ЈАГОДА ИМА, АЛИ БЕРАЧА НИ ЗА ЛЕК; Берба слатких црвених плодова у грочанском селу Бегаљица у пуном јеку, али има и тешкоћа

Д. МАТОВИЋ

21. 05. 2022. у 17:28

РУМЕНЕ се бегаљичка брда. Берба јагода у селу надомак Гроцке почела је, а први слатки плодови већ су у гајбицама. Време је добро за бербу, није било превише кише, што одговора овом воћу.

ЈАГОДА ИМА, АЛИ БЕРАЧА НИ ЗА ЛЕК; Берба слатких црвених плодова у грочанском селу Бегаљица у пуном јеку, али има и тешкоћа

Фото Н. Скендерија

Оно што уберу, вредни воћари истог дана продају. Сласт бегаљичких јагода допада се свима и у региону и код нас, док је извоз за Русију готово "замро". Хладњачари кажу да је цена превоза неколико пута скупља него лане. До Русије хладњаче морају да путују заобилазним путем, преко Литваније и Естоније.

Чувене произвођаче јагода, Бугарчиће из Бегаљице, нисмо пронашли ни у кући, ни у дворишту, већ у непрекидним лејама јагода док неуморно беру црвене плодове. Савијени готово до земље мама Милена, ћерка Весна и син Слободан са још неколико рођака и комшиница нежно из бокора узимају крупне и сочне јагоде. У хладу, испод дрвета, већ рано ујутру биле су наслагане пуне гајбице.

- Није лако издржати на сунцу цео дан - каже нам Милена. - Данас је много боље, пирка ветрић и није превише топло. За јагоду је битан сваки минут да би до купца стигла свеже убрана истог дана, да остане сочна, слатка и мирисна.

Фото Н. Скендерија

Иако је колено издаје, крупним и руменим плодовима брзо пуни гајбицу. Примећује Милена да је другима неки зрео плод промакао. Пажљиво, бирајући речи, опомиње их да не прескоче ниједну јагоду. Да се врате, да је уберу, да не сатруне до следећег брања. Зна она колику преданост захтева узгој јагода. Годинама их је са супругом Браниславом од садница неговала. Муж јој је недавно преминуо, а сада је и његов посао преузео њихов син Слободан. Жао је Милени да јој син снагу троши узалуд. Зато загледа сваки бокор.

- Рада има много око јагоде, труда има доста. Јагоде треба да се плеве, "шишају"... Кад се сади није згодно, кад се бере није лако - милује Милена лист јагоде. - Дани у време бербе не допуштају нам ни тренутак одмора. Много би нам било лакше када бисмо имали воду. Овако се довијамо како знамо и умемо. Заливамо јагоде водом из цистерни. Инсталирали смо ми чак и цеви за воду до њива, али оне су упркос обећањима из Општине Гроцка и даље празне. Без сталног наводњавања, узгој јагода је мучење.

Када су квалитет и вредни људи на окупу, зарада, ипак, долази. Берба јагода траје готово месец дана. Вредним Бугарчићима је ово пето брање ове године.

- Све у свему, ми смо задовољни. Најслађе су прве паре које узмемо - каже Слободан. - Први откупљивачи узимали су јагоде за 300 динара по килограму, цена је за сад 200, а очекујем да ће брзо "пасти" на 150 динара. Тржишна вредност јагоде мења се сваког дана. На крају ћемо их, као и раније, продавати за сићу.

Можда би Бугарчићи имали и веће засаде јагода, има их, рађају, али радника, како кажу, готово да нема ни за лек. Довијају се на разне начине, уз помоћ комшија, рођака, пријатеља...

Фото Н. Скендерија

- Млади неће да раде ни за дневницу од три, четири хиљаде. Пољопривреда их не занима. Ђубриво је скоро три пута скупље него прошле године, воду немамо, дође ми да повадим све, да одустанем. Али, не могу, јер волим ову бегаљичку земљу - каже Слободан.

Пробajте, нису прскане, најслађе су чим се уберу, додаје нам црвени плод јагода. Она је и ове, као и претходних година, уз своју јетрву Милену.

- Увек је ту за нас. У пола дана, пола ноћи. Од прве до последње бербе је овде - каже Милена.

У јагодама све старије жене. Милена, Мирослава, Јагода, Гордана... Свака има свој ред, крену доле од краја леје и беру навише. Тешко је, али надница добро дође уз пензију. Просечно уберу око стотину килограма јагода дневно. Берачки посао има мана, кажу, али може добро да се заради.

- Први пут берем јагоде. Дошла сам да пробам, добро ће ми доћи неки динар - каже пензионерка Гордана Ђурђевић. - Није лако у овим годинама бити погнут неколико сати, велике су врућине, мало леђа боле, али кад су газде добре није тешко.

Раднице на њиву долазе у шест часова ујутру, а брање заврше до један по подне. Имају оне и време за паузу, седну у хлад, доручкују, засладе се, попију кафу, размене приче...

Фото Н. Скендерија

- Када се нађемо у домаћинству где газде брину о нама, ни врућина нам не смета толико - каже Мирослава. - Није баш лако, али навикне се човек на све. Ко је навикао да ради, није му тешко. Оно што нам даје додатни ветар у леђа јесу поштене газде који знају да цене наш труд.

ОКРЕНУЛИ СЕ КАЈСИЈАМА И НЕКТАРИНАМА

ПРЕ пола века село Бегаљица је прозвано престоницом јагоде. Тада је било под овом сочном воћком 1.500 хектара. Данас, нажалост, на прсте могу да се изброје већи узгајивачи. Воћари су због проблема са наводњавањем, поплавама, сушама и градом, али и због неорганизованог откупа, временом дизали руке од узгоја. Један по један. Окренули су се највише кајсијама, нектаринама и бресквама.

Фото Н. Скендерија

ОТКУП - РИЗИЧАН ПОСАО

ПРЕТХОДНИХ година бегаљичка јагода се највише извозила у Русију. Власници хладњача сада су се окренули трговини у региону, зато што се дуго чека на пољској и руској граници. Страхују да им се овогодишња роба не поквари. Откуп јагода је ризичан посао, кажу нам хладњачари, ако их не продате брзо, оне продају вас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили