НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ! Кажете да желите чистију Србију? Зашто онда не радите ОВО да бисте у томе и успели!

Промо

28. 05. 2022. у 10:03

По закону, сви смо дужни да одлажемо отпад у специјалне контејнере - али у пракси није тако

НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ! Кажете да желите чистију Србију? Зашто онда не радите ОВО да бисте у томе и успели!

Фото: Shutterstock

Влада Републике Србије је почетком године усвојила Програм управљања отпадом за период 2022. -2031.

Последњих година се све више говори о бризи за животну средину. Међу свим еколошким темама које скрећу пажњу грађана Србије посебно се издваја једна. У питању су ружне слике дивљих депонија које не престају да стижу из разних крајева наше земље.

Када питате грађане ко је крив за овакво стање, они кажу да су одговорни државни и локални органи надлежни за управљање отпадом, који су заказали. Кад питате институције, они ће кривицу пребацити на неодговорне грађане који свој комунални отпад бацају где стигну. Истина је, као и увек, негде између. Другим речима, криви смо сви помало.

Где је запело?

Премда је примарна сепарација отпада у нашој земљи регулисана законом - што значи да су домаћинства, предузећа и сви други произвођачи комуналног отпада дужни да пластику, папир, стакло и метал одлажу у за то посебно предвиђене контејнере – изузев у појединим мањим локалним самоуправама, у пракси ово једноставно не функционише. Нити свуда има довољно свих типова контејнера (у многим мањим местима нема ни довољно обичних контејнера, па ни канти за смеће), нити су грађани увек мотивисани да свој отпад сортирају. Поред тога, локалне самоуправе се суочавају са недостатком возила за превоз отпада, недовољном учесталошћу одношења отпада и неадекватним рутама кретања возила. Све то је допринело да не постоји системски организовано одвојено сакупљање, сортирање и рециклажа комуналног отпада.

Ружна слика Србије - једна од многобројних дивљих депонија/Фото: Схуттерстоцк

С друге стране, Влада Републике Србије је почетком године усвојила Програм управљања отпадом за период 2022 -2031, којим се обавезала да ће се по питању отпада ускладити са прописима Европске уније. Међутим, у овом моменту у нашој земљи постоји свега десет регионалних и две локалне санитарне депоније за одлагање комуналног отпада, које заиста јесу изграђене у складу тим прописима. Притом, на њима не заврши ни двадесетак одсто од укупно 2,95 милиона тона отпада који сви заједно произведемо за годину дана.

Све остале општинске депоније, којих има нешто више од 120, нису у складу са важећим стандардима заштите животне средине, а још мање су то у просеку око 3.500 дивљих депонија, које свако мало ничу широм наше земље, упркос напорима надлежних служби да их уклоне.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, само током 2020. године генерисано је 2,95 милиона тона комуналног отпада. Укупно је сакупљено и одложено 2,34 милиона тона, а од тог броја је на регионалне санитарне депоније одложено 558.568 тона отпада, што је само 19 одсто од укупне произведене количине. Рециклирано је 455.457 тона, односно 15,45 одсто комуналног отпада. Средња дневна количина отпада је 1,17 кг по становнику, што је 0,43 тоне годишње. Нажалост, третман отпада пре одлагања на депоније практично не постоји.

Шта можемо да урадимо?

За почетак, држава би требало да се позабави тиме да се свуда у земљи изграде искључиво санитарне депоније, како је то и планирано, које би обухватиле више насеља и градова. Такође, на државним и локалним самоуправама је да обезбеде адекватну опрему за јавно комунална предузећа и довољан број контејнера за различите намене, као и да покрену системске акције и кампање, којима би се грађани мотивисали да почну сепарацију отпада већ у свом дому.

Такође, требало би узети у обзир да само депоновање без икаквог третмана комуналног, индустријског и других врста отпада, чак и на најуређенијим депонијама није дугорочно решење. Сав тај отпад представља неискоришћене ресурсе. Осим тога што се део отпада може даље рециклирати, отпад је и фантастичан енергетски ресурс, веома користан у условима енергетске кризе.

Дакле, да бисмо постигли зацртани циљ, поред улагања потребна је и воља да се нешто промени. Употреба чврстог отпада у енергетске сврхе је обновљиви, одрживи и циркуларни начин на који се решавају два важна питања, проблем све веће количине отпада који заврши на депонијама и производње електричне енергије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (4)

ПОЛИЦИЈА БЛОКИРА ПРИЛАЗ: Стигао багер у двориште куће где је нестала мала Данка (ФОТО/ВИДЕО)