СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Хитлер лично наредио бомбардовање Народне библиотеке Србије - Културна баштина легитимни војни циљ

Иван Миладиновић

10. 04. 2022. у 18:00

НЕДЕЉА тог 6. априла 1941. године. Било је тачно два сата после поноћи када су се припадници елитног пука "Бранденбург" гуменим чамцима из румунскoг града Оршаве пребацили на нашу обалу Дунава, у рејон Сипског канала, једног од важнијих стратешких одредишта.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Хитлер лично наредио бомбардовање Народне библиотеке Србије - Културна баштина легитимни војни циљ

Ваздушни снимак разореног Београда, Фото: Архива Танјуга

Тако је четири и по сата пре него што су прве бомбе пале на Београд почео Хитлеров напад на Југославију, без објаве рата. Док су Немци освајали прве километре југословенске територије, у Кладову, надомак Сипског канала, официри пограничне јединице шенлучили су у друштву жена сумњивог морала у кафани "Дубровник". Теревенку је организовао руски емигрант Леонид Чудновски, за кога ће се доцније установити да је годинама пре тога радио за немачку обавештајну службу.

Атмосферу у кафани, која је била на ивици разврата, стварала је супруга споменутог белогардејца, певајући и играјући казачок по столовима. Немачки командоси су са лакоћом упали у кафану и ликвидирали пијане југословенске официре. Без већих проблема заробили су и комплетно обезбеђење Сипског канала, заједно са неоштећеним постројењем за локомотивску вучу, без које бродови нису могли да плове Ђердапском клисуром. У овом првом немачком нападу настрадало је 26 припадника југословенске војске и то су биле прве жртве овог Хитлеровог блицкрига.

Око пет сати ескадриле "Луфтвафе" жестоко су бомбардовале војне аеродроме код Скопља, Куманова, Ниша... Двадесетак минута касније, напала је немачка 12. армија дуж бугарско-југословенске границе.

ТРГ Куће су ударале једна у другу, Фото Музеј града Београда

Чим је Хитлер 27. марта добио вест о смени власти у Београду, издао је Директиву 25. То је значило да је судбина Краљевине Југославије запечаћена. Операција "Одмазда" (Unternehmen Strafgericht) могла је да почне. За напад, силе Осовине су у Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији и Италији припремиле 2.236 авиона: 1.062 бомбардера, 885 ловачких летелица и 289 извиђачких. Немци су против војних циљева, искључиво у Србији, употребили 1.570 авиона, а са 666 су напали Италијани.

ШЕСТОГ априла, у 5 сати и 20 минута, са таласа Радио Берлина емитују се звуци "Марша принца Еугена", који је компоновао Андреас Леонард. Био је то тајни знак да седам ваздухопловних пукова крене у напад на главни град Краљевине Југославије. Полетело је 205 бомбардера, више од стотину "штука" и 160 ловаца. После сат и десет минута, у 6.30, пале су прве бомбе на Београд. Ваздушне снаге Трећег рајха обрушиле су се на престоницу, игноришући чињеницу да је била проглашена отвореним, небрањеним градом, да би се спречиле цивилне жртве.

Фото Музеј града Београда

Док су недељна црквена звона позивала на јутрење, Београд се под разорним, запаљивим бомбама, претварао у призор пакла на земљи. У пламену су били војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици и наслеђе, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. После бомбардовања, немачки авиони су ниско надлетали улице и митраљезима косили преживеле. Град је био у агонији и сав обавијен димом из којег су избијали црвени млазеви.

На престоницу су се у првом нападу устремили 234 немачка бомбардера и 120 ловаца.

Погођени су и породилиште у Крунској улици, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште.

ТОГ ДАНА уследила су још три налета на Београд - око 11, 14 и 16 сати, и у њима су учествовала 484 бомбардера, који су на град бацили 360 тона бомби. До краја дана до темеља је срушено 627 грађевина, тешко је оштећен 1.601 објекат, а трагови експлозија остали су на 6.828 кућа и зграда. По немачким изворима само првог дана бачено је 218,5 тона експлозива. Град је бомбардован још 7, 11. и 12. априла. Употребљено је 440 тона запаљивих бомби. Током вишедневног бомбардовања страдао је 2.271 житељ престонице, а без крова над главом остало је 10.000 људи.

Генерали Лер и Фон Ритхфен командовали нападом на Београд, Фото Музеј града Београда

"Земља се тресла као да је земљотрес, куће су ударале једна о другу, чуо се страшан тресак зидова који су се рушили, лом прозора који су падали на плочнике и разбијали се, престрављени крици, јадиковке, запомагање, псовке и граја избезумљеног народа који је нагнуо у бесан трк", јавио је редакцији "Коријере дела сера" из Београда 6. априла 1941. Курцио Малапарте, потоњи велики италијански писац и режисер, у том тренутку једини страни дописник у југословенској престоници.

И познати књижевник Стеван Јаковљевић, аутор "Српске трилогије", оставио је запис о 6. априлу 1941. године: "Проломила се експлозија и прозори су прснули у парампарчад. Врата су се са треском отварала и срча је прскала на све стране. У полумрачан подрум, између старих и убуђалих ствари и дрва, улећу људи, жене, деца у ноћном оделу, боси, рашчупани, унезверени. Споља је допирало ломатање и тешко сурвавање. Нерви затегнути као струна. Људи и жене би негде да беже, али напољу пршти од експлозија, а њих страх да остану, да не буду живи закопани. А одмах иза угла појављују се шпедитерска кола са рањеницима. Извукли су их из рушевина. Одело крваво и поцепано, лица мртвачки бледа.

На Теразијама искидане трамвајске жице и разлупани трамваји. Око водоскока неколико мртвих, међу њима и једно дете"...

Књижевник Курцио Малапарте, Фото Википедија

БИЛО је то до тада једно од највећих разарања у историји. До темеља је уништена Народна библиотека Србије са националном збирком која је имала око 354.000 монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија.

Последњих година један познати историчар и миљеник електронских медија све чешће јавно заступа тезу да Немци нису смишљено избацили товар бомби на ову најзначајнију културну установу и да је сасвим случајно погођена. Међутим, стара али и новооткривена документа га деманутују. Наредбу за овај својеврстан културни геноцид, подстакнут својом егоманијом, дао је лично Адолф Хитлер.

Судбина Народне библиотеке Србије запечаћена је 31. марта, када су у Фиреровом штабу разрађивани детаљи београдске операције. Историчар Дејан Ристић открио је да је тачност овог навода потврдио лично генерал Александер Лер, када су га Енглези испоручили партизанским снагама, већ на првом саслушању пред обавештајним официрима НОВ Југославије, у другој половини маја 1945, у Купинцу, у непосредној близини Загреба. Он је том приликом рекао да му је лично Адолф Хитлер издао наређење да се у првом налету сруши Народна библиотека, па тек онда значајни војнички циљеви. Мотив за ову одлуку је било сазнање да се у овој згради налази све оно што је вековима чинило културни идентитет српског народа. Намерно уништење библиотеке по многим оценама стручњака спада у највећи појединачни злочин нациста учињен над културном баштином у току целог Другог светског рата.

Генерал Лер је одређен да руководи операцијом "Казна", односно нападом на Београд, јер је две године раније сравнио Варшаву са земљом. Док је чекао извршење смртне казне у Београду, Лер је писао о времену проведеном у Југославији. У овом рукопису, који се чува у Војном музеју, поновио је све наводе о планском уништењу Народне библиотеке.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, Фото Музеј града Београда

У првом ваздушном удару, који је трајао од 6.30 до око девет сати, библиотека је била само мало оштећена. У другом нападу, око 14 сати, додатно је оштећена. У трећем налету немачких бомбардера Косанчићев венац и НБС били си кључни циљеви.

КАДА су немачки бомбардери почели да разарају и пале главни град Југославије, а народ масовно гинуо, председник краљевске владе Душан Симовић, армијски генерал, бријао се у својој кући и спремао за венчање ћерке Олге, које је требало да буде у топчидерској Цркви Светих апостола Петра и Павла. На звук сирена за ваздушну опасност, навлачи блузу, незакопчан истрчава у двориште. Узнемирен, враћа се у кућу:

- То је непријатељ... Бомбардује!

Зашто је генерал Симовић заказао венчање за своју јединицу кћер у рано недељно јутро док хиљаде грађана Београда још спавају, без сватова, у моменту кад се нико није венчавао? А до њега и његовог окружења свакодневно су стизала обавештења о немачком нападу...

Војни аташе при амбасади у Берлину, пуковник Владимир Ваухник је већ 28. марта јавио за Хитлерову одлуку да се нападне Југославија. Телеграмима од 29. и 31. марта Ваухник шаље информацију "да ће рано у недељу 6. априла уследити тешко бомбардовање које ће Београд претворити у прах и пепео". Ноћу између 1. и 2. априла Ваухник јавља: "Напад на Југославију коначно је одређен за 6. април. Опкољавајући напади из Бугарске са истока и Мађарске са севера. Нека Бог спасе Југославију!"

Британски војни аташе у Београду пуковник Мекдоналд саопштио је југословенском команданту ваздухопловства Боривоју Мирковићу да се немачки напад може очекивати ујутро 6. априла, у 6.30. Влада је и 5. априла добила обавештење да ће немачки напад уследити сутрадан, али у њеним круговима владало је уверење да је то само блеф.

Генерал Душан Симовић, Фото Википедија

ХЕРОЈИ СРПСКОГ НЕБА

ПРИПАДНИЦИ југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. Пилоти Шестог ловачког пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства под бомбама су узлетели са 43 летелице да се супротставе осам пута јачем непријатељу. У ваздушним дуелима 6. априла оборили су 23 немачка авиона и изгубили 18 својих.

Срушени су стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице, Фото Музеј града Београда

Београдска противавионска одбрана, од 40 топова и 36 митраљеза, успела је да обори 27 авиона "Луфтвафеа" пре него што је сама потпуно уништена 6. априла. У првим ваздушним борбама тога дана погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ: Луксуз који је непревазиђен, употпуњен невероватном природом и у потпуној интими зелених брдашца Бодрума