ЉОТИЋ НИЈЕ НИКАД ИМАО ПОДРШКУ СПЦ: Растко Ломпар, историчар о улози "Збора" у Другом светском рату

Драгана Матовић

23. 01. 2022. у 12:00

КАО ретко који период, Други светски рат је доминантно црно-бео у нашој јавности, а расветљавање улога Димитрија Љотића и покрета ЈНП Збор у њему, отежавају идеолошки наноси прошлости.

ЉОТИЋ НИЈЕ НИКАД ИМАО ПОДРШКУ СПЦ: Растко Ломпар, историчар о улози Збора у Другом светском рату

Фото Приватна архива

Од партије наметнута слика о Љотићу била је канонска све до пада комунизма. Потом је наступио период када су из емиграције почели да стижу апологетски приступи. Домети савремене историјске науке, засновани на примарном архивском истраживању, нису продрли у ширу јавност, у којој су и даље присутни многи стереотипи и нетачна тумачења.

То је био повод за 29-годишњег историчара Растка Ломпара, да се лати ове теме и напише књигу "Димитрије Љотић - Учитељ или фарисеј" (Catena mundi).

Не стајући ни на чију страну, овај млади историчар из Балканолошког института САНУ, књигу је писао на основу постојеће литературе о Љотићу и Збору, зборашке публицистике али и непознате архивске грађе. Важан део информација Ломпар је пронашао у Фонду БИА Архива Србије, Бундесархиву, Централном евангеличком архиву (Берлин) и Политичком архиву Министарства спољних послова Немачке (Берлин).

- Књига представља моје тумачење улоге Димитрија Љотића, а о њеној објективности најбоље могу судити читаоци - каже Ломпар за "Новости".

- Насловом сам настојао да укажем на то колико је поларизована слика о њему у јавном мњењу, те колико мало простора постоји за нијансиран прилаз. У књизи нема црно-белих одговора, већ се указује на комплексан и често контрадикторан однос Љотића и његових следбеника према религији и организованим верским заједницама.

Зашто његову идеологију називате политичком религијом?

- Термин "политичка религија" сковао је немачки филозоф Ерих Фегелин, имајући у виду тоталитарне идеологије 20. века, које су настојале да попуне вакуум настао секуларизацијом и да својим присталицама понуде и (псеудо)религијско искуство. Тих тенденција има и у идеологији Збора, кроз сакрализацију национализма и личне жртве, а након погибије Димитрија Љотића и кроз покушај стварања култа Љотића као свеца.

Да ли је ЈНП Збор био клерофашистички покрет?

- Према мом мишљењу - није. Основни предуслов да би се одређени покрет сматрао клерофашистичким, дубинска симбиоза и преплитање између фашистичког покрета и верске организације, у овом случају није био испуњен.

Једно поглавље насловили сте "Збор, фашизам и расизам". Каква је веза?

- У овом поглављу настојао сам да анализирам ставове покрета према фашизму и расизму, те да укажем на то да критика фашизма, која је била присутна у појединим текстовима, не повлачи са собом то да сам покрет није био фашистички. Широм међуратне Европе и света постојали су покрети који су на сличан начин критиковали италијански фашизам и немачки нацизам, а који су по својој природи несумњиво фашистички. Истовремено, указује се на то да је расизам као феномен пуно дуговечнији од фашизма, те да постоје покрети који нису придавали пуно пажње расном питању. Један од њих је и Љотићев Збор. Иако несумњиво антисемитски, "наука" о расама није била превише заступљена у идеологији покрета, нити је критика Јевреја била обојена расистичким тоновима као у нацизму.

Фото Приватна архива

Какав је био однос Љотића према геноциду у НДХ и стварању Хрватске православне цркве?

- Од настанка НДХ, Љотић и његове присталице скупљали су обавештења о геноциду који је спровођен над Србима. Многобројни збораши у Хрватској платили су своју политичку оријентацију главом, посебно они који су били политички експонирани у међуратном периоду, док су други били принуђени да побегну у окупирану Србију. Димитрије Љотић је преко београдског радија током лета 1941. године осудио геноцид, што је изазвало протест министра спољних послова НДХ Младена Лорковића и након чега је Љотићу даље појављивање на радију забранила немачка цензура. Љотић је према стварању такозване Хрватске православне цркве имао негативан став, сматрајући је неканонском, али је прихватао, судећи по немачким документима, њено постојање.

