ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПИСЦИ ОЗНАЧЕНИ КАО ШОВИНИСТИ: Приковани на стуб срама због бриге о Србима изван Србије

И. М.

17. 05. 2022. у 17:14

НАЦИОНАЛНО питање је било један од проблема за које Југославија није пронашла решење за све време свог постојања. У појединим периодима су међунационални спорови, посебно у спрези са неповољним међународним околностима, били велика претња за државу.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПИСЦИ ОЗНАЧЕНИ КАО ШОВИНИСТИ: Приковани на стуб срама због бриге о Србима изван Србије

Архива

Језичко питање ће се показати као један од окидача за међунационалне спорове. Додуше, само један у мору других.

Питање језика којим говоре Срби и Хрвати кулминацију је доживело 1967. када је 18 најзначајнијих хрвтаских културних и научних установа усвојило „Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика“.

Уследио одговор са српске стране „Предлогом за размишљање“ који је потписала група писаца и који никад и негде није званично усвојен. Та чињеница није утицала на врх Савеза комуниста Србије, да по принципу симетрије повлачењем знака једнакости између два документа, која је означила за националистичку диверзију.

НЕКЕ од састављача и потписника „Предлога” југословенске и српске власти и тајна полиција означили су и пре састављања и потписивања тог текста као српске националисте и шовинисте.

У комунистичкој Југославији, у којој је над српским народом висила хипотека великосрпског национализма, хегемонизма и шовинизма, та оптужба је оптуженог одмах сврставала у ред државних непријатеља.

Језички сукоб је етикету национализма и шовинизма само још јаче залепио за имена аутора „Предлога”. Остали су трајно означени као националисти (са негативним призвуком) и шовинисти. Из угла власти они су били група која је и после „Предлога” остала компактна и „присутна у свакој шовинистичкој акцији”.

Захтев да се заштите права Срба у Хрватској, ако се усвоје захтеви из „Декларације”, власт је превела на свој језик као паролу „Прихватамо одвајање - тражимо једнака права за Србе”, што је водило оптужби за „србовање и националистичке спекулације”. и против те групе интелектуалаца предузете су „драстичне мере, удаљени су из јавног живота, деградирани у свом послу”.

Постали су предмет сталног праћења и „обраде” српске полиције. Евидентиран је сваки њихов корак, анализирана активност, прикупљани подаци о свим сусретима, прислушкивани разговори...

ФОТОГРАФИЈЕ: Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Архив Југославије, Википедија, Фејсбук, Музеј Београда, Архив "Новости" и "Борбе"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

МАТИ СЕ БОРИЛА КАО ЛАВИЦА: Мама Наташе Миљковић у затворској болници, тата у новинама - а она је живела сама са собом