ПОДАЦИ УОЧИ ПОПИСА: Трећина живи у пет одсто државе

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

27. 05. 2022. у 14:00

ОКТОБАРСКИ попис становништва у Србији највероватније ће показати да нас има између 6,6 и 6,7 милиона, надамо се да бројеви нису мањи, каже за "Новости" др Петар Васић са београдског Географског факултета.

ПОДАЦИ УОЧИ ПОПИСА: Трећина живи у пет одсто државе

Фото М. Анђела

Он је недавно објавио књигу "Популациона политика", за коју каже да је нешто између уџбеника за студенте друштвених наука и водича за доносиоце одлука.

Како наводи, у Србији се десила демографска имплозија, а трећина становника наше земље насељава свега пет одсто територије.


- Они су везани за најважније саобраћајне коридоре, док је остатак земље готово празан. Пусто је чак и у центру Србије, јужно и источно од Крагујевца. Слична ситуација је и у Бугарској, Хрватској и БиХ. Ми немамо толико проблем спољне миграције, колико имамо проблем унутрашње миграције која је стихијска - каже Васић.


Наш саговорник осврће се и на досадашње мере популационе политике од 2002. године, када је први пут донет Закон о помоћи породици. Каже да се после две деценије виде одређени ефекти, али је круг парова код којих је фертилитет повећан сужен, док се код осталих чак и смањује. Реч је о око 15 одсто парова који добијају трећину новорођене деце. У питању су грађани слабијег имовног стања који већ имају једно или двоје малишана. Тако расте удео трећег и четвртог детета у броју рођених, али се укупан број рођења не повећава, пошто пада број прворођене деце.

Фото: Приватна архива

 

- Млади траже стабилан посао и решено стамбено питање да би планирали породицу - примећује др Васић. - Жене одлажу рађање све док не постану сигурне да неће остати без посла када се врате са породиљског, а када добију уговоре на неодређено време, обично буде касно за жељени број беба. Неке земље су лепо решиле питање повратка мајки на посао, па оне које хоће да се врате раније могу да раде четири сата, а оне које желе да продуже боловање, могу то да учине уз умањен износ месечне накнаде. Осим флексибилизације радног аранжмана, те земље стимулишу и увлачење оца у родитељство, па дају, поред 12 месеци одсуства мајкама, још три месеца додатног одсуства искључиво за оца.


Васић сматра и да би мере за подстицање рађања на локалу требало да се разликују и да допуњавају републичке. Општине се махом одлучују за финансијску стимулацију парова, што локалну самоуправу пуно кошта, а за породицу не мора да буде кључно да би се одлучила за потомство. Показало се да су неке од локалних мера које би могле позитивно да утичу на популациону политику - продужење рада вртића или промене периода за упис (често се јавља временски раскорак између враћања мајке на посао и септембра, кад малишани обично крећу у обдаништима). 
 

ШАНСЕ МАЊЕ ПОСЛЕ 37. ГОДИНЕ


ШТО се тиче биомедицински потпомогнуте оплодње, Васић примећује да је немали број земаља у којима је око пет одсто деце зачето на овај начин, док је код нас само 0,2. Али, он сматра да се бројеви неће повећати померањем старосне границе и нелимитирањем броја покушаја вантелесне оплодње за прво дете. Ограничавајући фактор остају године, јер после 37. долази до природног пада људске плодности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА СРЕДУ 29. ЈУН: Тропске ноћи до 6. јула, данас до 37 степени!