркву на Ловћену да би ту подигао своју. А одлуку о обнови капеле донео је Свети архијерејски сабор СПЦ на седници од 19. новембра 1920. године, у Патријаршији у Београду.

Он истиче да никакве војне потребе није било да аустријска војска приликом поробљавања Црне Горе 1916. топовима са бродова гађа, и у добром делу поруши, ловћенску цркву. У њој није било војске. У њој је био само митрополит Петар II и његове кости. Као што није било потребе да је гранатирају Италијани у Другом светском рату, нити оправдања да је комунистички режим Јосипа Броза поруши 1972.

ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ДАЈКОВИЋА

- УПРАВО у време док су рушили цркву на Ловћену, митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић, да не би био близу том злочину на који нипошто није хтео да пристине, отишао је у Швајцарску. Против њега су организоване једине демонстрације у комунистичкој Црној Гори - наводи отац Јован.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)