ХРОНИЧАР СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: Историјски архив Смедерева отворио је лични фонд новинара и дипломате Милана Ј. Стојимировића

Ј. ИЛИЋ

22. 02. 2022. у 13:00

МИЛАН Јовановић Стојимировић, српски новинар, дипломата, управник Архива Србије, хроничар старог Београда, по многима једна од најзначајнијих личности између два светска рата, много је дао родном Смедереву, а чини се, мало добио заузврат.

ХРОНИЧАР СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: Историјски архив Смедерева отворио је лични фонд новинара и дипломате Милана Ј. Стојимировића

Поставка у Архиву Смедерева, Фото Н. Живановић

Посленици културе желе то да промене, па су отворили брижљиво чувана документа из његовог личног фонда која сведоче о друштвеном, културном и политичком животу Краљевине Југославије.

У смедеревском Историјском архиву организована је промоција и изложба фотографија и докумената из нове публикације "Милан С. Јовановић, из Личног фонда" коју су приредиле др Данијела Милошевић и Неда Мирић.

- Фонд садржи обимну фото-документацију са више од 700 фотографија, а значајан број њих прати културни, уметнички, научни и политички живот у Југославији двадесетих и тридесетих година прошлог века - каже Данијела Милошевић, директорка Историјског архива Смедерева.

Стојимировићев лични фонд у Архиву састоји се од 15 кутија грађе. Значајан део чини збирка од 742 фотографије, а у публикацији су, у четири целине, представљене 104.

Милан Ј. Стојимировић био је једини Смедеревац који је пре Другог светског рата имао приватне уметничко-историјске колекције, и једини који је после рата завештао легат Музеју у Смедереву.

- Музеј почива на темељима оних збирки које је у међуратном периоду колекционирао управо Милан С. Јовановић. Не постоји личност у Смедереву која је у том периоду имала богатије културно-историјске збирке - објашњава др Снежана Цветковић, виши кустос Музеја у Смедереву.

Милан Ј. Стојимировић, Фото Википедија

Радну биографију овог Смедеревца чини низ одговорних послова у штампи у Србији, Берлину, Берну, Скопљу... Одликован је више пута, између осталих, Орденом Светог Саве III реда, Орденом Белог лава и Легијом части. Био је главни уредник дневног листа "Обнова" (Београд) 1941, а од те до 1944. године директор Државне архиве у Београду.

Због уредништва и писања у листу "Обнова" по завршетку рата, 1946, проглашен је за народног непријатеља, осуђен на 15 година затвора са принудним радом и 10 година губитка грађанских и политичких права по издржаној казни. Конфискована му је готово целокупна имовина у Београду и Смедереву. После седам и по година изашао је из затвора и до смрти писао за београдске листове и магазине под псеудонимима, али и прикупљао грађу за Југословенски лексикографски завод.

Александар I и Карол II, Фото Н. Живановић

РУКОПИСЕ ЗАВЕШТАО МАТИЦИ СРПСКОЈ

ТЕСТАМЕНТОМ 1964. године Милан Јовановић Стојимировић је завештао легат смедеревском Музеју који чине тридесет и четири предмета: вредне уметничке слике, две скулптуре, стилски писаћи сто кнеза Mихаила Обреновића и неколико предмета примењене уметности. Народној библиотеци у Смедереву поклонио је више хиљада књига, а целокупну рукописну оставштину завештао је Матици српској у Новом Саду. Најпознатије његово дело овдашњој јавности је "Силуете старог Београда".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ЗОРАН ВАНЕВ: Од Јужне пруге до Швице (ФОТО)