СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ ИЗ СИЋЕВАЧКИХ ПЕЋИНА: Пронађени остаци неандерталаца стари 300.000 година (FOTO)

Танјуg/B.B.

06. 04. 2022. у 14:46

У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двама неандерталцима, саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.

СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ ИЗ СИЋЕВАЧКИХ ПЕЋИНА: Пронађени остаци неандерталаца стари 300.000 година (FOTO)

Foto: Printskrin Тwitter/@Ethan06_

Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године.

До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000-500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.

Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.

На територији Балкана пре 300.000 година највероватније је дошло до контакта европских и блискоисточних популација.

Фото: Филозофски факултет

Како се наводи у саопштењу, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменом идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије.

Извесно је, констатују стручњаци, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит, период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.

Анализа зуба објављена је у часопису Џорнал оф хјумен еволушн, једном од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека.

У пројекту је учествовао међународни тим стручњака из Србије и Канаде, који воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета УБ и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади.

Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку.

БОНУС ВИДЕО: МЕСТО ГДЕ СУ РОЂЕНИ СРПСКА ЦРКВА И НОВИ ЗАВЕТ: Репортер "Новости" у древној Никеји

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

КРСТОВДАН, који се обележава 18. јануара, један је од оних празника у српској традицији који тихо, али снажно повезује веру, природу и човека. Иако често остаје у сенци Богојављења, Крстовдан у народном памћењу носи једнаку симболику, као дан када се судбина године “запечати”, а вода, ветар и небо постају гласници онога што долази.

18. 01. 2026. у 11:39

Коментари (0)

ПРОКЛЕТИ КЛОВН ЈЕ ВЕЋ ПРОДАО УКРАЈИНУ АМЕРИЦИ Медведчук: Преостало нам је само да се решимо нарко-фирера