КНЕЗОВИ РАДОСЛАВ И МУТИМИР ПРВИ КТИТОРИ: Прва монографија цркве светих апостола Петра и Павла у Расу, данашњем Новом Пазару

Б. СУБАШИЋ

24. 01. 2022. у 13:13

ЦРКВА светих апостола Петра и Павла у Расу, прва и најважнија српска епископија, споменик светске културне баштине под заштитом Унеска, први пут је у својој дугој историји добила достојну монографију из пера историчара уметности, академика Миодрага Марковића и Драгана Војводића.

КНЕЗОВИ РАДОСЛАВ И МУТИМИР ПРВИ КТИТОРИ: Прва монографија цркве светих апостола Петра и Павла у Расу, данашњем Новом Пазару

Стефан Немања

По предању, први храм у Расу, данашњем Новом Пазару, подигао је још апостол Тит, ученик апостола Павла, што је научно немогуће доказати, али сведочи о изузетном значају који је хришћанство од најдубље прошлости придавало месту где је Стефан Немања крштен као православац и где је одржао најважније државне саборе.

Марковић и Војводић су успели да открију досада потпуно непознате чињенице, да је преднемањићки кнез Радослав почетком 9. века био први српски ктитор цркве у Расу, на брегу који је, како су утврдили археолози, био свето место још у праисторији, у вези са култовима. Неколико деценија после Радослава, кнез Мутимир је његов храм дозидао и претворио га у дворску цркву.

- Старијој фази градње Цркве светих апостола Петра и Павла припада доњи део здања и судећи по сасвим особеној унутрашњој декорацији, израђеној углавном у свежем малтеру и сведеној на нефигуралне орнаменте иконокластичког карактера, може се датирати у време које је претходило коначном тријумфу поштовалаца култа икона 843. године. Из таквог хронолошког одређења првобитне грађевине проистекао је закључак да је утемељитељ Петрове цркве био српски кнез Радослав, Вишеслављев син, и да је он у обнови Дубровника сарађивао с византијским царем Михаилом II (820-829). Горњи, нешто млађи део Петрове цркве по својој структури, конструкцији, начину зидања и спољашњем архитектонском украсу највише аналогија има у архитектури друге половине 9. и првих деценија 10. века, у доба кнеза Мутимира.

Фото Павле Марјановић

Овај српски владар је суштински променио првобитни изглед и намену цркве.

- То наговештавају две карактеристичне одлике храма. Једна од њих је изразита монументалност, својствена првенствено владарским задужбинама, а друга важна одлика је галерија над средишњим простором храма, са које је могло да се посматра све шта се у њему дешава, што је обележје придворних цркава 9. и 10. века у средњој и југоисточној Европи, грађених по угледу на славне византијске узоре из Јустинијановог времена, као што су Свети Сергије и Вакхо у Цариграду и Сан Витале у Равени - наводи проф. др Марковић.

Миодраг Марковић, Фото Приватна архива

До сада се нико није упустио у подухват какав су извели академици Марковић и Војводић, који су се прво ухватили укоштац с огромним бројем древних писаних извора, у којима се историјске истине мешају са легендама. Један податак у њима се константно понављао: да је храм у Расу имао изузетну улогу и у преднемањићкој српској држави. 

- Подаци указују да је епископија у Расу током последње четвртине 9. века била у саставу Панонске (Моравске) архиепископије Методија Солунског, светог просветитеља Словена.

Њега су 870. уз подршку франачког краља затворили у један манастир, али преокрет наступа децембра 872. доласком Јована Осмог на папски престо. Он ослобађа Методија, а затим креће у обнову Панонске архидијецезе чијем је клиру потврдио право да користи глагољицу и да богослужења врши на старословенском језику. Папа се 873. дописивао с кнезом Мутимиром позивајући га да се "врати под Панонску дијецезу" и тако "следи обичај својих прародитеља".

Драган Војводић, Фото Приватна архива

ЛАКО СЕ ЧИТА

ШТАМПАЊЕ монографије "Црква светих апостола Петра и Павла у Расу" омогућило је Министарство културе и информисања Србије, подухват је благословио епископ рашко-призренски Теодосије, а издавач је новосадски "Платонеум". Књига се чита лако, са радозналом напетошћу, јер су језик и стил разумљиви и најширој публици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОКЛОПНО ВОЗИЛО МИЛОШ СЕ ОВДЕ РАЂА: У фабрици борбених Сложених система код Куршумлије ниче још један погон