ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЦЕНАРИО ЗА СМЕНУ СРПСКИХ ФУНКЦИОНЕРА: Записник разговора председника Републике и чланова Извршног комитета ЦК СКЈ

Јован П. Поповић

03. 02. 2022. у 17:14

ИЗ ПИСАНИХ докумената остали су трагови из којих се може закључити да је Четврта седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије брижљиво припремана. Наиме, "на седници ИК ЦК СКЈ од 7. марта 1966. године закључено је да Четврту седницу треба одржати најкасније у току маја 1966. и на њој размотрити нека организациона и кадровска питања".

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЦЕНАРИО ЗА СМЕНУ СРПСКИХ ФУНКЦИОНЕРА: Записник разговора председника Републике и чланова Извршног комитета ЦК СКЈ

Детаљ са Брионског пленума

Ова информација разматрана је на седници ИК ЦК СКЈ 28. априла 1966. Ипак је након одлагања дошло до заказивања седнице па је уместо у мају одржана у јулу (1. јул 1966).

Већ на први поглед је уочљиво да је само у јуну одржано четири седнице Извршног комитета. Толики број заседања највишег партијског форума, у тако кратком времену, није забележен у целокупној историји Комунистичке партије, односно Савеза комуниста. То само по себи говори у прилог спекулације о унапред припреманом сценарију догађаја који су уследили.

Први званичан корак предузет у припремању Брионског пленума била је седница ИК ЦК СКЈ од 16. јуна 1966. Седницу је изненада заказао генерални секретар СКЈ Јосип Броз Тито. Секретар ЦК Александар Ранковић, иако непосредни руководилац Извршног комитета, био је позван на седницу сат времена пре њеног почетка.

Како се све то збило сведочио је доцније сам Ранковић:

"Шеснаестог јуна позвао ме Влаховић на седницу Извршног комитета:

'Марко, седница је у шест сати.'

'Шта ће бити на дневном реду?'

'Видећеш.'

Такво понашање изазвало је у мени сумњу. Када сам се појавио на седници, чланови Извршног комитета - дистанцирани, одбојни, ћуте, избегавају да ме погледају. Одмах сам схватио да ми се нешто гадно скувало."

У ЗАПИСНИКУ СА ОВОГ скупа пише: "Отварајући седницу Тито је рекао да се на њој неће разговарати о материјалима за Четврту седницу ЦК СКЈ, већ о једном другом питању, а то је питање рада безбедности и СУП-а.

Друг Тито је рекао да је још одраније сумњао да су у просторијама у којим станује и ради постављени прислушни уређаји и да се помоћу њих може вршити и врши прислушкивање свих разговора који се код њега воде. У то се сада уверио лично, јер су док је био одсутан, без његовог питања измењене разне инсталације и уређаји, и уведени нови преко којих се може вршити прислушкивање разговора у било ком делу стана (од кухиње до спаваће собе). Што се сличних инсталација у Белом двору тиче и салона у Ужичкој за њихово увођење је својевремено дао сагласност, јер тамо прима на разговор иностране дипломате и друге странце. Радило се о нормалној потреби државе, то јест да се имају тачни записници о разговорима, а и због тога де не би неко од странаца, разговоре и изјаве које се ту дају, интерпретирао или приказивао у искривљеноми друкчијем виду. То се може сматрати нормалним.

Међутим, наставио је друг Тито, прислушкивање мене као шефа државе, као и осталих наших руководећих другова, сасвим је друга ствар. Тако нешто, а уз то улажење и у наш најинтимнији породични живот и то на овакав начин, мора да нас дубоко забрине. Ту се мора поставити питање због чега се и за чији рачун то ради? Наша УДБ-а је у прошлости одиграла велику улогу у борби против разних непријатеља. Питам се против кога је сада усмерена? Према класном непријатељу, према оним изван земље - страним силама, или према нама - одговорним друговима, према шефу државе? Тако нешто је неодрживо и доводи у питање наш систем и међусобно поверење.

Тито и Крсте Црвенковски / Фото Музеј Југославије, Стеван Крагујевић

ОВДЕ НИЈЕ БИТНА техничка страна, то јест разне инсталације и уређаји, већ питање система и политичких односа. СУП је 20 година радио под руководством друга Марка, Ћеће и других, али није радио под контролом Централног комитета. Ја сам за то да он буде стављен под контролу друштва, а наравно у одређеним доменима политичке активности и Централног комитета.

Да би се друге ствари на којима смо до сада радили могле правилно и добро да реше, мислим на реорганизацију ЦК и уопште Партије, неопходно је да се ово о чему сада говорим, претходно рашчисти. Зато сматрам да у том циљу треба формирати две комисије:

Једну, која ће имати политички карактер и са те стране размотрити ове ствари, утврдити чињенице и предложити решења.

Другу, која ће бити техничког карактера, извршити преглед инсталација, утврдити стање на њима и уклонити уређаје за прислушкивање о којима је реч.

Ако ове ствари не би рашчистили и уклонили их из нашег живота, довели би у питање безбедност земље. Ово је Совјетски Савез у своје време коштало 15 милиона људи.

Предлажем да у комисију Извршног комитета уђу: Крсте Црвенковски, који би уједно и био председник комисије, Добривоје Радосављевић, Ђуро Пуцар, Блажо Јовановић, Франц Попит и Мика Трипало."

Излагања је завршио речима:.. "Када се у целини размотри ово што је рађено, мислим да је то срамота за нас", а потом је позвао је позвао чланове Извршног комитета да изнесу своје мишљење.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ранковић подноси оставку на све функције

СТЕНОГРАФИ СУ ЗАБЕЛЕЖИЛИ и речи Алексндра Ранковића на овој седници: "Рекао је да је просто тешко поверовати да се десило овако нешто и да је мало рећи да је то прљава ствар. С обзиром на то да је раније био министар за унутрашње послове и дуго руководио радом те службе осећа се и сам одговорним за тај период у коме је тамо био и за њега може да одговара. Ако треба поднеће и оставку на своје функције.

У целој овој ствари мисли да треба одвојити две ствари: метод рада и политику која је вођена, јер ће се тиме све лакше рашчистити. У задњих неколико година се не бави радом ове службе јер је председник Комисије СИВ-а друг Стефановић. Слаже се са предлогом о формирању комисије Извршног комитета."

После њега реч су узели Крсте Црвенковски, Тито и Кардељ:

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Да би комисија могла нормално да ради сматра да би секретар за унутрашње послове требао да донесе решење којим ће се одговорни службеници које комисија буде позивала на разговор разрешити обавезе чувања државне тајне. Без тога се ствари неће моћи да разјасне.

Александар Ранковић

ЈОСИП БРОЗ ТИТО: О овоме треба обавестити другове из Извршног комитета ЦК Србије, а разговор са њима треба да обаве другови: Веселинов, Влаховић и Црвенковски.

Ако се ове ствари рашчисте, сматра да ће то бити крупан допринос раду Партије, међусобном поверењу и даљем развоју друштва.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Мислим да главни задатак комисије није да само констатује чињенице већ и узроке томе и да предложи мере. Не треба се плашити ствари онаквих какве јесу, па и тога да ће неке ствари требати решити радикално. Не ради се о редуцирању овога само на односе у врху, већ се ради о односима у систему. У крајњој консеквенци ради се о превазилажењу ових појава да би ишли напред.

Седница је почела са радом у 17 часова а завршила у 18.45. ош је био дан. Ранковић се запутио право кући. Његова жена Славка је са врата видела да нешто није у реду. Није се дуго задржао - не као некада када су сатима знали да разговарају о свему. Био је потпуно другачији. Ставља јој руку на раме и каже: "Све је готово. Све је завршено." Стајао је тако замишљен и после кратке паузе изговорио: "А све због неког прислушкивања, ако га је уопште и било."

