ЗАХВАЛНИ ЧЕСИМА: Управо завршена изложба у Моравском парку одушевила грађане Ћуприје

ПРЕ више од једног века највише Чеха у ондашњој нашој држави било је у Војводини, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, а јужно од Крагујевца највећа чешка колонија је била у Ћуприји.

Фабрика шећера у Ћуприји тридесетих година прошлог века, Фото Приватна архива

Доносећи страни капитал, индустријализацију и привредни развој, Чеси су у неразвијену поморавску касабу донели и образовање, културу, посебно у првом већем таласу насељавања почетком двадесетог века, када су увелико градили фабрику шећера. У четвртој деценији прошлог века Ћуприја је имала највећи број припадника чешке мањине у Моравској бановини. Од 8.281 становника према попису из 1931. римокатолика је било 575, а претпоставка је да су бар два трећине били Чеси.

Износећи ове податке у својој изузетно обимној брошури написаној поводом отварања изложбе "Чеси у Ћуприји-век пријатељства" у организацији Установе културе Ћуприја, њен аутор, историчар Стефан Стаменковић, каже да и сам живи на Славији, делу Ћуприје који је материјална заоставштина некадашњих чешких пријатеља. Због тога је био вођен посебним емоцијама приликом стварања саме поставке.

Аутор изложбе Стефан Стаменковић, Фото З. Рашић

- Одувек ме је занимало ко су били ти Чеси, због чега су изабрали баш Ћуприју, шта су све значајно урадили за нас... Као историчар дошао сам до сазнања на основу доступних извора и од њихових малобројних потомака, а идеја ми је била да се приређивањем овакве изложбе и писањем брошуре на неки начин одужимо Чесима који су заслужни за развој и златно доба нашег града. Уз то, да Ћупричане подсетимо на значај који су Чеси имали у модернизацији наше варошице у првој половини 20. века. Издвојио бих једно име међу једнакима, а то је Франтишек Фрања Зајиц. Он је као први директор фабрике шећера, која је била српско-чешка, и оснивач Соколског покрета, оставио немерљив траг - напомиње Стаменковић.

Занимљиво је да су Чеси имали своју основну школу у Ћуприји још од 1912. године, одмах по отварању фабрике. Према доступним изворима, то је била најстарија чешка школа на Балкану. Сама зграда Масарикове школе, која и данас постоји, изграђена је 1927, а до тада је као школски објекат коришћена једна мала зграда у кругу шећеране.

Детаљ са изложбе у Моравском парку, Фото Приватна архива

Чеси су у Ћуприји поред фабрике основали и многа спортска, културна и хуманитарна удружења. Сматра се да су управо они донели прву фудбалску лопту и учествовали у оснивању СК Славија, фудбалског клуба који је под различитим именима, постојао читав век. Удружење "Чехословачка беседа" основано је 1922. па су у Ћуприји организовани концерти, приредбе, празничне чајанке, предавања... Поморавска паланка је културно оживела још више кад је на иницијативу инжењера Ладислава Трчке 1928. основано Чешко дилетантско позориште.

Не треба заборавити ни да је Јосиф Пејха, агроном фабрике шећера, заједно са Славком Теокаревићем, сувласником фабрике штофова у Параћину, почео ширење ротаријанских идеја у Поморављу, те да су њих двојица оснивачи првог поморавског ротари клуба, а Пејха је био први секретар.

Судбину Чеха у Ћуприји одредио је Други светски рат, када су се многи одселили и вратили у домовину, а њихова имовина је национализована.

Изложба "Чеси у Ћуприји - век пријатељства", на пет постамената и са 15 паноа затворена је у петак, а посетили су је многи грађани.

Фото Приватна архива

ОДРАСЛА У КОЛОНИЈИ КОД ШЕЋЕРАНЕ

АНГЕЛА Кужелка Пешић, чији је отац Чех, била је дирнута изложбом и намером аутора да подсети на век пријатељства два народа.

- Одрасла сам у колонији фабрике шећера и дубоко сам за њу везана. Чешка колонија је била прелепа, центар културе. Ми смо тамо имали све. То су биле године непосредно после рата. А сад, и не желим да пролазим поред колоније кад видим у каквом је стању.

АМБАСАДОР

И АМБАСАДОР Чешке у Србији Томаш Кухта недавно је посетио ћуприју баш због изложбе захвалности чешком народу. Вековна сарадња наставља да се продубљује и кроз музичку манифестацију "Србија у ритму Европе", где ће Чешку представљати баш Ћупричанке.

Препоручујемо

Србија

0 0

РАСПИСАН КОНКУРС "МАТИЋУ У ЧАСТ": Ликовни радови достављају се Музеју "Хореум Марги Равно" у Ћуприји

25. 04. 2022. у 11:47

Србија

0 0

БИРАМ ДА ВОЛОНТИРАМ: У Ћуприји презентација плана акција младима у уторак

24. 04. 2022. у 18:21

Србија

0 0

БОГОСЛАВЉЕ ДОСТОЈЕВСКОГ: Промоција књиге свештеника Стефана Стефановића 19. априла у Ћуприји

17. 04. 2022. у 16:02

Србија

0 0

ЋУПРИЧАНИ СУТРА ПОХОДЕ ПРИРОДУ: Планинарско друштво "Зуброва" организује акцију за суграђане

16. 04. 2022. у 18:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације