ДА је Радомир жив, наш дом би сада био претворен у штаб отпора украјинском нацизму. Он би ангажовао пријатеље књижевнике из целог света, преводиоце и обичне Београђане, да протестују на улицама и траже мир од свих страна у сукобу. Координирао би сада телефоном, факсом и лично потпуно измештен у неки свој свет отпора злу. Књижевник, а пре свега човек, Радомир се плашио нацизма и био је згрожен идеологијом која људе претвара у звери "из оправданих" разлога, како је то писао Адолф Хитлер у "Мајн кампфу".
Један од ретких исправних људи, прави и истински патриота, доследан својим идеалима. Такве људе поштујем и ценим. Нека му је Вечна Слава и Велико Хвала за све што је учинио за Србију.
Коментари (3)