БОМБЕ ГРУВАЈУ, ЗНАЧИ МИ ШТО НИСАМ ЗАБОРАВЉЕН: Возач Александар Дражић, који је већ 14 дана заглављен у Украјини, за "Новости"
ПУЦЊАВА готово уопште не престаје. По 30 сати без паузе грувају бомбе и пушке. Некада ми се чини да је на стотинак метара одавде. За 8. март, који је државни празник у Русији, био је прекид ватре. Тако смо и ми овде лепо прославили Дан жена.
Александар Дражић и колега из Белорусије / Фото приватна архива
Овако за "Новости" говори Александар Дражић (на слици лево), последњи возач камиона из Србије који је заглављен у Украјини од почетка рата. Већ 14 дана је на непуних 30 километара од Кијева у ком готово без престанка трају окршаји.
Претходних дана уз упорне интервенције државе, избављено је око 50 наших возача. Стижу и четворица шофера које су Украјинци данима држали на Јагодину, граници са Пољском. Недавно су се, додуше без камиона, вратили превозници преко прелаза Доманово, а за неки дан ће и онај који је сада на граници са Литванијом. Пре њих велика група дошла је преко Румуније.
Једино решења нема за превозника из околине Јагодине. Заточен је у месту Семиполки. Дане и ноћи проводи у склоништу. Друштво му прави још само колега из Белорусије. Труди се и даље да све окрене на шалу, да ситуацију у којој се нашао прихвати као неминовну. Признаје, ипак, да је стрпљења све мање.
- Захвалан сам свима који брину последњих дана, представницима Привредне коморе Србије, Удружења за међународни транспорт, амбасади, власнику фирме Бекиру Дукађинцу из Новог Пазара, који ме подржава и морално и финансијски, као и свим грађанима. Значи та брига, да знам да нисам сам и да ме нису заборавили у Србији. Мада сам свестан да не постоји могућност да се одавде тренутно избавим. Назад немам куд, а напред кроз ратиште је огроман ризик. Толико сам већ овде да сам почео да живим са овим мештанима са којима проводим време у склоништу. Највише се дружим са Белорусом, кога зовемо Серјожа и са којим ћу вероватно остати пријатељ и после ове муке која нас је спојила - испричао нам је Дражић.
Министар грађевинарства и саобраћаја Томислав Момировић казао је да се "разговара са свим људима који могу да помогну да и тог последњег нашег возача избавимо из Украјине, заједно са камионом и робом":
- Два камиона су остала на граници Украјине и Пољске, јер су шофери морали да пређу пешке у Пољску. Ради се на томе и да се ти камиони пребаце како би наставили пут.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)