У време владе Милана Недића, колико је познато, нико није кажњен за масакре у Крагујевцу и Краљеву. Како се Љотић односио према злочинима над српским народом у Србији?

- Влада Милана Недића као и сваки други колаборационистички орган имала је веома ограничена овлашћења. Никако није имала снаге да на било који начин спречи репресалије, нити да суди починиоцима злочина над српским народом. Део одговорних за масакре у Крагујевцу и Краљеву кажњен је тек након рата, док неки никада нису. Љотић је према овим злочинима имао амбивалентан став, јавно их није осуђивао, чак их понекад и оправдавајући као очекиване репресалије, док је приватно био дубоко разочаран у поступање окупатора и изјављивао да есесовци нису људи.

Како објашњавате то да Љотић формално није учествовао у власти, али је његов утицај, ипак, био огроман?

- Љотић је од почетка окупације сматрао да њему и његовом покрету припада водећа улога у колаборационистичкој управи. Стога је одбио понуђени ресор привреде, али је делегирао своје следбенике. У својим наумима био је амбициознији од других колаборациониста, настојећи да своје идеје о улози Србије и Југославије у немачкој "Новој Европи" приближи окупатору. Водећи "велику" политику уместо свакодневних питања, деловао је многим немачким официрима као "занесењак" и филозоф а не политичар. Ипак, његов утицај био је свеприсутан. Сачувана су документа на основу којих је јасно да је одлучивао и о животу и смрти људи, као и да је био незаобилазан око многих питања. Немачки дипломата Феликс Бенцлер је једном приликом приметио: "Против Љотића не могу ништа, са Љотићем не могу ништа, а без Љотића опет не могу ништа".

Често се спекулише да су многобројни свештеници и монаси били симпатизери Збора, док ви деми-стификујете подршку коју је Љотић уживао у Српској пра-вославној цркви...

- На основу укрштања доступне грађе види се да је Збору припадао, или био близак, само мали део укупног свештенства. Значајнију улогу у покрету имало је двадесетак свештеника док број симпатизера није прелазио стотину. Меморандум о сарадњи СПЦ и окупатора, који је Љотић израдио марта 1942. године и који је послат у Министарство иностраних послова у Берлину, био је његов предлог за нормализацију односа између СПЦ и окупатора. Он је у преводу објављен као прилог у књизи. Љотић је у њему наводио конкретне кораке које обе стране треба да предузму како би се ситуација побољшала. Међутим, као и многи други његови планови, био је превише амбициозан за Немце, те од ове иницијативе није било ништа.

КОРОЗИВНО СРЕДСТВО

Зашто Љотића, како откривате у књизи, није волео брат Милана Недића, са којим је он тесно сарађивао?

- Важно је разумети да су односи међу колаборационистима током окупације били пуно комплекснији него што је то раније приказивано. Круг професионалних војника око генерала Недића, такозвана "официрска клика", није подносио Љотића сматрајући да он има превелик утицај на председника владе. Истовремено, ни Љотић и Недић нису били увек истомишљеници, те су тако збораши 1942. током кризе власти настојали да они формирају нову владу уз помоћ Немаца. Ипак, свесни недовољног угледа Љотића међу становништвом, немачки органи се нису одлучили за овакву авантуру. У њиховим очима Љотић и његов покрет били су само "корозивно средство" за притисак на владу.

НИЈЕ ПОДНОСИО АУТОРИТЕТЕ

Љотићеви преци су били наклоњени социјалистичким идејама. Како је он отишао на другу страну?

- На идеолошко формирање Димитрија Љотића превасходно су утицали мислиоци које је читао, искуство Првог светског рата, слабости политичког живота Краљевине СХС/Југославије, успон фашизма и нацизма, као и круг људи којем је припадао. Његов отац Владимир био је превасходно радикал, који је у младости, као и сам Никола Пашић, био близак социјалистичким идејама и први преводилац "Комунистичког манифеста" на српски. Љотић је политичку активност започео у окриљу Народне радикалне странке, али се брзо одвојио. Чини се да није добро подносио ауторитете, ма колико заговарао ауторитарност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ИЗМЕЂУ МЕМШЕ И САКАЛЕ, ИЗМЕЂУ КЛАСИКЕ И МОДЕРНОГ: Добро познати ланац који гарантује угодан одмор и добру услугу