НИШЛИЈКУ БИОХЕМИЈА ОДВЕЛА ДО БРАЗИЛА: Милица Марковић истраживачким радом бави се у Рио де Жанеиру

Игор МИТИЋ

18. 05. 2022. у 20:00

ДОКТОР биотехнологије Милица Марковић (39) из Ниша већ осам година живи и ради у далеком Бразилу.

НИШЛИЈКУ БИОХЕМИЈА ОДВЕЛА ДО БРАЗИЛА: Милица Марковић истраживачким радом бави се у Рио де Жанеиру

Фото: Приватна архива

Од родног града, пут до ове велике јужноамеричке земље, водио ју је преко студија и доктората у Лесковцу и Новом Саду. Прошле године постала је партнер у фирми ангажованој на истраживачким пројектима за конкретне наручиоце из енергетске индустрије, али и даље има блиску сарадњу са Институтом за биофизику Федералног универзитета Рио де Жанеира.

Основну школу и гимназију Милица је завршила у Нишу, а потом је уписала хемијско и биохемијско инжењерство на Технолошком факултету у Лесковцу. На истом факултету, али у Новом Саду, 2013. је докторирала биотехнологију, а већ следећег пролећа отпутовала је у Бразил. У овој далекој земљи, као постдокторанд, пуне четири године била је ангажована при Федералном универзитету "Рио де Жанеиро" на пројекту који је спровођен у сарадњи са стартап компанијом Bio Bureau Biotecnologia, где се потом запослила као истраживач, а од јануара 2021. постала и један од партнера.

- Од почетка студија била сам увек више заинтересована за истраживачки рад, али у индустрији, што није толико заступљено у Србији. Опције за будућност почела сам да разматрам при крају докторских студија. Због радне дозволе, моје циљеве било је теже остварити у Европи, посебно уколико долазите са наших простора и из моје области. Захваљујући неким контактима, обратила сам се једном професору Федералног универзитета "Рио де Жанеиро" којем је био потребан технолог. У Бразил сам стигла на годину дана, али сам успоставила дивну сарадњу са овдашњим тимом и ту сам већ осам година - прича Милица Марковић за "Новости".

ВРЛО ИЗРАЖЕНЕ КЛАСНЕ РАЗЛИКЕ

НАЧИН живота у Бразилу је сличан, али и веома различит у односу на Србију. Саобраћај је хаотичан, администрација спора, док су класне разлике нешто потпуно другачије од амбијента у којем сам расла. И оно што бих променила у Бразилу је та класна свест. Људи се деле по томе од обданишта и врло често живе у свом балону од сапунице - истиче Милица.

Иако јој је фирма у којој је партнер "база", наша саговорница има блиску сарадњу са Лабораторијом за еколошку молекуларну биологију Института за биофизику Федералног универзитета.

- Тренутно радим на организацији процеса у оквиру компаније која као пројекте има борбу против инвазивних врста посредством молекуларне биологије, као и идентификацију животињских врста посредством метагеномике. Један од проблема којим смо се бавили минулих осам година је како бактерија може помоћи у рудницима, односно да ли би могла да "усиса" остатке тешких метала из вода присутних у рударству - наводи Милица.

Истраживала је и да ли микроорганизми могу да помогну да се добије "финансијски интересантна секундарна сировина у индустрији сокова од наранџе".

- Радила сам и на решавању проблема инвазивне врсте Golden Mussel, покушавајући да их припитомим на живот и размножавање у лабораторијским условима не би ли их боље упознали и видели како, генетском манипулацијом, можемо да утичемо на смањење њиховог присуства у хидроцентралама где изазивају проблеме на турбинама - објашњава Милица и додаје да ова врста, мењајући еколошку равнотежу, утиче и на животињски свет у бразилским рекама.

Предност рада у Бразилу је, како тврди, то што не постоје кланови унутар професија и што је сасвим нормално да "имате диплому из једне области и градите каријеру у оквиру друге, наравно не дијаметрално различите, а тимови имају сараднике из различитих области како би што боље приступили проблему".

НЕМАЊА

МИЛИЦА није једини студент лесковачког Технолошког факултета који је будућност пронашао у Бразилу. Тамо је и њен генерацијски колега Немања Јанковић. Он тренутно завршава докторске студије, партнер је у фирми, а осим склапања нових послова његов фокус је пројекат у индустрији сокова од наранџе.

- Као биотехнолошка фирма у тиму имамо молекуларне биологе, биоинформатичаре, технологе, људе који су завршили биомедицину, а по потреби и екологе и хемичаре. Свесни смо да нико не зна све и да су за напредак пројекта потребни људи који доносе различито знање, искуство и начин размишљања - закључује наша саговорница.

Поред посла, Бразил Милици прија и због тога што тамо, како каже, нико не очекује да било шта траје заувек, па није необично да неко промени професију после 20 година, да има неколико бракова, јер "ако нешто једноставно не иде, не треба остати на томе". Начин размишљања је потпуно другачији од оног у Србији, а допао јој се и културни садржај. Носталгије, каже, има, али не стално. Ипак, накратко би да попије кафу са неким у родној груди, па би се онда вратила Бразилу који је заволела.

 

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ГДЕ ЈЕ ТАЈ БАЛКАН? Како одговор виде Хрвати, како Срби, а како Грци - чувени филозоф Жижек објаснио и направио хит