РУСИ У СРБИЈИ ПРОНАШЛИ ДОМ И ЗАРАДУ: Криза на истоку подстакла већи број држављана Руске Федерације на селидбу у нашу земљу

СТРАХ од затварања земље, изолације, али и бојазан да неће моћи да се лече у својој држави подстакли су многе Русе да привремено промене адресу.

Фото Shutterstock

Обећана земља за већи број њих последњих месеци, не први пут у историји, постала је - Србија. И док је једне пут довео овде јер су у мешовитим руско-украјинским браковима па су се и породице нашле на различитим странама у рату, други су се запутили послом, пратећи пословање фирми у којима су запослени.

Да је Руса неупоредиво више у Србији него раније, видљиво је на улицама Београда, као и других већих градова и туристичких места. Како би добили дозволу за боравак у нашој земљи, многи су се одлучили и да покрену сопствени бизнис. Само за последњих месец дана, према подацима Агенције за привредне регистре, 137 руских држављана отворило је фирму у Србији, док су се њих 229 регистровали као предузетници. Из дана у дан листа новооснованих предузећа је све већа, а црта је тренутно подвучена на 516 власника или сувласника компанија и 920 малих привредника. У поређењу са прошлом годином, бројке су неколико пута веће, пошто је тада пребројано свега 176 свих руских бизнисмена.

Званичних података колико Руса се доселило у Србију нема, али се претпоставља да их је неколико хиљада. Неке процене говоре и да их је више од 10.000. Дуплиран је и број руских гостију у хотелима, али и у "становима на дан".

- Свакодневно имамо резервације руских држављана, који долазе углавном због посла, па док се не снађу, узимају станове у центру града на дневном нивоу - каже нам Марија З., која већ годинама издаје апартмане у Београду.

- То су углавном млађи људи до највише 40 година.

Нико још са сигурношћу не може да потвди до када ће трајати досељавање Руса у Србију, али чини се да је њима наша земља традиционално ближа срцу од других европских држава. Многи су склони да тврде да ће се поновити ситуација с почетка 20. века, када су таласи избеглиштва кренули из Царске Русије. Готово 50.000 емиграната стигло је тада у Југославију. Елиту "белих Руса" чинили су тада професори, лекари, архитекте и уметници, док су данас то углавном врхунски ИТ стручњаци.

Највише новоотворених фирми је управо из тог сектора, па су тако најбројније оне које се баве рачунарским програмирањем. Следе консултантске услуге, трговина на велико, производња аудио-визуелних производа и кинематографских дела, дизајнерска делатност и рекламне агенције.

Због језичке баријере и непознавања законске регулативе, многи траже помоћ адвоката или специјализованих агенција за отварање фирме и подношење папира за боравишну дозволу.

Ова услуга наплаћује се од 600 па до 3.000 евра.

Разлози за промену адресе су и нижи трошкови живота и добронамеран однос наших људи према Русима. Из Србије, кажу, може да се ради за страну компанију, прима новац на рачун и штеди више него у Европској унији.

- Русима не треба виза за улазак у Србију, која не учествује у санкцијама. Уз Истанбул, Јереван и Тбилиси, и Београд је постао омиљена дестинација високообразованих Руса. У београдским банкама све више наших људи отвара рачун - прича један од ИТ стручњака који се доселио у Србију пре два месеца.

Бошко Козарски, директор Прве руске школе "Валентина Терешкова", сматра да су светска дешавања покренула бројне миграције људи са Истока, а то се свакако одразило и на интересовање за њихову школу у којој се настава одвија на руском језику и по програму "Школа Русије" Министарства образовања РФ.

- На основу разговора са родитељима заинтересованим за упис деце у нашу школу, више стотина породица се већ доселило у Београд, а још најмање толико је у процесу пресељења - преноси нам утиске Козарски. - У највећем броју то су породице из Москве и Санкт Петербурга, а разлог њиховог доласка је пресељење у Србију компанија у којима су запослени.

Козарски наглашава да се у овој школи образују и деца из Украјине, и то од самог почетка рата, што не утиче на односе између ученика, што је за понос. Поред Украјинаца, ту су још и малишани српског порекла, затим и Азербејџанци, Грузини и многи други.

У Подворју Московске патријаршије у Београду - Руској цркви на Ташмајдану - потврђују да их походи више Руса него иначе.

- Да, примећујем нова лица на службама. Долазе на литургије, исповедају се, причешћују. Видљива је тенденција повећања броја Руса у Београду - каже старешина Подворја протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев.

- Колико чујем у неформалним разговорима, већина њих је ту због посла. То не чуди, јер је мало држава попут Србије које негују пословне везе са Русијом у истом обиму. Црква је свакако ту, да свима њима понуди утеху и духовно окрепљење.

Више верника на литургијама у Руској цркви на Ташмајдану, Фото Танјуг

ИЗБЕГЛИЦЕ САМО УКРАЈИНЦИ

У КОМЕСАРИЈАТУ за избеглице наводе да се преко повереника у 78 општина и градова у Србији за помоћ до сада обратило 2.020 украјинских држављана који су у приватном смештају. Руса, бар на званичним списковима, као избеглица нема. Украјинцима, као и онима које су радници Комесаријата дочекивали на граничним прелазима, подељено је до сада више од 20.000 пакета помоћи у храни и производима за хигијену.

- За оне који немају смештај, Комесаријат је обезбедио трајни прихват у Центру за азил у Врању. У том центру смештена је 71 особа, највише жена са децом. Деца су од доласка у Центар уписана у редовне основне и средње школе. Сви корисници изузетно су лепо примљени од локалне заједнице - кажу у Комесаријату.

ОЛАКШИЦЕ

РУСИМА у прилог иде и уредба којом је Влада Србије недавно увела подстицаје, односно укинула доприносе и 70 одсто пореза на зараду за новонастањене особе које послодавац запосли на пословима за које није лако наћи кадрове на домаћем тржишту. Та олакшица важи до краја наредне године, а услов је да им је зарада већа од 300.000 динара.

Препоручујемо

Друштво

1 0

ДОК ПЕВАМ, НЕ БОЈИМ СЕ: Први самостални концерт чудесне Павлине Радовановић (12) из Ораховца у препуном "Руском дому" у Београду

28. 03. 2022. у 10:10

Друштво

0 0

ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Обновљен рад Руског научног института у Београду, основан 1928. а затворен 1941.

16. 02. 2022. у 21:38

Србија

0 1

ОДАТА ПОЧАСТ ХРАБРИМ КОЗАЦИМА: Посета доказ нераскидивог пријатељства између српског и руског народа

11. 02. 2022. у 14:02

Друштво

0 5

"БЕЛИ РУСИ" У БЕЛОМ ГРАДУ: У Београду се отвара обимна изложба о емигрантима из царске Русије

01. 02. 2022. у 09:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације