ЈУРИЈЕВО "ИДЕМО" СИМБОЛ ТРИЈУМФА: Пре тачно 54 године погинуо велики Гагарин, космонаут који је човечанству отворио врата свемира

Јурица КЕРБЛЕР, стални дописник из Загреба

27. 03. 2022. у 09:45

КАДА је руски пилот Јуриј Алексејевич Гагарин у капсули "Восток 1" у априлу 1961. године као први човек на свету отпутовао у свемир, била је то незаборавна и непоновљива светска сензација.

ЈУРИЈЕВО ИДЕМО СИМБОЛ ТРИЈУМФА: Пре тачно 54 године погинуо велики Гагарин, космонаут који је човечанству отворио врата свемира

Фото: Tanjug/AP

Било је и оних који су сумњали да се то уопште догодило, јер "како би Руси то могли", а бившем ливцу из челичане у Љуберцу и космонауту који је отворио чудесан свет истраживања свемира додељена је част да постане херој Совјетског Савеза.

Гагарин, који је успешно први одлетео међу планете и звезде, погинуо је на данашњи дан пре педесет и четири године, након што се тренажни млазњак "миг-15" срушио у близини града Киржача.

Властимир Несиц бивси фотограф француске агенције Гама је откупио негативе Валентина Церединцева фотографа који је снимао пројекат лета у орбиту

Новинар "Новости", имењак првог човека у свемиру, као дечак био је импресиониран подвигом славног Јурија и написао му је писмо одмах након историјског лета, насловљено са само "Јуриј Гагарин, Москва". Дечјим рукописом, на српскохрватском, написао је како имају иста имена и како би био срећан да добије његову фотографију са потписом. Дуго није било одговора, а неколико месеци како је писмо отпутовало до далеке Москве, стигла је на загребачку адресу омотница. Руком писана, уз Гагаринову фотографију и кратко писамце. Космонаут је написао: "Драги Јуриј, пуно учи, а ја те поздрављам." Фотографија и омотница су сачувани, писмо се загубило. Али остало је сећање на славно време када су Руси показали и доказали не само да могу да следе велика техничка постигнућа и чуда двадесетог века већ да буду први, бољи од свих.

У општем лудовању које сада влада у свету, на мети Запада нашао се и планетарно популарни Гагарин, када је неки неважни градоначелник градића Мондорф ле Бена у Луксембургу наредио да се прекрије споменик првом човеку који је Земљу гледао из свемира, наводно да га грађани не сруше.

"Видим Земљу, величанствена је", речи су Јурија Гагарина након што је капсула лансирана са космодрома Бајконур за 108 минута облетела Земљу. Путовао је Гагарин преко Сибира, Хаваја, Јужне Америке и Африке, досегнувши висину од 301 километар. "Желимо вам угодан лет, све је у реду", рекли су Гагарину пре лансирања из контролне собе и добили одговор: "Идемо, до скорог сусрета, драги пријатељи."

- Осећај бестежинског стања је као да висите у водоравном положају на ременима - објасниће Гагарин како се осећао у капсули.

Властимир Несиц бивси фотограф француске агенције Гама је откупио негативе Валентина Церединцева фотографа који је снимао пројекат лета у орбиту

Био је један од шесторо руских пилота који су били кандидати за овај спектакуларни подухват.

Син столара Алексеја Ивановича и Ане Тимофејевне одрастао је у селу Клушино, на месту где су нацисти покушавали пробој према Москви. Када су дошли до тог малог места, прво су запалили школу и 27 кућа и натерали мештане, као и дечака Јурија, да раде на фарми како би прехранили окупаторе. У кућу породице Гагарин уселио се немачки официр, а Немци су Јуријевог брата Бориса замало обесили на дрво. Браћу и сестре нацисти су депортовали на робовски рад у Пољску, где су их нашли совјетски војници и 1945. године вратили кући. Јуриј је у међувремену претучен јер је одбио да ради за Немце, а касније је помагао Црвеној армији у проналаску мина.

Одличан успех у индустријској школи у Саратову није био довољан изазов да Гагарин ради у ваљаоници. Волонтирао је у локалном летачком клубу, а 1955. примљен је у Прву вишу школу пилота ваздухопловства у Оренбургу. Дипломирао је на обуци за "миг-15" и почео самостално да лети. Исказао је занимање за свемирски програм и као старији поручник 1959. године одабран је за програм "Восток". Војни лекари су одабрали 29 кандидата за космонауте, а требало је да буду не виши од 170 сантиметара како би стали у капсулу.

Гагарина су колеге обожавале, а на анонимном гласању сви су одабрали Јурија да буде први међу њима који ће одлетети "у небо". Комисија је након ригорозне провере одабрала Гагарина као главног пилота, а Германа Титова за резерву. Рано ујутро, тог историјског дана, када је лансиран "Восток 3КА-3", познатији као "Восток 1", Гагаринова порука "идемо" означиће почетак свемирског доба.

Јуријев повратак из свемира Руси су прославили како треба, дочекао га је у Кремљу председник Никита Хрушчов, а на конференцији за новинаре било је њих хиљаду. Гагарин је обишао свет, свугде слављен, а амерички председник Џон Кенеди забранио му је због популарности посету Америци. Покушали су и да му оспоре тријумф, али без успеха. Руси, забринути да њихов херој не страда, забранили су му даље летове, а сам Гагарин, који је радио као инструктор, био је изабран у Централни комитет Савеза младих комуниста и постао је посланик.

Наш дописник као дете писао имењаку и добио одговор, Фото приватна архива

Тешко се носио са славом, желео је да лети и почео је поново да се "обучава" за пилота борбених авиона.

Руско-америчка трка за примат у свемиру била је на врхунцу, а онда је уследила катастрофа са рушењем "Сојуза 1", јер се падобрани нису отворили и погинуо је астронаут Комаров. Био је то крај снова да поново полети у свемир, али Гагарин није одустао од летења.

Фото приватна архива

Тог 27. марта 1968. године кренуо је на рутински лет из ваздушне базе "Чкаловски", заједно са инструктором Владимиром Серјогином. "Миг-15" се срушио, а касније ће Запад лансирати низ тенденциозних теорија како су Руси намерно срушили авион. Каснија истрага ће показати да теорије завере нису биле тачне и да је особље ваздушне базе највећи кривац за несрећу.

СПОМЕНИК ИСПРЕД СЕДИШТА НАСА

Јуриј Гагарин добио је низ одликовања за живота, а од 2000. године одржава се и Јуријева ноћ, у знак сећања на човека који је ушао у историју као први космонаут. Славили су га и Американци, па је Нил Армстронг на Месецу оставио спомен-ташну са медаљама у Гагаринову част. Споменици Гагарину постављени су не само у Русији већ и у Лондону, као и у Хјустону, испред седишта НАСА. Београд се такође одужио великом Јурију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)