Тек тако, једна политичка каријера је у тренутку завршена, јасно му је било да следи пад, а пад са такве висине на којој се налазио Ранковић никако не може да буде безболан.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Свакодневно саслушавање људи

ЧЕТИРИ ДАНА касније, 20. јуна, одржан је консултативни састанак председника Републике са већином чланова ИК ЦК СКЈ и члановима Партијске комисије на челу са Крстом Црвенковским, 20. јуна 1966. Александар Ранковић и Светислав Стефановић Ћећа нису присуствовали, иако се расправљало о активностима изабране комисије. Да би се стекао утисак о укупној атмосфери која је завладала у врху Партије преносима Записник са овог скупа уз минимална скраћења:

"У уводном излагању друг Тито је рекао да је формирана политичка комисија која утврђује аномалије и деформације у раду одређених другова у органима државне безбедности. Поред ње ради и техничка комисија, која ће прикупити техничку документацију. Свакодневно се испитује одређени број људи.

Техничка комисија је до сада прикупила доста материјала.

Политичка комисија утврђује ко су наредбодавци и ту такође има већ доста материјала, али ће она имати још доста посла. Деформације су доста велике; то су у ствари стаљинистичке деформације.

На прошлој седници Извршног комитета изнео сам кратко о чему се ради. Понукало ме то што сам код себе нашао прислушне уређаје и што се то нашло и код осталих другова. Покушава се да се то објасни Београдском конференцијом, а постоје и разни други изговори, тако да је то доста све запетљано. Озвучена је и зграда у број 16. такође и СИВ-у. Само у просторијама у којим ја радим постоји 20 микрофона специјално појачаних да би се познало чији је глас."

Архива

ПРОШИРЕНА СЕДНИЦА Извршног комитета из 1962. године снимана је и материјал се налази у УДБ-и а не у ЦК-у. У броју 16. свака соба има по пет микрофона. У Белом двору четири просторије са 12 микрофона. Карађорђево је такође озвучено. Озвучен је стан Јована Веселинова, Добривоја Радосављевића и Пека Дапчевића. За Лалин стан директно наређење дао је Марко (Ранковић). Убеђен сам да су озвучени и други станови. Битно је какве су последице у друштвеном животу. Поред тога то је доприносило и разбијању породица. Треба утврдити како се радило. Поједини људи причају, нико није ухапшен, нема притиска. За нас се поставља питање шта даље. Морамо мењати читав систем рада УДБ-е, јер тај рад није окренут према вани већ према унутра. Ћећу (С. Стефановић) треба одвојити и треба да говори пред комисијом.

Марко је рекао велику неистину када каже да нема везе већ три године са радом органа државне безбедности. Међутим, Кардељеве просторије су озвучене већ од 1948. године. Ја нисам предузео ове мере због увређености као шеф државе, већ због друштвене потребе и потребе Савеза комуниста. Треба да видимо шта да се ради са Ћећом и шта са Марком. Просторије секретара Савезног секретаријата за унутрашње послове биле су такође озвучене.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Државна безбедност у хаосу

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: За ова три дана од када ради Комисија позвали смо на разговор низ људи. Почели смо са Ћећом, а затим смо разговарали и са другима. Испитујемо у два правца: прво, како је ишао систем озвучавања; и друго, како је постављен читав систем безбедности до ког степена је прилагођен потребама и нивоу друштва.

Неки људи са којима смо разговарали били су шокирани, збуњени, падали у контрадикцију. Систем прислушкивања се развио у снажан апарат, нарочито у савезној УДБ-и, а вероватно и у републикама. У том погледу постоје већ и одговарајућа признања.

Стање у државној безбедности, по исказу Ћеће, налази се у хаосу. Наше су импресије да има хаоса и да у њему могу да се десе разне ствари. Ћећа каже да се откачио од Марка последњих месеци.

Државна безбедност прислушкује огромни број иностраних представништава. Материјал који се из тога добија, међутим, не иде у ДСИП (Државни секретаријат за иностране послове). Пре пет-шест година, услед неспретности руководства, како је то протумачено, Ранковић је дао наредбу да се Кочи не дају материјали. Мотиви су различити, односно тумачи се на различите начине. Слање материјала је посебно уређено. Један канал иде до Ранковића а остали Титу, Кардељу, Стамболићу. Ћећа је тражио да се преко њега шаље Марков материјал да би га он филтрирао.

Ужичка 16. је озвучена 1955. године. Три дана пре последње седнице Извршног комитета покушало се са скидањем уређаја за озвучење.

Запажа се следеће: Централни комитет и Партија поистовећени су са Ранковићем. У кабинету секретара унутрашњих послова, на пример, виси велика Маркова слика.

Велике дискусије су се водиле о реорганизацији унутрашњих послова. Међутим, наилази се на велики отпор реорганизацији. Очигледна је жеља да се задржи концентрација у федерацији и да ССУП остане као политички информатор и ослонац Партије. На захтев републичких органа из Србије вршено је прислушкивање истакнутих Шиптара.

Неколико речи о Ћећи. Протестовао је зашто је разрешен дужности од стране СИВ-а. Рекао сам му да би после овога било нормално да он сам поднесе оставку на своју дужност. Он напомиње да је стари револуционер. Указао сам да је важно како се сада понаша. Понудио се да помогне у разговорима са појединим друговима. Он је, међутим, у међувремену већ разговарао са Мишом Лукићем, ишао је кући код њега; Нумићу је рекао да је читава ствар надувена, предимензионирана, да је несхватљиво што је заобиђен Ранковић. Сматра да је то жестоки атак на државну безбедност, на њену улогу. Јуче је ишао са Србом Савићем. И поред тога он тражи дозволу да разговара са појединим људима, а разговоре је већ обављао без питања.

Вељко Влаховић и Тито

ЈОВАН ВЕСЕЛИНОВ: Разговарао сам са Србом и питао га да ли зна о читавој акцији. Срба се правио изненађеним, иако је претходно био са Ћећом. Два пута у разговору је поновио да је та служба радила по налогу ауторитета.

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Могуће је да се директно ради са људима и да се заобиђу руководства републике и града. Могло се дати директно наређење. Постоји упутсво по коме ни републичка УДБ-а не може никога да прислушкује, нити странца без одобрења државног секретара или његовог помоћника. Многе су ствари рађене мимо упутства, на пример, случај са прислушкивањем песника Матије Бећковића, у ком случају савезни секретар није дао сагласност.

После седнице Извршног комитета ЦК СК Србије Марко је позвао Веселинова. Питао је ко је и како говорио и рекао да има људи који хоће неке Србе да униште. Сада пише изјаву за Извршни комитет.

ЈОВАН ВЕСЕЛИНОВ: У том разговору Марко пита да није Војкан у нешто улетео? Он неће да отвори ни једно питање о коме дискутујемо. Он би изгледа желео да од тога направи антисрпску кампању. Пита да ли је помињан Крцун. Сматра да он има неку бусију. Говорио је о припремању за иступање у Сиску - 4. јула.

ДРУГ ТИТО: Бојао сам се две године да предузмем ово што сада предузимамо да случајно не би добило антисрпско тумачење.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: На питање да ли су прислушкивали и да ли су постављали инсталације, каже да су код њега поставили инсталације са којих су могли да прислушкују. Можда неке другове нису прислушкивали, већ су оставили то за касније.

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Задатак партијске комисије није да утврђује техничко-полицијске методе. Ћећа је рекао да није нико од руководилаца прислушкиван. Међутим, постоје докази да је Милка Кхфрин прислушкивана, Мехмед Хоџа такође а и други.

ПЕТАР СТАМБОЛИЋ: Ћећа је дошао код мене. Дао сам му записник и одлуку СИВ-а. Објашњавао ми је разлику између снимања и прислушкивања. Објашњавао је да је озвучавање извршено уочи Београдске конференције и да је издао наређење да се све то демонтира.

ДОБРИВОЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋ: Апарат УДБ-е радио је под ауторитетом Партије и Марка. Треба да се оде на актив комуниста у ССУП и да се апелује на партијску свест тих кадрова. Ћећи не треба дозволити да шета по граду и обилази људе. Људи се ломе. Требало би га ставити у кућни притвор да не може да шета. [...] Ћећа је требало да води делегацију безбедности наредних дана у СССР, па би то требало одмах решити.

(Поводом тога закључено је да се одлазак те делегације одгоди.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ерозија морала руководства партије

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Били смо на колегијуму у ССУП-у. Тамо је критиковано што ЦК није контролисао рад безбедности. Потребно је отворити процес на свим секторима. Ако ово буде само скидање људи који су се превише осилили и који су злоупотребили ауторитет ЦК а не предузмемо и друге мере нећемо завршити посао. У исто време треба не дозволити да се ствара дупли метод оцењивања људи. У досадашњем раду створио се одређени менталитет. Злоупотребљена је Београдска конференција. Заменик Мишковићев рекао је да су бачене паре на велико без потребе. Верујем да многи микрофони нису били активирани, да су чувани за касније, односно да су повремено пуштани у погон.

ДРУГ ТИТО: Дубоко сумњам да иза тога постоји нешто више и да води вани. Сумњам да су наредбодавци окренути према вани, читав низ техничких уређаја је конзервиран.

ЛАЗАР КОЛИШЕВСКИ: Нама је било понуђено да нам се даје материјал о страним делегацијама на последњем Конгресу Социјалистичког савеза. Међутим, то смо одбили. Прљаво се понашају органи према нама. У своје време у Македонији чистили смо из комитета појединце који су радили за унутрашње послове. Билтени УДБ-е били су тако подешени да су се у њима протурали ставови о Кардељу, који су на свој начин били презентирани. Имали су своју црну пропаганду. Треба темељитије погледати рад УДБ-е и не само УДБ-е него и војске, јер многи генерали сматрају да су прислушкивани.

Крсто Црвенковски, Петар Стамболић и Тито на Брионском пленуму

МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИЋ: Ради се о бирократско-завереничком ценру. Они су унели нередовне односе, уносе збрку, пометњу, забуну, интриге. Односи не могу да се стварају на контроли овакве врсте.

ДРУГ ТИТО: Безбедност не може да контролише партију већ обратно. Треба видети како Партија стоји. Поставља се питање како поступити према личностима. Мислим да треба поступати обазриво. Ово ће имати посебне задатке у Србији. Нарочито се не сме дозволити да се читав проблем постави на националистичким позицијама. Треба радити одлучно али мимо. Водити рачуна о иностранству. Зависи много од нас како поступити са личностима, али много зависи и од њих. Марко би требало да оде на одмор - да се апелује на њега да се ничим не бави. Што се тиче Ћеће њега треба изолирати. Указао бих да не би требало ломити копља преко ситних људи.

Сада је питање и руководства СК. Удбовце су слали за организационе секретаре. Осим тога 20 година нисмо имали ни државне ни партијске контроле над радом УДБ-е. Крив сам и ја што сам Марку веровао. Морамо створити комисију у Партији и у Скупштини.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Низ ствари виде и многи људи унутар УДБ-е. Неки су отишли, други траже да иду са тог посла, а неки који су остали боре се. Не смемо бити против УДБ-е, против удбоваца, већ против система који је створен унутар УДБ-е.

КОЧА ПОПОВИЋ: У разрешавању овог проблема појавиће се низ конкретних ствари. Цело руководство не може да не сноси одговорност за ово што се дешавало. Међутим, поставља се питање како даље. Треба уложити систематски напор како да се организујемо и преовладамо недостатке о којима говоримо и преовладамо недостатке о којима говоримо.

Не смемо имати илузије да ће ово остати поверљиво. За неколико дана ће врло брзо то процурити. Посебан проблем је за Србију, а као супротна манифестација појавиће се и у другим републикама. Читав низ људи постављаће на овакав или онакав начин питања која им неће бити разумљива. Некима ће све то пасти болно. Немамо право да их дезинформишемо. Ишао бих на истинито и реално објашњење.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Живи се од интрига и дошаптавања

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Сувише је крупна ствар да се може замазивати. Знаће се да нешто ту има и настаће чудновата тумачења. Пошто се не може и не треба сакрити, треба да изађемо ван пред читав партијски актив а преко њега и пред јавност. Наше друштво је отишло напред, стварамо демократске односе. Поједини сектори су заостали, рађају се отпори. Треба те отпоре савладати. За Марка би добро било да иде на одмор или да добровољно да оставку. Треба да будемо јасни у ставовима, али да не буде гоњења. Треба направити политички јасну слику. Ако би било сукобљавања то је друга ствар. Не треба се разрачунавати са људима већ са концепцијама.

БЛАЖО ЈОВАНОВИЋ: Чини ми се да наша Комисија није схватила задатак у целини. Држимо се тако да не говоримо о Марку и Ћећи. У ССУП-у ће се схватити као атак на безбедност. Тим друговима треба шире објаснити. Људи су закопчани, осећамо отпор. Не ради се само о прислушкивању, постоје личне везе, шофери, кућне помоћнице, пратиоци, секретари, секретарице, то ће се чути. Не треба заборавити да ту има оданих људи. Код Нумића је, на пример, наступио прелом. Људима треба рећи истину.

У УДБ-и изгледа појединци не знају шта други раде. Ово не можемо сакрити.

Изгубило се поверење међу нама, живи се доста од интрига, дошаптавања, људи праве грешке, али се прашта тако да годинама праве грешке. Обичан човек не зна како се решавају крупна питања. УДБ-а у Црној Гори је тесно повезана са свим овим. Влада атмосфера коју треба сада да савладамо.

Цвјетин Мијатовић и Рато Дугоњић

МИЈАЛКО ТОДОРОВИЋ: Требало би предузети следеће: радити брзо; Извршни комитет треба да заузме јасан став, организационо предузети извесне мере да не настану извесни ексцеси. Поставља се питање како целу ствар водити. Треба преузети власт у УДБ-и. Неред који влада у тој служби говори о могућности да се ту могу убацити и стране силе. Потребно је спречити трчкарање појединаца.

СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ: УДБ-а спроводи контролу одозго до доле, врши довођење својих људи. Обавештајна служба контролише Партију и линија која се спроводи, у ствари је припрема за будући обрачун - спремање за погодно време кад друг Тито умре, ако могу и пре тога да га униште.

Блажо се повукао из Црне Горе. То није случајно. На руководеће положаје долази се на начин који није својствен Партији, долазе са супротним схватањима. Има људи који не смеју јавно да иступе и да изнесу та своја схватања. Постоје и разне директиве које су у ствари супротне партијској линији. Битку за самоуправљање би лакше добили да није било оваквих појава. Ми треба да кажемо где је место УДБ-е и да наставимо битку за самоуправљање. Постоје људи који су дошли по линији веза на разне положаје.

Рекао бих нешто о ДСИП - у (Државни секретаријат за иностране послове). Велики број амбасадора сада седи, прима плату и не ради ништа. Друг Милатовић је на пример дошао у сукоб са УДБ-ом и већ месецима седи. Тај став према кадровима је веома озбиљно питање. Врши се покушај да се подстакне национални проблем, као што је проблем црногорских генерала, српских кадрова...

МОМА МАРКОВИЋ: Потребно је отворено изаћи у јавност, рашчистити са системом који је кочио развој самоуправљања, рашчистити са влашћу једног човека. Ово што се десило нужна је последица тога, а бунили смо се сви против таквих метода. На јавност треба изаћи са документима.

ПЕТАР СТАМБОЛИЋ: Проблем је даље организације УДБ-е. Комисија треба да утврди политичку одговорност и систем организовања унутрашњих послова. Ослонио бих се на Мишковића. Група која је створена треба да направи програм реорганизације. Са гледишта борбе против непријатеља треба оспособити читаву службу.

Ових дана сам прилично узнемирен. Треба обухватити и спољне послове. Одређени проблеми постоје у Србији. Могу да тврдим да је Ранковић био ослонац српском шовинизму. Он је водио линију ка узимању власти и својим радом био сметња даљем развитку Савеза комуниста и друштва. Реорганизацију сам схватио да треба Марко да оде, да направимо прелаз ка једном нормалнијем раду.

ДРУГ ТИТО: Напомиње да ово није седница Извршног комитета и да ће он бити сазван за два данa.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Страх од Ранковићевог угледа у народу

ЈОВАН ВЕСЕЛИНОВ: Марко је дејствовао у два правца. По националној линији је дејствовао уз подршку Крцуна и других. Неки елементи су иступали против друга Кардеља. Мешетарио је око кадрова. Ако хоћемо правилно да поставимо борбу против неправилности не бисмо могли да дозволимо да остане до изборног периода на дужностима на којима се налази.

ДРАГИ СТАМЕНКОВИЋ: Нисам знао ове ствари. Нешто сам осећао. УДБ-а се због Коминформа убацила у Партију. Ми смо полазили од тога да смо сви УДБ-а иако смо на власти. Одупирем се извесним схватањима док се не убедим. Такав је метод рада код мене. У своје време свађали смо се са Блашком. Извесне ствари треба разлучити. Осећало се већ дуже да није нешто у реду у руководству. Треба установити шта је друг Марко радио. Волео бих да се убедим у аргументе. Треба испитати низ ствари и да комисија установи шта се све радило. Унутар партије не може да буде орган изнад партије. У раду УДБ-е нема скурпула, дозвољено је све.

Што се тиче Крцуна хтео бих да подвучем да око њега не треба претеривати.

Ствари се морају поправити. Сад је почело све на улици да се говори. Треба изаћи са документима. Марко има углед, ако је он иза свега овога, а изгледа јесте, да се не створи атмосфера обрачуна са Србима. У последњим месецима ствари су кренуле далеко боље. Бојим се да ово ствари не погорша. Напоменуо бих још и то да у УДБ-и има људи из свих крајева наше земље.

ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Како ће бити у Србији? Без Ранковића се није радило. У Србији је било веома много националистичких испада. Везани су са Ранковићем. Што се тиче Крцуна постављам питање како смо могли да трпимо његове испаде. Узмимо само писање о Дражи. Марко је редиговао текстове који су у ствари прочетнички и пронационалистички. Он је давао подршку неким јавним радницима. Он је интервенисао да Геџа (Добрица Ћосић) уђе у ЦК-а... Потребно је Марка политички ставити тамо где треба то је у суштини бирократизам и ослањање на националистичке елементе. Око Ранковића ће бити већа галама него око генерала Милојевића, око кога је такође била велика битка. Ради се још и о монополисању положаја и везивању за лично поверење што рађа лоше резултате.

Александар Ранковић

МИЛОШ МИНИЋ: Нисам био близу тим стварима, али нисам веровао да нас сопствена УДБ-а прислушкује. Марка сам поштовао, са Ћећом сам био пријатељ, али пред одговорношћу кадрова не могу да се двоумим. Савез комуниста је јак, кадрова имамо много. Однос свих нас према Марку је био однос великог поверења. Грешке можемо да направимо, али нисмо били ни обавештавани о појединим појавама. Узмимо случај Милоја. Милоје ми се јавља да га примим, а нисам ни знао чему се ради. Тек када сам тражио податке о чему се ради видео сам у чему је ствар.

Данашње стање у ЦК не ваља. Када сам био председник Извршног већа Србије никада се УДБ-ом нисам интересовао. Пролазе године, ствара се неповерење, ствари се покрену па стану. Међутим, немогуће је да у ЦК-у влада неповерење, јер то је у ствари онда криза. СКЈ има огромну историјску улогу, али не са оваквим руковођењем.

Најкрупнија кадровска питања су постављена. Низ ствари треба решити, али се треба ослонити на подршку чланства. Пре свега треба ићи на активе комуниста.

У Србији је доста тешко, али није лако ни другима. Што се Крцуна тиче не бих био расположен да чепркамо по гробљу. Нисам веровао да постоји између друга Тита и Марка неповерење.

Марко ми је напоменуо за Милоја "испаде да сам ја крив". Марко је сасвим дезоријентисан. Рад у ЦК-у је прилично разбијен. То мора да се мења јер нема организованости да се спроводе одлуке.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Тито: Најкрупнија наша акција

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Слажем се да ће бити најтеже у Србији. Ако се правилно поставе у Србији доћи ће до полета, наравно ако све снаге дођу до изражаја. Многе способне личности су остављене по страни - на споредном колосеку. Многи другови стоје на потпуно правилним позицијама. [...]

ДРУГ ТИТО: Када су се откриле све ове ствари схватио сам да је то шири проблем. Стручњаци су открили техничку страну. Едо Брајник ми је такође дао солидан материјал. Открива се такође читав низ ствари. Имао сам секретаре који су радили у УДБ-и. Не ради се само о разбијању породица. Ту може бити упетљана и страна служба. Морао сам предузети и друге кораке, не због себе већ због свих.

То је најкрупнија наша политичка акција, да свуда људима лакне. Говоримо о слободи, а нема довољно слободе личности. УДБ-а мора бити усмерена према непријатељу ван, а унутра према онима за које одобри ЦК.

У УДБ-и ради 6.000 људи. То је много. Само на озвучавању и дешифровању ради 600 људи.

ЂУРО ПУЦАР: Озвучавање датира од Информбироа, а Београдска конференција је томе дала легалност. После је био став да се то скине, али то није урађено. Прислушкивање је део ширих деформација. Неки су хтели да овековече своју власт. Уперено је против појединих људи. Кривица свих нас је што смо ишли са неограниченим поверењем. Све депеше ЦК-а од рата носиле су потпис Александра Ранковића. За сваког члана ЦК требало је његово мишљење. У њему самом створио се утисак да се без њега не може. Око њега су били људи који су му давали подршку. Највеће знање његово је материјал који је само он читао. Више му ништа није било свето. Људи у унутрашњим пословима су живели у убеђењу да раде частан посао.

Добићемо списак телефона који су прислушкивани. Питање и КОС-ове службе. И ту треба завирити. Те службе немају нормалне односе. То болесно делује на људе. Морамо бити опрезни. Није то само њихова већ и наша кривица. Ми не можемо да само на њих сваљујемо кривицу. И наша је одговорност што благовремено нисмо предузели одговарајуће мере. Морамо наћи одговарајућу форму у којој ћемо читав овај проблем решити.

Ранковић и Тито

СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ: Документовати треба да су постављене слушалице. Међутим, треба утврдити ко је наредио и ко се бави озвучавањем и у чијим рукама је. По колективима, а нарочито у Србији добро се ради и тамо ћемо имати велику подршку.

ИВАН ГОШЊАК: КОС у армији није овако организован. КОС је хоризонтално организован, а УДБ-а вертикално. Горе у КОС-у има само стручна линија. Ту организацију сам ја поставио за време Информбироа и захваљујући њој имали смо успеха.

ДРУГ ТИТО: Не бих бркао те две ствари.

ИВАН ГОШЊАК : Сарадња УДБ-е и КОС-а. Ту је ствар држао Ћећо. Постоји Координациона комисија, а под њом се налази Друга управа, КОС, УДБ и ДСИП. Свима руководи Ћећа. Сарадња је под његовим руководством.

ЕДВАРД КАРДЕЉ: Акт о Координационом одбору Марко је потписао. Телефонирао сам Марку да је тај акт противуставан. Марко га је повукао. Касније је тај акт донела влада. Требало је Марко да буде на челу те службе.

КРСТЕ ЦРВЕНКОВСКИ: Додаје да је Марко то одбио.

ИВАН ГОШЊАК: Забранио сам да иде материјал о Другој управи даље, јер се радило о организационој страни, а није ни било у домену координације.

Што се тиче КОС-а ја њиме руководим. Раније је руководио Креачић. КОС има нека озвучења. Колико мене уверавају према нашим људима нема тога.

ДРУГ ТИТО: Завршавајући каже да мисли да смо дошли до нечега, а конкретно ћемо расправити на седници Извршног комитета. И у републикама постоје исте ствари и не треба се задржавати само на Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)