МАЂАР ДУШАН ЗБОГ ЋИРИЛИЦЕ БРИШЕ ГРАНИЦЕ: Тринаестогодишњи дечак из града Томпа свакодневно путује из Мађарске у школу у Суботицу

Ј. ЛЕМАЈИЋ

22. 01. 2022. у 13:00

У ЖЕЉИ да уз матерњи мађарски, што боље научи и српски језик, тринаестогодишњи Душан Вереб похађа српско одељење Основне школе "Кизур Иштван" у Суботици.

МАЂАР ДУШАН ЗБОГ ЋИРИЛИЦЕ БРИШЕ ГРАНИЦЕ: Тринаестогодишњи дечак из града Томпа свакодневно путује из Мађарске у школу у Суботицу

Душан Вереб, Фото Ј. Лемајић

То и не би било толико чудно да овај дечак сваког дана у школу не путује из мађарског места Томпа и да пре наставника и школских другара не мора да се сретне најпре са мађарским, а потом и са српским граничним службеницима.

- У кући и са рођацима причамо мађарски, а како је тата родом из Суботице, он говори српски. Зато сам и ја желео да га научим, па сам најпре у другом разреду кренуо у ОШ "Сечењи Иштван" на Келебији код Суботице и похађао је до четвртог разреда - прича нам Душан, течно и тачно, као да су му прве изговорене речи биле на нашем језику.

- Не могу да кажем да је било лако да учим на српском. Али мало помало, научио сам да читам, пишем ћирилицу и све даље што иде. Сада је све много лакше. Много волим математику и у "Кизур Иштван" сам долазио на окружно такмичење из математике и баш ми се та школа свидела. Тако да сам школовање на српском наставио у њој.

И није се покајао.

- Овде су наставници тако топли, другари су ме супер прихватили, јако је добра атмосфера.

Када год ми треба помоћ, увек ми неко помогне, објасни. Сви смо као једна велика породица и стварно једва чекам да дођем у школу, па ми чекање на граници и пут не падају тешко - даље ће елоквентни и шармантни дечак.

Иако је Томпа удаљена само двадесетак километара, Душан са родитељима Корнелијом и Атилом од куће креће врло рано, често и сат и по раније, јер никада не знају шта ће затећи на граници. А гужве на прелазима су врло често у исто време кад и крај полугодишта и школске године, када је сваки минут важан.

- Деси се да дуже чекамо. Али цариници и полиција ме већ познају, кажу да сам порастао пред њиховим очима. Када су веће гужве или упаднемо у смену на граници, узмем и радим домаћи или читам. Једном ми је цариник отворио и прелистао књиге, није веровао да идем у школу - наставља вредни дечак.

Са мамом Корнелијом и татом Атилом, Фото Ј. Лемајић

Уз наставу у Србији, ванредно похађа и основну школу у Келебији, али ону у Мађарској. И у обе школе је одликаш и дете за пример.

- Некада се нешто прво учи овде, некада у Мађарској - озбиљно ће дечак, чија је велика жеља да постане мађарски амбасадор у Србији.

- Најтежа ми је граматика, а уз њу и историја, јер се неке чињенице другачије тумаче у Србији и Мађарској. Сада говорим мађарски, српски и енглески, а волео бих да научим и шпански и француски.

РЕЧИ ХВАЛЕ

ДУШАНА су у школи "Кизур Иштван" сви одмах заволели и наставници имају само речи хвале за његово труд и залагање у настави и ваннаставним активностима.

- Веома је интелигентан, отворен, ништа му није тешко и увек учествује у ваннаставним активностима, од хуманитарног вашара до школског хора. За пример је другој деци - каже директор Дејан Анђелковић.

СТВАРНО ЈЕ ДУША ОД ДЕТЕТА

БУДУЋИ да је тата Атила родом из Суботице, када је пре 13 година добио сина желео је да му да име које ће на неки начин бити успомена на Србију, земљу из које потиче.

- Избор је пао на име Душан, јер нам је било лепо, а и сви које знам да се тако зову су добри људи. Испоставило се да смо баш погодили јер је Душан стварно душа од детета. Много је осећајан, добар, мио... И, с поносом носи ово старо српско име - каже нам Атила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

НОВИ НИЗ ДОЈАВА О БОМБАМА У БЕОГРАДСКИМ ШКОЛАМА: Евакуисане ПТТ и Медицинска средња школа