КОМЕ СМЕТА БЕОГРАД НА ВОДИ, НЕКА СЕ ВОЗИ У КОЧИЈАМА: Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане

СРБИЈА је у украјинској кризи заузела став који показују снагу карактера председника Александра Вучића.

Фото Д. Миловановић

Са једне стране је осудио агресију, што је логично, а с друге стране је рекао две важне ствари - да из Србије неће слати никакво оружје за Украјину и да Србија неће бити ратни профитер и преузимати руска предузећа и банке испод вредности. Ако дође до тога да то мора бити, онда ће се договарати о праведној, поштеној цени.

То за "Новости" поручује градоначелник Љубљане Зоран Јанковић, са којим интервју радимо у Београду, где, каже, није дошао да преговара о било каквој функцији, како се спекулисало, већ да са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем, за кога тврди да је "врхунски оперативац", открије споменик Јернеју Копитару, словеначком лингвисти и слависти и великом пријатељу Вука Стефановића Караџића.

Да сте на Вучићевом месту, да ли бисте било шта мењали у политици према дешавањима на истоку Европе, с обзиром на велике притиске са којима се Србија суочава?

- Не бих ништа мењао. Мислим да је он чак са својим ставом јединствен у Европи. Осудио је агресију, што је једино логично и могуће, и задржао братске односе са Русијом.

- Вучић је имао добре односе са Меркеловом, добре односе са Трампом, Путином, Сијем.

Кинези су вама одмах послали помоћ, Србија је била прва у Европи која је имала све врсте вакцина. Ако имаш нову болницу, нови ауто-пут, да ли је то фикција или истина? Србија има резерве хране за годину дана, има угља, нафте за три месеца, гаса за два месеца. Свему томе умногоме је допринео Вучићев балансиран став за који мислим да је добар. Можда је још Макрон једини у Европи који се труди да држи сличан став и покушава да нађе неки компромис између Русије и Украјине, Зеленског и Путина.

Доживљавате ли Србију као експонент руске политике на Балкану?

- Не, ја доживљавам Србију као добру политику у Европи, у овом тренутку. Лако је само критиковати. Мора се доћи до неког решења. Љубљана је братски град са Москвом, пријатељи смо са руским народом, добио сам признање од председника Путина. Послали смо и Кличку предлог о братимљењу с Кијевом. Треба апсолутно осудити агресију на Украјину и залагати се за решење. Немам одговор на питање зашто се све ово десило, историја ће показати.

У разговору са Миланом Бабовићем и Данијелом Милинковић, Фото Д. Миловановић

Похвалили сте уравнотежену политику Вучића, а како гледате на то што се премијер Словеније Јанез Јанша директно сврстао уз Украјину? Чак је са двојицом европских колега путовао возом у Кијев, у знак подршке...

- "Љубав" између Јанше и мене траје већ 25 година и никако нисмо на истој линији ни у једној ствари, по мом мишљењу, његова политика никада није била права за Словенију. Не слажем се ни са овим његовим поступком, који је направио само због избора који следе у Словенији, рачунајући да ће му то донети гласове. Европи и свету је потребан мир и сви ти велики политичари, председници, премијери треба да се залажу за дипломатију, за решење кризе. Агресија на Украјину је апсолутно грешка, људи трпе, шта ће даље бити нико не зна. Надам се да ће обојица председника, и Зеленски и Путин наћи неку тачку где се могу договорити. Не због политичке равнотеже, него да престане страдање народа.

Страхујете ли од избијања светског рата, употребе нуклеарног наоружања?

- Да оставимо атомски рат по страни, ово може да прерасте у кризу са несагледивим последицама. Шта да је сад новембар и да је минус 20? Шта би Европа радила? Лако је некоме солити памет, ако си много километара далеко па те се не тиче.

Мислите ли да ће Србија боље проћи кроз предстојећу кризу, односно да се боље припремила и од многих развијених држава?

- Показало се да Србија има снабдевеност храном много бољу од неких других држава.

Имате доста пшенице, кукуруза, то је велика стабилност. Како ћемо проћи ми у Европи? Ово што се тамо дешава никог неће оставити без последица. Сад, видећемо да ли ћемо се враћати на шпорете и дрва. А ми у Љубљани смо дошли до тога да је чак 81 одсто домаћинстава прикључено или на гас или на топловод. У својој кући, рецимо, имам само гас.

Шта мислите о Јаншином нон-пејперу о прекрајању граница на Балкану, односно размени територија која би коначно завршила кризу у региону?

- Да ли би се завршила? Мислим да је сада кључна ствар дипломатски договор између Русије и Украјине. Ми на Балкану имамо доста проблема, ту је Босна, Косово, и даље је проблем Северне Македоније, иако су по мом мишљењу Ципрас и Заев заслужили Нобелову награду за мир за решење које су постигли. Мислим да је решење да цео Балкан уђе у ЕУ.

Али, зар Северна Македонија није пример да можете да урадите све, да промените чак и име, испуните све услове Брисела, и да опет не добијете ништа?

- Европска унија није само мед и млеко, многе ствари, посебно у последње три године је погрешила, нарочито током пандемије. Али бољу ствар од ње не видим. Ја сам ЕУ прихватио из два кључна разлога - отворене границе за људе и робу. Сад се појављује дилема, на пример у Мађарској и Пољској, шта препустити ЕУ као неки кровни закон, а шта омогућити самосталним државама да одлучују кроз своје законе.

Да ли вам се Београд променио на боље или на горе?

- Много на боље.

Овде се често чују критике, нарочито од стране опозиције, да се кич уселио у град, да је Београд изгубио дух, да је ово "Дубаи на Сави?

- А зашто сви посећују Дубаи? Инвестиције које су настале у Београду су нешто невероватно. Сећам се, био сам овде на једном конгресу градоначелника, када је Вучић био премијер. Он је тада рекао да ће се Србија развијати преко развоја Београда и најавио улагања у Београд на води од две милијарде евра. За мене је то било нешто невероватно.

Знам локацију на којој је настао Београд на води, шта је ту било пре тога. Ко год прича о томе да је Београд изгубио дух треба га питати зашто се онда не вози кочијама по граду, шта ће нам трамвај или брзи воз за Мађарску "Соко", који до Новог Сада стиже за 40 минута. Београд се променио много на боље, по многим елементима. А опозиција увек има право да покушава да тражи грешке, то је њен посао.

Фото Д. Миловановић

Завршавате четврти мандат на челу Љубљане. Који су вам даљи политички планови?

- Са 69 година даље планове ћу открити 9. маја, на Дан града Љубљане. То сам рекао и својим сарадницима, чак ни они не знају. На челу Љубљане сам четири мандата, пет пута сам побеђивао на изборима за градоначелника, сваки пут са више од 60 одсто подршке, увек у првом кругу, међу више од 15 кандидата.

Помињали сте се као могући адут СНС за градоначелника Београда, али сте брзо демантовали да су такви разговори уопште вођени...

- Престар сам за било које мењање града, живота, иако је велика част да те се неко сети.

Не учествујете ни у изборној трци у Словенији, која је заказана за 24. април. Зашто?

- Када сам 2011. на изборима добио највише гласова, нисам успео да формирам владу, али сам ушао у парламент и био тамо три месеца. Рекао сам тада - никад више у државну политику.

Никад више у Словенији, а у Србији?

- Нигде. Мој унук који за недељу дана пуни 18 година ми је рекао: "Деда, ако стварно идеш у Београд, ја бих ишао с тобом." Не, државна политика не долази више у обзир нигде. Од те државне политике је моја фамилија много претрпела.

СРБИМА ДОБРО У СЛОВЕНИЈИ

КАКО као Србин по рођењу посматрате положај Срба у Словенији који и даље немају статус националне мањине?

- Статус Срба је изузетно добар. Одговорно тврдим да ниједан човек у Словенији нема проблема зато што је Србин. У Љубљани је школа у коју иду деца 35 различитих националности. Нема потешкоћа да се где год има довољан број деце уведу додатни часови српског.

СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ВЕЛИКА ЧАСТ

КАКО сте доживели то што вас је председник Вучић ове године одликовао Сретењским орденом?

- Као велику част. Председник Вучић, чији рад изузетно поштујем, рекао ми је да то одличје још нико из Словеније није добио.

И УНУЦИ ОДЛАЗЕ У САРАОРЦЕ

КАДА сте последњи пут били у Сараорцима, где сте рођени?

- Пре три године. Тамо ми је најбољи и најстарији пријатељ, знам га од моје пете године.

Ове године је тамо био мој млађи син Јуре са својом децом, ишли су мом деди на гроб. Кућа је стара 130 година, од глине је и сламе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације