ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЧЕТАК ПАРТИЈСКОГ ЛОВА НА ВЕШТИЦЕ: Отварање политичке афере о прислушкивању највиших функционера СФРЈ

ДВА ДАНА касније 22. јуна 1966. одржана је седница ИК ЦК СКЈ. У уводној речи Тито је напоменуо "да не треба да оптужујемо целу УДБ-у, већ само оне појединце у њој који су се не мало осилили и били носиоци разних деформација. Међутим, има не мало оних људи у УДБ-и који су поштени и који су предано радили.

Ранковић, Петар Стамболић и Тито

Према томе требаће врло темељито и пажљиво приступити даљој истрази и поступцима како не би нико који у томе нема одговорости могао да страда". Тито је нагласио да има више случајева где се УДБ-а мешала у Партију, о чему је Крсто Црвенковски, у својству председника Комисије, информисао присутне и упознао их са њеним налозима.

У исцрпном извештају Црвенковски је на самом почетку казао да је рад Комисије био отежан, захваљујући затворености, тврдоћи и неискрености одређеног кадра Управе државне безбедности. Затим је рекао да "Државна безбедност није окренута само према непријатељу и агентима.

Она је држала власт над друштвом у целини, она је једна врста политичке полиције, некад 'најчистији' бранилац револуције, чак и од идеја партије и ЦК". Изнео је и то да је држање Светислава Стефановића пред Комисијом, као и његове акције након разговора са Комисијом несхватљиво.

Оптуживао је наводно Комисију "јер се служи полицијским методама постављајући им питања где је борба мишљења и слобода мишљења". Комисији такође није јасно "зашто је након непуне две године Војкан Лукић отишао са дужности секретара за унутрашње послове и замењен Мишковић". Тражио је отварање процеса за одговорне људе који су годинама руководили, давали директиве и монополисали службама. Након поднетог извештаја дискутовао је већи број присутних чланова. Појединци и по неколико пута. Било је и "упадања у дискусије".

РАНКОВИЋ, који је присуствовао седници, јавио се за реч и рекао: "Чини ми се да могу да кажем да сам јавно, а и на разним састанцима иступао против свих неправилности, против деформација. Ја сам настојао колико сам могао и заједно са осталим друговима, ово кад кажем са осталим говорим од почетка да та организација не изгуби онај лик који она треба да има у нашој револуцији. Зато ја данас нисам у могућности нити бих желео да браним ма шта у раду те организације којом сам руководио од почетка, а у општим оквирима док нисам био престао бити министар, а у општим оквирима све до пре три године до када сам био председник Одбора за унутрашњу политику.

Има овде у извештају неког позивања на мене, везивања неких ствари за мене. То треба рашчистити и реално оценити шта је шта. Ја сам по свом раду и месту, да тако кажем, у ЦК-у или било где био у положају да људи долазе и да се обраћају због свега и свачега, због разних проблема, да због осетљивости разних питања разговарају, рашчишћавају итд.

У мом партијском животу и раду, морам да кажем, никада нисам помишљао да ће пасти тако тешка сенка неповерења на мој рад, на мој искрен однос према другу Титу и друговима с којима сам три деценије провео на овом заједничком раду. Но, ја то не узимам трагичо, јер партија ће радити и даље. Мислим да је основно успоставити једно поверење, један нормалан рад у Партији и нашем друштву. Ту нису важни ни појединци ни нешто друго. Хтео сам да кажем да сам за ово сазнао на седници Извршног комитета прошле недеље, у четвртак. Шта да вас сада уверавам да са тим нисам имао никакве везе. Догађај, сам по себи, толико је тежак, мрачан, да се друкчије не може третирати него као један непријатељски акт, без обзира на то из којих мотива био учињен, ко је и како дао одобрење за све то што се догодило. Ја другови немам везе са тим сулудим поступком и заиста сматрам да би човек морао да буде крајње покварен да седи са друговима у руководству, да дели тешкоће и успехе, а да се према тим истим друговима бави тако прљавим и ниским пословима".

НА ОВОЈ СЕДНИЦИ Александар Ранковић је обавестио присутне да је написао захтев да се разреши свих функција. Као неку врсту захвалности Ранковићу што га је својом оставком ослободио обавезе да предлаже непријатне санкције, Црвенковски је изразио у следећој констатацији: "Дозвољавам себи да предложим да друг Ранковић и даље остане члан ЦК СКЈ, а да се разреши свих оперативних функција - потпредседника Републике, секретара ЦК СКЈ и члана Извршног комитета."

На тој седници, приликом једне од бројних дискусија Црвенковског који је формално држао све "кључеве у његовим рукама" и водио главну реч реаговао је: "Хајку треба спречити", свестан могућих последица.

На крају је усвојен предлог Едварда Кардеља:

1. да постојећа Комисија на основу утврђених политичких чињеница извуче одређене проблеме у смислу дискусија и предложи оријентацију за решавање тих проблема

2. да се припреми основа око реформе односно реорганизације Партије и да о томе коначну реч да Пленум, тако да ће се знати у ком правцу ићи даље.

Комисија је због важности посла, проширена са Влаховићем, Тодоровићем, Колишевским, Шпиљком и Булајићем.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Завера креће из Словеније

ЛОВ НА ВЕШТИЦЕ започео је писмом Еда Брајник, упућеном Титу из Љубљане 15. јуна 1966, уочи седнице Извршног комитета од 16. јуна. Овај поратни високи функционер УДБ-е и заменик савезног секретара, је написао Титу неку врсту рапорта Јосипу Брозу у коме указује на деформације у раду Државне безбедности. Посебно описује: систем руковођења, изолованост ДБ и последице таквог стања, информисање, кадровску политику и даје неке конкретне примере деформација. Овај допис који је урађен на на захтев групе највиших словеначких функционера послужиће као основа за све контруисане оптужбе за ковање "завере".

Селим Нумић, један од страдалника Брионског пленума, које био начелника службе озвучења - односно начелник XII одељења Савезне УДБ-е, а од 1963. године помоћник Савезног секретара за унутрашње послове, а једном од саслушања, 17. јуна 1966. пред Крстом Црвенковским и Ђуром Ребићем, обраћајући се генералу Милану Мишковићу, рекао је:

"ЈА ИМАМ МНОГО тога да кажем. Не само да кажем него и да доказујем истину и браним своје достојанство. Ја сам те, одмах по доласку на твоју садашњу дужност, упознао с тим да су код друга Тита озвучене одређене просторије на његов изричит захтјев. Рекао сам ти да су у питању радни кабинет у Ужичкој број 15, неке просторије у Белом двору и Кабинет у Савезнем извршном већу. Све је ишло преко генерала Жежеља, а радило се у присуству официра XII управе ЈНА (КОС) из обезбеђења Маршалата. Они су живи свједоци. Друг Тито је тражио озвучење да би преко магнетофонских трака задокументовао све важније разговоре са страним амбасадорима, државницима, политичарима итд. И Кардељ је тражио озвучење свог кабинета у СИВ-у, из истих разлога. С тим захтјевом ми се обратио његов шеф Кабинета др Антон Вратуша. Примио сам то као нормалну ствар јер се тако радило свугдје у савременом свијету."

На питање Мишковића: "Па ко је то могао онда учинити?" одговорио је: "Тако је нешто могла да уради нека страна служба или илегална група односно илегална организација."

Седница на Брионима

ИЗЈАВА БРАНКА ВУЧИНИЋА, личног Титовог секретара, од 22. 23. јуна јуна 1966, који је стварно и логички био најбоље упознат са свим просторијама, стварима и везама које су биле на располагању председнику Републике, јер од 1948. године ради код Јосипа Броза, доприноси разјашњењу ко је уводио телефонске везе, оправљао кварове и извршио озвучење кабинета, затим где су магнетофони постављени и ко је обучен за рад са магнетофонима.

По изјави Вучинића једино "инструирана" особа за рад са магнетофонима била је Јованка Броз. За озвучење кабинета једино су били обавештени Тито, Јованка и Бранко Вучинић. Сумња да су за то евентуално знали М. Жежељ и Л. Божовић. Такође, по одобрењу председника извршено је и озвучење у Белом двору. За то озвучење знао је и Јожа Вилфан. "Објекте у Словенији, Бијелу вилу и Брдо код Крања су опслуживали другови из Словеније", каже Вучинић. Раније су то радили Хрвати..

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ПРЕЛАЗИ НА СТРАНУ КОНФЕДЕРАЛИСТА: Политички закрет највећег сина наших народа и народности

28. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА СЕ ГРАДИ НА РАЧУН СРБИЈЕ: Сукоб са совјетским блоком највише је економски оштетио највећу републику

27. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОТКОПАВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ: Државни и партијски врх није успео да заузда дубоку политичку и економску кризу

26. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 18

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАСПАД СФРЈ ТРАЈАО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Седница Извршног комитета ЦК СКЈ, марта 1962, наговестила судбину државе

25. 01. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације