СВЕТИЊА У ГЊИЛАНУ ЧУВА И ЖИВОТ И ВЕРУ: Објекат који су Албанци покушали да отму од цркве, сада је школа за 10 малишана

Ј. СТОЈКОВИЋ

06. 04. 2022. у 09:24

ПРЕ НАТО агресије и масовног егзодуса Срба са Косова и Метохије и из централног града Косовско-поморавског округа, Црква Светог Николе у Гњилану била је средиште окупљања за око 15.000 Срба и очувања духовности овог краја. Не само у време верских празника већ и свакодневно, деца, млади и стари волели су да у црквеној порти седе, разговарају, да се друже...

СВЕТИЊА У ГЊИЛАНУ ЧУВА И ЖИВОТ И ВЕРУ: Објекат који су Албанци покушали да отму од цркве, сада је школа за 10 малишана

Црква светог Николе у Гњилану, Фото Ј. Стојковић

Данас у овом граду живи четрдесетак наших сународника, али као и у сва времена - прошла, садашња и будућа, светиња у Гњилану живи и окупља српски живаљ: оне који су остали у свом граду и Србе који долазе из енклава. А чини се да највише обрадује и пригрли расељене Србе који се с времена на време, да их жеља мине и душа снаге удахне, врате завичају и граду у којем су некада живели. Чува овај храм и живот и веру.

Ипак, на дан наше посете порта је била сабласно празна, у цркви је горела тек покоја свећа, али како је за "Новости" испричао протојереј Радивоје Живковић, старешина, овај храм Светог Николе у Гњилану и даље живи.

- Свакодневно служим јутарњу и вечерњу службу. Долазе људи и увек ми је срце пуно јер не заборављају своје корене. За празнике је свечаније, али и током целе године, ове светиње се Срби не одричу - каже нам прота Живковић.

Прича нам и да је прошле године у цркви венчано десет парова и да је крштено 41 дете.

Реч је углавном о народу из оближњих српских енклава.

Црква Светог Николе налази се у центру града, а до ње се долази Улицом Стојадина Трајића у којој углавном живи преостали српски народ. Улица је у међувремену преименована и носи назив "Медлин Олбрајт", али је за Србе остала и увек ће бити Стојадина Трајића.

Светиња је подигнута 1861. године на темељима старије, мање цркве, и као споменик културе уврштена је у непокретно културно добро.

- Фасада на цркви први пут је мењана 1984. године, пре три године поново је враћен првобитни изглед фасаде, а и кров на нашој гњиланској светињи је промењен - прича прота Радивоје Живковић.

- Као што видите, црква је велика, знатних димензија и простране унутрашњости, а изграђена је у духу романтизма 19. века. Историјски подаци показују да се као неимар помиње Дамир Зографски Попрадишки. После великог пожара 1893. године, цркву је обновио Ђорђе Новковић Xонгар из Папрадишта, који се прославио градњом Храма Светог Спаса у Софији. Висока иконостасна преграда настала је када и црква.

Колико Србима у Гњилану значи ова светиња, а колико су и они сами неизмерно светле душе, храбре да остану и опстану, показује и што су некадашњу црквену ћилимару данас преуредили у школу за десетак ђака, који наставу похађају на српском језику. Тај објекат који су Албанци покушали да отму од цркве 1999. године, сада је преуређен и наставу похађа петоро деце из Гњилана и петоро из суседног села Ливоч.

ВАСКРШЊИ ОБИЧАЈ РАДУЈЕ НАЈМЛАЂЕ

ЦРКВУ Светог Николе у Гњилану везује се један стари, необичан обичај у време васкршњих празника. Тада се у централном делу цркве поставља украшени сто испод којега се провлачи по три пута. То је била и остала изузетна радост, нарочито за најмлађе.

БРИГА

У ТРЕНУТКУ када смо закорачили у порту Цркве Светог Николе, прота Радивоје Живковић је у друштву попадије орезивао дрвеће и сређивао црквено двориште. Каже да му није тешко да ради и да сам брине о свему, али да му је жао што је тако. Остало му је још неколико година до пензије. Отац је троје деце, а један син је наставио његовим стопама, па је и он свештеник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ: Луксуз који је непревазиђен, употпуњен невероватном природом и у потпуној интими зелених брдашца Бодрума