ОБЕЛЕЖЕНА 109. ГОДИШЊИЦА БРЕГАЛНИЧКЕ БИТКЕ: На брду Каленица код Штипа на истоку Македоније
ЦЕНТРАЛНА церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је у среду на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније.
Фото М. Станчић
На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом светском рату, изграђена је метеоролошка станица. У крипти капеле били су посмртни остаци више од шест хиљада погинулих српских ратника. На том месту на платоу испред спомен плоче на комеморативном скупу у име Владе Републике Србије ловорове венце су положили Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Републике Србије заједно са амбасадорком Републике Србије у Републици Северној Македеонији Невеном Јовановић, и изаслаником одбране Републике Србије потпуковником Вујицом Вукобратовим.
Венце и букете свежег цвећа полижили су и представници српских асоцијација и странака у Северној Македонији као и локалне самоуправе Штипа.
Фото М. Станчић
На комеморативном скупу о значају победничке војничке операције српске војске у Брегалничкој бици за окончање Другог балканског рата, говорио је Миодраг Капор, који је истакао да је „за 10 дана колико је трајала Брегалничка битка, на овим просторима остало преко 20.000 мртвих и рањених Срба и преко 30.000 мртвих, рањених и заробљених Бугара...“
У у оквиру обележавања 109. годишњице Брегалничке битке, откриена је и спомен плоче на згради школе у селу Цера у Општини Македонска Каменица. Парастос палим ратницима из балканских и Првог светског рата на подручју Македоније служен је у спомен костурници у селу Карасларе код Велеса.
Фото М. Станчић
Војна операција
Битка на Брегалници водила се у периоду од 30. јуна ‒ 9. јула 1913. године. Бугарска је без објаве рата 30. јуна 1913. године, не желећи да сачека решење спора са Србијом око поделе територија арбитражног суда Русије, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту.
Простор на коме се одвијала битка протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране, а са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.
Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела Тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута надмоћнијих Бугара.
Препоручујемо
"РУСИЈА ЈЕ МОЋНА" Реакције Руса после турске подршке Финској и Шведској за улазак у НАТО
29. 06. 2022. у 08:22
СВЕ ГОРИ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Сирене завијају широм Израела, почео нови напад; Иран силовито удара по америчким базама (ФОТО/ВИДЕО)
ДРУГИ дан рата на Блиском истоку, пратите са нама дешавања уживо.
01. 03. 2026. у 07:31 >> 22:56
ОТКРИВЕНО КАКО ЈЕ УБИЈЕН ХАМНЕИ: Једна грешка га коштала живота, Трамп имао неочекиваног савезника
СКРИВЕН дубоко у свом бункеру, Али Хаменеи није очекивао дрзак дневни напад у самом срцу своје моћи.
01. 03. 2026. у 19:16
ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата
НАКОН што су америчко-израелски напади на Иран довели до одмазде широм Блиског истока, расту страхови од ескалације која би могла да прерасте у трећи светски рат. Ту су још и актуални рат између Украјине и Русије, сукоби у појасу Газе, као и стална претња кинеске инвазије на Тајван.
03. 03. 2026. у 20:21
Коментари (1)