САБОР У СЛАВУ ОЈКАЧКЕ ПЕСМЕ: У Стрмици код Книна, где је минулог викенда одржано 26. Сијело тромеђе

ЗВОНА Цркве Светог Јована, а потом и традиционална химна "Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо, љубави велика", означили су почетак 26. Сијела тромеђе у Стрмици код Книна, једне од највећих културних смотри Срба у Хратској и БиХ.

КУД "Никола Тесла", Београд, Фото И. Маринковић

Традиционална манифестација изворног народног стваралаштва, посвећена очувању ојкачке песме, али и фолклора и свирања старих инструмената, понајвише дипли, окупила је и ове године десетине извођача и чувара изворних народних песама и игара из Бачког Јарка, Кикинде, Крања, Приједора, Јелићке, Босанског Грахова, Дрвара, Костајнице, Личке Калдрме, Коренице, Удбине, Грачаца, Жегара, Ервеника, Цивљана, Полаче, Сплита, Загреба, Книна, Београда и Стрмице. А и публика жељна "музике која им душу лечи" пристигла је са свих страна - од Америке, преко Европе до Аустралије. Кажу, две године корона им није дала да виде завичај, ни да уживо чују ојкање, грокталице и стара народна кола.

- Када је пре 48 година одржано прво Сијело, нико није веровао да ће трајати овако дуго. Ипак, и поред свих недаћа и прекида које је имало због рата, успело је да опстане. Постала је манифестација којом Стрмичани чувају свој културни идентитет, али истовремено гради мостове са другим чуварима традиције - казала је Ања Рашковић Шимпрага, потпредседница Владе Хрватске из редова српског народа.

Већ на самом почетку Сијела, громогласне аплаузе публике побрали су најстарији учесник, седамдесетосмогодишњи Обрад Милић из Жегара, чувени диплар чији су многобројни снимци постали део драгоцене архиве Радио Београда.

Највећи изазов, да пева грокталице, песме које су најстарији и најтежи начин ојкања, тежак чак и мушкарцима, припао је чувеној уметници Светлани Спаић из Београда, која се постарала да га сачува.

- Све мање је, нажалост, оних који га знају, а и кадри су да "изнесу" грокталице. Срећом, Светлана, то може. Кад она заојка са гроктањем, срце ми стварно заигра. Ми из ових крајева, који знамо колико је то тешко, заиста се дивимо Светлани - казао нам је Лука из Книна.

Foto: Ања Рашковић Шимпрага, Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Да Сијело, ојкање, старе народне песме и игре имају будућност, потврдили су најмлађи учесници. Међу домаћинима, члановима КУД "Доситеј Обрадовић" из Книна, најмлађи учесник који је наступио у Стрмици има шест, а најстарији 10 година. Звонко су запевали песме буковичког краја и разнежили публику

- У КУД имамо 10 чланова, од две до 11 година. Кроз певачку, дипларску и гусларску секцију, учимо их нашим обичајима и песмама, а они их с радошћу уче, интересују се и радо долазе на пробе - каже Гајо Радмиловић, председник овог друштва.

Због умећа које су у очувању традиције показали, малишани из СКД "Просвјета" из Коренице, многима у публици заискрила је суза у оку. Никола Дракулић (11), Алекса Чортан (10) и Страхиња Пањковић (12), са другарима су одиграли старо личко коло. Готово углас казали су нам:

- Занимају нас народни обичаји и игре, а знамо и колико је важно што учимо да их сачувамо. Зато и долазимо у Стрмицу на Сијело, да покажемо шта знамо, али и да видимо шта други умеју, па да знања разменимо.

У предивним ношњама - јелецима са десетинама тока, закривљених капа на главама, поносно су игре и песме из уначког краја представили млади чланови КУД "Мира Лукач" из Дрвара, основаног 1924. године. Заиграле су и њихове "колеге" из београдског "Николе Тесле", здравичари су наздрављали уз букаре пуне вина...

Сијелу тромеђе у Стрмици присуствовали су и жупан Шибенско-книнске жупаније Марко Јелић, као и заменик жупана Огњен Вукмировић. Одржавање ове манифестације помогли су Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, Српско народно вијеће из Загреба, Министарство културе Србије, Представништво РС у Београду, Град Книн, Шибенско-книнска жупанија и многи други.

До зоре се певало под великим шатором у порти. О растанку се није ни говорило. Много важнији био је договор о наредном састанку. Догодине. На 27. стрмичком "Сијелу тромеђе".

ПОВЕЉА "РАДЕ МАТИЈАШ"

ОВЕ године на Сијелу је други пут додељена Повеља "Раде Матијаш" за заслуге у очувању и промоцији народне традиције са тромеђе Лике, Далмације и Босне, а добила ју је Изворна певачка група "Извор Цетине" из Цивљана. Раде Матијаш био је наш колега, дугогодишњи дописник "Вечерњих новости" из Книна и један од оснивача Сијела у Стрмици.

ДИГЛИ БУНУ ЗБОГ БРКОВА

МЕЂУ учесницима Сијела ове године био је Златко Перак из Шибеника. Овај здравичар, бркајлија, привлачио је пажњу публике. Нама је испричао:

- Некада је била заклетва: "Брка ми", а ко то каже, значи да је ствар, која год, решена. Е, ја волим то предање и придржавам га се. Дужина бркова одређивала је статус и положај морлака, независних сељака који нису имали изнад себе ни агу ни бега. Ослобођењем од Турака, Млеци уводе порез на брк од пет цекина годишње, што је била вредност једног вола. Буковчани су и на то пристали, али када су Млеци подигли цене, избила је, почетком 18. века Куриџина буна, која је "запалила" цео буковички крај.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СРПСКИ ФОЛКЛОРАШИ "ИЗАШЛИ" ИЗ КОРОНЕ: У лепој земљи потомака Гала активна четири српска уметничка друштва

27. 02. 2022. у 13:30

Београд

0 4

"ЛОЛА" ИГРА САД БЕЗ БРИГА: Град Београд коначно преузео највеће аматерско КУД на Балкану

21. 02. 2022. у 16:40

Србија

0 0

КОЛЦА ИЗ БАНАТА, ШУМАДИЈЕ, ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ: КУД Гик Банат-Пионир одржаће годишњи концерт у Зрењанину

15. 12. 2021. у 09:24

Србија

0 0

НАГРАДЕ ЗА "АБРАШЕВИЋЕ": Прва места за параћински КУД на Међународном фестивалу у Босилеграду

29. 07. 2021. у 16:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације