О СТАРИМА САД БРИНУ ФИЛИПИНЦИ: Недостатак радника у домовима за најстарије, решење траже у иностранству
НАЈСТАРИЈЕ који живе у српским домовима за старе ускоро би могле да чувају неговатељице из Нигерије, Филипина и Индије! Недостатак радне снаге у социјалној заштити приморао је власнике приватних установа да решење потраже ван земље. Жене из Црне Горе и Босне и Херцеговине увелико брину о нашим сениорима, а однедавно ту су и два Филипинца.
Фото П. Милошевић
Како објашњавају у Удружењу приватних социјалних установа, као и многи сектори у нашој земљи, тако се и домови за старе, неколико година уназад све чешће сусрећу са мањком радне снаге.
- Пре неколико година велики број радно способних људи напустио је земљу у потрази за бољим условима у земљама Европске уније - каже Саша Ристовић из Удружења. - Проблем се продубио када су државне здравствене установе почеле да запошљавају већи број медицинских радника и неговатељица по болницама и осталим здравственим центрима.
Он наводи да су дошли у ситуацију да немају могућност, као некада, да бирају доброг, него да се боре да запосле било каквог радника. Из тог разлога су почели да размишљају о довођењу радника из иностранства.
- Контактирали смо са агенцијама које посредују при запошљавању и сазнали да само основна процедура захтева минимум два месеца од дана одабира кандидата. Они пре тога морају да прођу обуку и да задовоље све постављене критеријуме послодавца, за шта је додатно потребно од 15 до 30 дана - каже наш саговорник. - У понуди су нам сада радници из Индије, Непала, Бангладеша, Филипина..., а да бисмо и њих ангажовали, неопходно је минимум три месеца да уђу у дом.
То је велики проблем, јер у пословању домова за старе увек мора да буде довољно запослених за несметан рад и квалитетне услуге.
- Не постоје никакви билатерални односи са државама чије раднике бисмо могли да ангажујемо, што би нам доста помогло и дало гаранције, пре свега би олакшало и убрзало процедуре око њиховог доласка - каше Ристовић.
У агенцији која се бави посредовањем у запошљавању странаца код нас потврдили су да и поред законског рока од 15 до 20 дана процедура траје и по три месеца. Најчешће се запошљавају Филипинци и Вијетнамци, док, рецимо, држављани Палестине и Бангладеша немају никакве шансе да добију посао у Србији.
- Врло је тешко пронаћи неговатељице за старачке домове, пошто се у овом послу предност даје женама, а обичаји и прописи у њиховим државама не дозвољавају им да напусте свој дом - каже Владимир Жарић из једне од агенција.
Закон о запошљавању странаца налаже да они могу да се запосле под условом да имају регулисан боравак у Републици, што подразумева визу по основу запошљавања или привремени боравак, одобрено стално настањење, као и дозволу за рад, ако законом није другачије одређено.
СВЕ ВИШЕ СТРАНАЦА У СРБИЈИ
НАЈВЕЋИ број странаца који раде код нас је дошао из Кине, Турске, Русије, Индије и Украјине, показују подаци Националне службе за запошљавање. Они су у 2021. издали око 18.000 дозвола за рад странцима, за 30 одсто више него 2020. године. Листа запослених у последњих пет година стално расте - 2015. су издате 6.362 дозволе за рад, следеће 7.340, а 2017. укупно 7.647. У наредних годину дана број странаца са послом у нашој земљи скочио је на 8.990 имена. Пре пандемије забележен је још већи пораст - на 13.809 новозапослених, да би у време короне пао на 12.931 особу.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (4)