НАШИ ВОЗАЧИ СКОРО КАО ТАОЦИ: Петорица српских камионџија и даље заробљено у Украјини, а данима се чека и на прелазу из Русије у Литванију

Б. Ца.

07. 03. 2022. у 22:44

ДРАМА са српским возачима који су од почетка рата заглављени у Украјини, ни после 11 дана не могу да се врате у домовину. Док четворицу превозника робе из Србије за руско тржиште, украјински цариници држе пред улазак у Пољску готово као таоце, шофер из околине Јагодине, блокиран је сам код Кијева и у врло је ризичној ситуацији.

НАШИ ВОЗАЧИ СКОРО КАО ТАОЦИ: Петорица српских камионџија и даље заробљено у Украјини, а данима се чека и на прелазу из Русије у Литванију

Приватна архива

Осим њих, возачи који су се домогли Русије, у километарским су колонама на граници са Литванијом и пред њима је барем још неколико дана чекања.

Према речима Александра Спасића, генералног секретара Удружења за међународни транспорт, који је свакодневно на вези са нашим камионџијама, преговори за њихово избављење још нису уродили плодом.

- Када је реч о четворици возача на прелазу Јагодин код границе са Пољском, послате су све гаранције које су Украјинци тражили, као потврду да ће се камиони са робом вратити за Србију и да неће наставити у Русију - каже Спасић. - Нудили смо да се роба истовари негде у Пољској, ако је то проблем, али још их, са одузетим пасошима држе у терминалу.

У случају Александра Дражића, који је већ другу недељу око 30 километара од Кијева, опцију његовог извлачења нико и не помиње.

- Око 36 сати пуцало се без престанка и готово све време смо били у склоништу - каже Дражић. - Када могу, преко дана изађем напоље и до камиона, али а је све опасније. Чуо сам да ће бити отворен тај хуманитарни коридор и понадао сам се да би то могло да буде решење, али ја сам на другој страни Кијева и много је ризично да покушам извлачење. Мислим да ми одавде нема мрдања.

У колони камиона, дугој око 20 километара, на граници Русије и Литваније налази се Иван Станковић из Новог Сада. Рат је дочекао прешавши из Украјине у Русију. Чим су пале прве бомбе и када су кренуле колоне тенкова ка Украјини, руски цариници су их ставили у комби и превезли негде у унутрашњост Русије.

- Касније смо се вратили до својих камиона - каже Станковић за "Новости".

- Проблем је што сада треба сачекати да се свима нама који смо такође пребачени на овај прелаз ураде нови папири. Овде сам четири дана, а барем још толико нећу моћи даље. Хране имам још за дан, а најгоре је што нема тоалета. Преко пријатеља ће ми бити достављена храна, па не бринем. Захвалан сам на изузетној подршци у сваком смислу мом послодавцу власнику фирме из Горњег Милановца Зорану Бабовићу.

И остали послодавци, фирме из Чачка, Аранђеловца и Горњег Милановца, чији су превозници на Јагодину, чине све да помогну безбедно извлачење својих људи.

ДИПЛОМАТИЈА

ПРЕТХОДНИХ дана из Украјине је извучено дипломатским акцијама више од 20 наших возача. Они су имали више среће када је реч о месту на ком су се нашли када је почео рат. Нажалост, петорица шофера су се задесило на како се чини, засад, безизлазним локацијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?