ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

Слободан Јовановић

15. 04. 2022. у 17:14

КАД се човек макар и мало упусти у историјске књиге и документе, прво што му падне на памет је – ништа ново под капом небеском. Све врви од актуелних асоцијација и препознавања данашњих збивања. Тако и с тим процесима у Босни које су тадашње аустријске власти, уочи и током Првог светског рата, звале велеиздајничким. Као да читамо данашње вести и увек исте, скривене или отворене намере, да не кажем снове, кључних актера и дужносника.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

Милорад Додик / Фото Танјуг

Многи од њих чезну, на пример, да ухапсе Милорада Додика, а ко би други да то учини, него казнена експедиција у виду НАТО. Колико би се званично Сарајево томе радовало! И не само Сарајево, него и неки у Београду, али свакако у Бечу и Бриселу, Берлину и Лондону, све до Вашингтона. Па, онда, да му се суди за велеиздају. Чега, или кога? Па, како чега: јединствене, унитарне, централне и централистичке, вечите и непоновљиве Босне и Херцеговине. Без Срба, наравно, а и ако их има – да буду раја, да ћуте и слушају, да забораве ко су и шта су, а о ћирилици и вери, о Србији поготову, ни говора ни помена. Па, пошто би се он јогунио и бранио, пошто би помињао Дејтон и Устав БиХ, Републику Српску и Србију – онда га у некој хашкој или каквој другој проклетој авлији удавити свиленим гајтаном и – затворити причу. Као Милошевића.

Откуд толика љубав Европе према Босни? Све друго на Балкану и у бившој Југославији, на западном Балкану, како воле да нас зову, да би нас ваљда сојатали преко те одреднице „западни“, може, овако или онако, само Босна мора да буде целовита. Кад је о целовитости реч, управо је Европа насрнула на интегритет и целовитост Југославије, као оснивача УН, на целовитост и интегритет Србије такође, узимајући јој без икаквог основа петину територије, али кад је јединственост и целовитост Босне у питању, онда је то – светиња! Некад се говорило да је то Југославија у малом, као вишенационална и вишеконфесионална, па би, пошто су Југославију срушили по тим шавовима, било логично да и Босна доживи исту или сличну судбину.

КАД КАЖЕМО ЕВРОПА, мислимо обично – Немачка, а то значи да је све што се тиче Балкана, већ проучено у Бечу, и то одавно и дефинитивно. Германски фактор је доживљавао Југославију као „црвену мараму“: најпознатији и највећи мрзитељ Југославије, власник и коментатор Франкфуртер "алгемајне цајтунга" Јохан Георг Рајсмоилер писао је деведесетих да је Југославија највећа казна за Немачку. Како и не би била – настала је на рушевинама другог великог немачког царства, Аустроугарске, два пута су Немци у два светска рата поломили зубе на Балкану, и то због Југославије и Срба, то им је био правац изласка на топла мора и из њихове клаустрофобије, и – шта ћеш више. Иначе, тај Рајсмилер је био нека врста учитеља не само Кола, Геншера и Кинкела, него и великог дела Немаца, тако да су одмах после рушења Берлинског зида, кренули својски у још једно велико рушење – Југославије. Војску, додуше, нису имали, али паре и оружје јесу. Имали су и традиционалне „савезнике“ у Хрватској пре свега, али и у Словенији и Босни, и – тако је кренуло. Геншер је саветовао Туђмана и Кучана да су са сваким испаљеним метком за корак ближе независности. А то значи – под немачки шињел и покровитељство.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Лажна кривица за Додика и Србе

БОСНУ СУ ТАКОЂЕ сматрали својом, нарочито у бечкој верзији љубави према Балкану. Дрина је у тој верзији већ одавно одређена као граница светова, а такође и Сава и Дунав, тако да нам мука око Војводине вероватно тек предстоји, али отом-потом. Американци су се прикључили немачком разбијању Југославије, да не би ваљда „заостали у развоју“, а крвави рат у Босни су директно произвели тако што су наговорили Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског мировног споразума, те је тако још једно крвопролиће на Балкану могло да почне.

Хелмут Кол је заговарао распад Југославије

Иначе, америчка љубав према Босни потиче отуда што су хтели да покажу муслиманском свету да нису они против свих муслимана, него има ето неких које они воле и штите. Касније су заволели и косовске мислимане, тј. Шиптаре, али то је друга прича. Ђинђић је говорио, кад се освестио и отрезнио од Запада, да им балкански муслимани служе као монета за подкусуривање. Други разлог америчког ангажовања у Босни проистиче из њихове концепције управљања кризама (тзв. Амерички мир), тј. производње и разрешења конфлкиката у свету. Полазе од тога да ако нису господари рата и мира, живота и смрти, онда нису господари ничега. Тако су после неколико година босанског рата одлучили да ставр прекину и направе дејтонски мир, тј. споразум. Од тренутка потписивања, међутим, почели су да га крње и преиначују, на штету Срба и Републике Српске. Преко 80 ингеренција су, уз помоћ некаквих својих администратора, одузели Републици Српској и пребацили их на муслиманске власти у Сарајеву, док се Додик није побунио и рекао: Доста! Е, сад је одједанпут он проблем, а не они који већ две деценије крше Дејтонски споразум и Устав БИХ. Ту лажну кривицу Додика и Срба су извели лако из чињенице да су и за рушење Југославије и грађанске ратове у вези с тим одмах оптужили Србе и ту „кривицу“ одржавају и потхрањују до данас. Чак су покушали да нас, и поред живих Немаца, Енглеза и Хрвата, прогласе за геноцидан народ, па су то Руси спречили ветом у Савету безбедности.

НАЈНОВИЈА ВЕСТ О БОСНИ стиже, наравно, из Берлина, виа Беч, како би друкчије: немачка државна секретарка Ана Лирман најавила је пре неки дан у Бундестагу да разматрају укључивање немачке војске у БиХ да контролише Србе. Добро, она је то мало друкчије формулисала – „за очување јединства и стабилности БиХ, Балкана и Европе, због наводних планова о сецесионизму“, али то је то. „Па, зар опет, и докле више!“. Лирманова не објашњава, нити може да објасни по ком то параграфу међународног права немачки војници долазе у Босну, ако им чак и њихов устав то изричито забрањује! Шта они могу да буду у Босни, у Републици Српској и Бањалуци поготову, осим окупатора и агресора, као што су увек и били. И као што их, по логици ствари на то треба и упозорити. Уместо још једног велеиздајничког процеса, за који верујемо да се више никад неће догодити, ево за крај нешто веселије верзије бечке школе србофобије. Нису баш сви администратори мрзели Србе, као некада Гарсули (или скорије Инцко и Ешдаун), кога је бечки двор био послао, како нам прича Црњански у "Сеобама", да заведе ред међу њима, а то значи да их кажњава и малтретира. Био је пре њега неки Енгелсхофен, који нас је волео и ценио; говорио је да не може тако са Србима, да су они животе давали бранећи Аустију од Турака, те да их се не може тако обмањивати и понижавати кад је опасност прошла. „Није право да ове људе, говорио је тај Енгелсхофен, ни криве ни дужне терате са њихових огњишта. А ви тамо на Двору, у Бечу, увек сте били и остали велика дупета“. Не само да ова Енгелсходенова метафора ни после два и по века није ништа изгубила на свом значењу, него га је, напротив, знатно проширила и продубила.

ФАВОРИТ МРАЧНИХ КРУГОВА ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА

Богић Богићевић

ЈУГОСЛАВИЈА је можда могла бити спасена увођењем ванредног стања 1991. године, на предлог Генералштаба ЈНА. Очекивало се да су за то заинтересоване Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, са Косовом и Војводином, и да ће предлог добити подршку на Председништву СФРЈ. Међутим, на опште изненађење, представник БиХ Богић Богићевић, гласао је против, што је широм отворило врата грађанском рату у Хрватској, пре тога „малом прљавом словеначком рату“, а потом и у самој Босни. То је касније отворило питање његовог избора у највише тело Југославије после одласка Раифа Диздаревића, уз читав низ бизарних поступака који су тај избор пратили. Требало је по редоследу да буде Србин, али је најпре елиминисан Ненад Кецмановић, професор ФПН у Сарајеву, под лажном оптужбом да се „виђа са странцима, међу којима је било и обавештајаца“. Потом је од три кандидата - Марка Ћеранића, Драгана Калинића и Богића Богићевића – биран један, и то на непосредном гласању, што пре тога никада није чињено, а после два дана пребројавања гласова „победио је“ кандидат с најмање шанси и угледа, али фаворит мрачних кругова тамног вилајета.

Фотографије: из књиге "Велеиздајнички процеси Србима у аустроугарској", архив Новости и Википедија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (2)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)