У СИЋЕВУ СВЕ ТАЈНЕ ПРАЧОВЕКА: Налази у пећини Велика Баланица недалеко од Ниша међу најзначајнијим археолошким открићима у Европи

ОТКРИЋЕ домаћих археолога у пећини Велика Баланица, на ободу села Сићево, у Сићевачкој клисури, код Ниша, када су откривена четири зуба која су припадала најмање двама неандерталцима, од којих је једно дете, сврстава се у најзначајнија археолошка открића не само код нас.

У СИЋЕВУ СВЕ ТАЈНЕ ПРАЧОВЕКА: Налази у пећини Велика Баланица недалеко од Ниша међу најзначајнијим археолошким открићима у Европи

Пећина у Великој Баланици, Фото Филозофски факултет

Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији. Пре њих пронађена је, пола милиона година стара, доња вилица прачовека, у пећини Мала Баланица, у истом крају, 2007. године.

До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, у оближњој пећини Пештурина. Тамо су 2015. пронађени један зуб и део кости подлактице неандерталца.

Колико је важно ово откриће најбоље објашњава проф. Филозофског факултета у Београду др Душан Михаиловић, вођа истраживачког тима, који их пореди са остацима нађеним на далеко познатијем локалитету, у Крапини. За разлику од ових остатака, фосилни остаци крапинског човека стари су "тек" 130.000 година.

- Истраживања у Сићевачкој клисури врше се још од 2004. године - каже проф. Михаиловић.

Др Душан Михаиловић, Фото Приватна архива

- Зубе смо налазили од 2018. донедавно. Проналазили смо и кости, као и камене алатке за обрађивање и кости животиња које су послужиле као плен. У пећинама Мала Баланица и Пештурина налази су ископани у улазном делу, а у Великој Баланици на три--четири метра од улаза у унутрашњи део пећине. Пронађени остаци спадају међу најстарије остатке неандерталаца у Европи и изазвали су сјајне реакције у стручним круговима, јер попуњавају "рупе" које смо имали у спознаји еволуције.

Најдревнији остаци неандерталаца, стари и до 500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе. Они су се с временом ширили све до западне Азије, а управо њихово присуство у Великој Баланици представља најранији доказ тог ширења према истоку.

Део вилице са зубима, Фото Филозофски факултет

Према речима проф. Михаиловића, на територији Балкана, пре 300.000 година, највероватније је дошло до контакта европског неандерталца и блискоисточне популације.

- Показало се да су се на Балкану рано сусрели неандерталци и модерни људи. Оно што смо нашли, рецимо доказе употребе ватре или коришћења алатки за обраду коже и крзна, били су карактеристични за блискоисточну културу у том периоду. Добили смо веома значајан доказ културне трансмисије између европских неандерталаца и блискоисточних људи и тиме се решава питање на које деценијама није било одговора: о сличности између ових популација. Преко тих налаза могу се реконструисати популациона кретања и културни контакти - каже Михаиловић.

Анализа зуба објављена је у часопису "Џорнал оф хјуман еволушн", који је један од водећих часописа из области еволуције човека.

Сићевачка клисура, Фото Приватна архива

ЗАЈЕДНИЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ

У ПРОЈЕКТУ је учествовао међународни тим стручњака из Србије и Канаде, који воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета БУ и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади. Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку, саопштио је Филозофски факултет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?