НЕОНАЦИСТИ У ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ ШИРЕ КРИЛА У ИНСТИТУЦИЈАМА: Грегор Гизи, немачки левичар, члан Бундестага

НАТО је од заштитног института постао нападачка и интервенционистичка организација, претња целом свету.

Фото Приватна архива

Не само да се ширио на Исток ка Русији него је у Пољској и Чешкој стационирао своје ракете, ни протести из Варшаве и Прага нису уродили плодом. Кршење међународног права у Србији, Сирији, Авганистану, Ираку, Либији... западне силе су оправдавале својом безбедношћу.

Бивши руски лидер Михаил Горбачов 1990. године је предлагао заједнички европски дом, односно, безбедност Европе која би укључила и Русе. То није прихваћено. Руски, али и кинески интереси нису уважавани, него гурани под тепих. Узалудна су била упозорења да је настојање увлачења Украјине у НАТО, заправо, тешка провокација на адресу Кремља.

Овако је 2014. године, по избијању рата у Доњецку и Луганску, актуелну ситуацију оценио Грегор Гизи, експерт за међународно право, члан Спољнополитичког одбора Бундестага. После осам година, у ексклузивном интервјуу за "Новости", овај вишегодишњи шеф Партије европске левице, правник, истиче да је сукоб у Украјини последица огрешења о међународно право.

По избијању конфликта у Донбасу, упозорили сте на могућу глобалну експлозију између Истока и Запада. Рекли сте да је до конфронтације дошло јер су НАТО И ЕУ "погрешили у свему што су могли да погреше". Какве су последице?

- Суштинска последица лежи у претњи да међународно право застари и да, тако, практично престане да важи, а да, уместо њега, у међународним односима завлада право најјачих. Ово је поражавајући развој догађаја који све више отежава решавање сукоба дипломатским путем и помирењем интереса, што подразумева компромисе.

УН су 1999. аминовањем НАТО агресије на тадашњу Југославију део својих ингеренција практично предале у руке Алијансе. Био је то корак ка ратовима у Либији, Сирији, Авганистану, можда и потез који је довео до сукоба у Украјини?

- Рат против међународног права, који је за мету имао тадашњу Југославију и такође противправно и противзаконито отцепљење Косова, супротно Резолуцији Савета безбедности УН, био је без икакве сумње преломни моменат за будуће међународне односе. Тај рат, као и последице које сте навели, а у њих се мора убројати и рат у Ираку, показали су да ратна сила не решава никакве проблеме. Треба само погледати колико су опустошене те државе.

Каква је ситуација била пре руске интервенције у Украјини и шта је до ње довело?

- Што се НАТО и Запада тиче, они од завршетка Хладног рата мисле и верују да су победници и да стога имају сва права, да им је ама баш све дозвољено. НАТО и Запад у целини су, нема сумње, направили безброј грешака и вукли потезе који су трасирали пут овом сукобу. Њихове грубе грешке спречиле су да се свет разоружа и одузеле шансу да се широм планете развија мир и да свет крене ка благостању. Москва, ипак, не може да се позива на те грешке да би оправдала своју агресију.

Упозорили сте у Бундестагу својевремено да се у украјинској власти налазе декларисани нацисти, да позивају на оружје речима: "Узмите пушке да уништимо руске и јеврејске свиње!" Колика је опасност од фашизма у тој земљи?

- Такве опасне тенденције присутне су, нажалост, у многим европским земљама.

Неонацисти су свуда по Европи раширили своју мрежу у политичким и осталим структурама, учвршћују своје позиције и интернационално су повезани. Демократске снаге имају велику одговорност да им заједнички пруже отпор. Али, истина је да нигде ове снаге немају тако неограничену моћ као у Украјини, где су фашисти заузели важне функције у структурама државе и друштва. То је, између осталог, разлог зашто би Немачка морала да се суздржи од слања оружја Кијеву, без обзира што се он бори од нападача.

Фото Приватна архива

Постојало је обећање да се ширење НАТО на Исток неће догодити, али су га западне силе погазиле. Да ли је то отворило пут рату у Украјини?

- Нема оправдања за овај, као ни за један рат који није одбрамбени, без обзира на околности. Преговарачи са Запада су 1990. више пута јасно назначили да неће бити експанзије НАТО на Исток, ка Русији. Совјетски Савез, међутим, није инсистирао да се то експлицитно наведе црно на бело. То је Алијанси касније отворило могућност да врло лако погази усмено обећање. Сада и балтичке земље отварају своје границе за НАТО наоружање.

Путин, с друге стране, својим офанзивним ратом даје Алијанси аргументе. Јер, да је Украјина ушла у НАТО, Русија је не би напала. Ко сад може да криви Финску и Шведску што размишљају о уласку у НАТО?

Да ли је ово прво поглавље Трећег светског рата? Како ће се сукоб, по вашем мишљењу, окончати?

- Можемо се само надати да је преостало још толико разума да је могуће спречити војни сукоб између Русије и НАТО. Не желим ни да размишљам о томе ко би тај рат добио, на који начин и по коју цену. Напротив, треба да учинимо све да се сукоб оконча преговорима, и то што је могуће пре. Путин на овај начин сасвим сигурно неће остварити своје геополитичке циљеве. Зато треба, што је могуће пре, одржати преговоре на највишем нивоу да би се крвопролиће зауставило. Израел се понудио као посредник. Сваки дан оклевања доноси на стотине жртава на обе стране.

Зашто САД И ЕУ нису Русију никада третирале као свог партнера, него увек као противника?

- Треба се концентрисати на што је могуће брже окончање овог рата, на разоружање, деескалацију, дипломатију, сучељавање интереса и постизање компромиса и нужно се вратити међународном праву, а то морају да учине све укључене стране, а не само једна.

Русија се својом интервенцијом изоловала из међународне заједнице и додатно оснажила став НАТО И ЕУ. Ипак, мора се наћи пут да се безбедносни интереси свих укључених страна сучеле и крену пут договора.

"Северни ток 2" су зауставили амерички интереси. Да ли ће Европу тек снаћи муке због поступања по директиви Вашингтона?

- САД су, без дилеме, имале јак економски интерес да Европа, уместо руског земног гаса, купује амерички, такозвани фрекинг гас, односно гас који се вади новом технологијом из шкриљаца. То је већ само по себи негативно што се екологије тиче, јер је таква технологија супротна постулатима заштите животне средине. Ко, наиме, верује да ће потребе за течним гасом подмирити Катар или САД, извозећи у европске земље своје енергенте, грдно се вара. Утолико је важније да Русија оконча рат како би, у једном тренутку, "Северни ток 2" могао да профункционише.

НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА КОМИСИЈА ЗА МАЈДАН

Пре осам година залагали сте се за формирање међународне комисије која би објаснила шта се догодило у Мајдану и ко сноси одговорност. Да ли је она основана?

- То је ситуација коју, заправо, треба да разјасне Украјинци. У извесном смислу, они су то и учинили кад су 2019. године на парламентарним изборима изабрали нацистичке и десноекстремистичке партије, које су потом ушле у скупштину и владу. И једно је сигурно:

под условима наметнутог рата, дубље објашњење свега што му је претходило и потрага за појавама и збивањима који леже у корену Мајдана нису могући.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Сада наводно руски војници бивају кастрирани у Украјини, а има доказа о постојању биолабораторија које финансирају САД. Говори се и о трговини људима у Украјини.

- У сваком рату, најпре умире истина. Ниједна од зараћених страна нема улогу војске спаса.

Међународно право познаје само забрањене, нападачке, и дозвољене, одбрамбене ратове.

Украјина има сва права да се брани. С друге стране, ратни злочини морају бити кажњени. Али сви, без изузетка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације