ПАЦИЈЕНТ "ИЗЛЕЧИО" ПСИХИЈАТРЕ: ДР Гордана Главашевић, из Опште болнице у Параћину, годинама се бави пустовањем вуне

РОЂЕНА је и живи у Нишу, 26 година ради у Општој болници у Параћину, од тога петнаест у Служби психијатрије, а пет година за своју душу усавршава стари занат израде предмета од вуне пустовањем и филцовањем.

Фото Приватна архива

Др Гордана Главашевић је специјалиста психијатрије и мада рођена Нишлијка, остала је верна граду на Црници и свом првом запослењу. Иако у путовању губи доста времена, поштујући лична и правила своје струке, труди се да никад током дана нема "празни ход".

Сваки слободан тренутак попуњава нечим корисним. Последњих неколико година то је ручни рад од пустоване вуне. Са том техником први пут се срела на послу у дневној болници психијатријске службе.

- Све нас је обучила једна пацијенткиња у оквиру радне терапије. Када смо видели неке њене радове, набавили смо вуну и формирали групу која се бави пустовањем. Мени је све то било посебно занимљиво, па сам убрзо почела ван посла тиме интензивније да се бавим.

Док сам вежбала и стицала осећај у рукама, радила сам мање предмете. После сам прешла на веће одевне комаде. Од капа, марама, шалова, торбица, стигла сам до прслука, хаљина и капута. Све су то уникатни производи, ручни рад од најквалитетнијег природног материјала, па је таква одећа посебно атрактивна. Све и да хоћу, не могу да направим две исте хаљине - прича Главашевићева.

Фото Приватна архива

Наша саговорница објашњава да нит вуне под микроскопом личи на рибљу кост. Под притиском - ваљањем или на други начин, нити се чврсто повезују и тако настаје материјал који се пре кројења пегла, а затим шије као и сваки друга тканина. Она највише времена утроши на ређање вуне, јер је неопходно осмислити дезен и лепо сложити боје. Код хаљина, које највише воли да прави, дезен је обично геометријски, цветни или апстрактан. Зависно од инспирације.

- Само ваљање је физички доста напоран посао, али ако сте уходани и истренирани, довољан вам је дан. Како сам много раније научила да кројим и шијем, једноставно сам повезала та два заната. Обрада вуне пустовањем је, иначе, давнашња традиција. Тако су на селу настајали шајак, чакшире и капути од чоје. Код вуне битно је да се зна да се приликом квашења скупља и да предмет увек може да се рециклира. Ако прслук не одговара, врло лако може да постане атрактивна торбица.

Фото Приватна архива

За пола деценије др Главашевић је пустовањем израдила неколико стотина предмета, а тренутно креира моделе за пролећну сезону. С обзиром на то да воли мануелни рад, у овом хобију се нашла. Да се не бави њиме - радила би свакако нешто друго јер, и кад одмара, увек је то активан одмор.

- У раду је спас, и то заиста није само фраза. Током својих личних живота, сви ми пролазимо кроз неке тешке тренутке. А и глобална ситуација је прилично тешка, због чега је потребно бавити се и нечим другим, а не само основном професијом или оним што свакодневно радимо. Хоби ће нас оплеменити и скренути нам пажњу од непријатних и туробних мисли. Без обзира на то да ли је у питању баштованство, гајење животиња, ручни рад, шта год, хоби је важан за ментално здравље сваког човека, посебно у склопу неког опоравка и рехабилитације.

Фото З. Рашић

Радна терапија због тога је саставни део лечења пацијената са психијатријским поремећајима, подсећа др Гордана Главашевић. Тако се увежбава мануелна прецизност, али и концентрација коју ти пацијенти често немају. Тренирају се ефикасност и истрајност да се нешто приведе крају, без одустајања. Код неуролошких пацијената, кад је моторика ослабљена, било који ручни рад који захтева спретност поправља стање током рехабилитације.

Фото З. Рашић

СТАРИ ЗАНАТ ПОТЕКАО ИЗ АЗИЈЕ

Пустовање вуне, као древна техника за израду тканине, последњих година поново оживљава. Многе жене савладавају на радионицама тај стари занат јер у њему проналазе додатни извор прихода. Овај начин обраде вуне потиче из Азије. У Европу су га донели номадски народи који су гајили овце. Знање се потом генерацијама преносило са колена на колено. За пустовање, у Србији се користи домаћа и увозна мерино вуна, а техника се осавремењава додавањем нити вискозе или свилених нити.

НАУЧИЛА ДА ВЕЗЕ, ХЕКЛА И ПЛЕТЕ

За овај стари занат мануелна спретност и креативност врло су битни, а др Главашевић је још као девојчица заволела све ручне радове. Од баке је у основној школи научила вез, хеклање и плетење, а у средњој, захваљујући тетки, савладала је кројење и шивење. Иако вуна може и да се плете, пустовање је нешто друго. Одабрана вуна се најпре кида на комаде и ређа, боје се слажу према замисли. Тако наслаган материјал се потом кваси топлом водом и сапуницом, а затим ваља између две фолије.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ВУНУ ЧЕШЉА ДУЖЕ ОД ПОЛА ВЕКА: Вуновлачар Шахин Јашаревић (88) чува од заборава један од најстаријих заната

27. 05. 2021. у 12:33

Култура

0 1

"СА ПСИХИЈАТРИМА САМ СЕ ПРИПРЕМАЛА ЗА УЛОГУ": Глумица Анђелка Прпић открила детаље серије "Једини излаз"

25. 04. 2021. у 08:44

Србија

0 0

“КОШУЉИЦА ИЗВЕЗЕНА“ : Колекција кошуља Народног музеја Чачак од вечерас у Параћину

19. 04. 2022. у 13:00

Србија

0 0

„ОСМЕХ ОПТУЖЕНИКА“ СРЂАНА ЈОВИЋА: У Параћину сутра промоција историјског романа

18. 04. 2022. у 14:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације